Cesarica

Ruke….

Kazu oci su ogledalo duse….a ja kazem i ruke su ogledalo duse…Pogledaj u svoje ruke,vidis li sta na njima,vidis li puteve sudbine….

Bezbroj linija se tu preplice. Putevi krivudaju, vode kroz naslikane predele od bora i sitnih skoro nevidljivih oziljaka….

Svaki trenutak, urezan, neki dublje neki plice…

Nase Ruke su ponekad hladne, ponekad tople, ponekad kratko zadrhte , ponekad su teske i umorne, ponekad mirne i prekrstene, cute, cekaju, osluskuju…

Pa se onda znoje zbog nervoze i straha. Lome i krckaju zglobovi prstiju, dok se trljanjem dlana o dlan proizvodi onaj suskavi zvuk….

Pa kad se iza njih skrivaju nase oci, ili od iznenadjenja prekrivaju usne i zadrzava krik…

Govore one i dok cvrsto nekome drzimo palceve i zelimo srecu…

Ruke, traze paznju, traze toplinu, traze mekocu, traze dodire…

Pustite ih da govore….

Ispricace vam neverovatne price, dajte im samo tenutak vremena…..

Osetite to ocima nevidljivo, uronite u puteve i linije na vasim rukama. Dajte im samo sansu i videcete sta sve one mogu. 

A onda kad dobro upoznate vase ruke, tek tada ih poklonite nekome.

Ruka u ruci voljene osobe.

Ruka u ruci deteta.

Ruka u ruci majke.

Ruka u ruci prijatelja.

Ruka u ruci poznanika.

Ruka u ruci pri slucajnom susretu.

Svaki dodir je poseban, svaki prica razlicite price, stvara razlicite osecaje, i svaki za sobom ostavlja tragove….. 

Moje su ponekad hladne, iako ih cesto poklanjam od srca, skoro uvek. Nisu jako izborane, tek onako da naznace iskustvo, zivotno, da ispricaju bure i oluje, da prenesu povetarce i naslikaju najlepse slike iz proslosti…i da, na njima ,jos ima mesta za mnoge nove price.

Pricaju mi o nekim podrhtavanjima, o nesposobnosti da bilo sta drze, da podignu sa stola, da prinesu do usana i da su me tim svojim ponasanjem izdale.

A izdale su i mnoge druge ne samo mene. 

Gledala sam kako se tresu, neke druge ruke dok pokusavaju da zapale cigaretu. Sklanjala pogled i pravila se nevesta, dok su pokusavale da dodirnu moju dugu kosu i pritom se ne zapletu i zauvek tako ostanu zamrsene. 

Bile su to slatke izdaje, one od kojih krv u lice udara, pa crvenis i zajapurenog lica pokusavas da prikrijes svoja osecanja.

Pricaju mi o zagrljaljima, onim cvrstim kad mislis da ces ostati bez daha i kad ne zelis da to prestane i uzivas u zastiti ispod tih snaznih krila.

O zagrljajima, onim kratkim, kad se izmigoljis i onda trcis i mislis da mozes sve…pa im se opet vratis…i tako desetine puta na dan…..

Moje ruke vole setnju, onu pravu u ruci prave osobe, odabrane srcem, naviknute na poznate linije, na sve neravnine i na sve oziljke, na mekocu i na hrapavost tako drage koze, na toplinu i sigurnost koju taj dodir poklanja.

Dok tako setaju stazama poznatim i nepoznatim drze se cvrsto i veruju u snagu tog stiska, a ako on jednog dana i popusti, bice dovoljno jake da se opet poklone…. 

Ruke….moje ruke, tvoje ruke, nase ruke, vase ruke,govore nemo….. 

Dieser Werk ist unter einerCreative Commons-Lizenz lizenziert

Ugasili su….

Pre par meseci sam se bas pitala koliko ce ovo da traje i  koliko mogu ljudi da izdrze na jednom mestu…..

Ispostavilo se da su moja razmisljanja bila tacna….

Poceli su da nestaju blogovi, a ja naivna se cudila, kako, pa gde su….itd..

Ne posecujem forume i izgleda nisam obavestena, a u tom grmu lezi zec…..

Eto gde me moja neobavestenost dovede, nema mojih tekstova, neke sam juce printala, ko da sam u pasulj gledala i tako ih spasla od onog crvenog dugmenceta.

No, mogla je gospodja urednik i da nas obavesti, pa da svi lepo sacuvamo nase pricice….

No, kako bilo da bilo, snaci su se vec nekako, one koje sam citala, nacicu, oni koji su me cuitali valjda ce i oni mene naci….

Ovo je novi vid komunikacije, ali ljudi nekako prirastu za srce, bez fizionimja, bez godina, bez mirisa kafa, ona mirise u nasim caskanjima i komentarima…

Preostaje mi da se priviknem na novu kucicu, da je lepo uredim i krenem u potragu za prijateljima…..

Prste sam naostrila, vid mi je odlican, i nece me oduvati tamo neki povetarac…..

Hajde da ludujemo zajedno…..

vasa

Sarahkay

Zdravo ljudi

Mislim i ja se preselih, cekajte dok se snadjem pa da se citamo….

Sarahkay