Jack and Rose

 

 

 

 Neke stvari se gube samo jednom

                   u zivotu…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Navijacka zurka

 

Bilo je to sinoc. Noc se spustila na moj mali grad. Kisa tuce kao u novembru, a mi lagano ulazimo u leto.

Mnogi od vas znaju da obozavam fudbal i retko kada propustam utakmice na tv-u.  

Pogotovo ne sada kada se odigravaju tu, nedaleko od mene. 

Austrijanci su u laganoj fudbalskoj euforiji. Njih tesko sta moze uzdrmati. Emocije pokazuju sa pola snage. No, oko ove organizacije su se stvarno potrudili i sve ne bi li bili bolji organizatori od svajcaraca, ali premalo emocija za moj ukus.

Moramo uzeti u obzir da moje misljenje nemoze bizti objektivno, jer se radi o sudaru dva potpuno razlicita mentaliteta.

Sinoc se vodila borba izmedju Turske i Ceske za cetvrtfinale. Naravno da su se  austrijanci pripremili, sve je bilo u pripravnosti, ali nisu ocekivali bas toliku brzinu! Ko je gledao sinoc utakmicu zna da je bilo napeto i da su na kraju turci pobedili.

Uprkos kisi mnogi prozori moje kuce bili su poluotvoreni.

Istog trenutka kad se oglasila pistaljka i sudija odsvirao kraj i pre nego sto je njihov trener pozvao sve turke da izadju na ulice i zapretio Evropi da ce ih zapamtiti, bilo je vec na stotine automobila i na hiljade turaka uz veliku buku sirena, pistaljki i muzike na svim ulicama Bregenza.

Turci su po broju drugi narod u mojoj pokrajini, pa onda dolazimo svi mi iz bivse Jugoslavije.( austrijanci pa onda svi drugi stranci)

 

Istog trenutka su krenuli Austrijanci da se zakljucavaju, navlace zavese, spustaju roletne i pale svetla po dvoristima.

O kako su samo turci bili dobro organizovani, odmah su „zaposeli“ policijsku stanicu, zakrcili sve ulice, tako da policija, vatrogasci, hitna vise nisu mogli da mrdnu.

Komsije su psovale i izvirivale na prozore od buke i sirena nije se moglo normalno komunicirati. To stanje je potrajalo skoro dva sata.

Kad bi oni znali sta je dva sata naspram pesto godina?

 

A da tursko stanovnistvo ovde ne vole to je opste poznata stvar, samo se sve dobro zataskava i politicari to vesto izvrdavaju.

A oni su sinoc uspeli da osvoje ulice Bregenza i to zahvaljujuci fudbalu. Austrijanci o tom uspehu sanjaju, a zele da taj san ostvare veceras?

 

Volela bih da pobede i pokazu konacno emocije.U iscekivanju sam sirena i kolona automobila. Ili ce toliko biti hladni i ostati u svojim domovima uprkos pobedi???

 

Nastavice se….

Samo u slucaju da domacini pobede, jer da nisu organizovali ovo prvenstvo ne bi nikada ni na jednom ucestvovali….

 

 

 

 

 

Poklonite osmeh…

 

 

Kako ste danas? Dobro? Lose? Osrednje? Uzasno? Ili bas odvratno?

 

Milioni ljudi idu svakog jutra lose raspolozeni na posao koji im takodje ne moze popraviti raspolozenje i vrate se kuci jos gore raspolozeni. Pravi djavolji krug.

 

Manjak motivacije? Sta ciniti?

 

Najmanje sto mozemo uraditi je prisiliti sebe i poceti se osmehivati jos pred ogledalom u jutarnim satima, pokusati to i na poslu, pozeleti nekome dobro jutro uz osmeh, javiti se na telefon uz osmeh jer nas sagovornik ce ga sigurno cuti….

Osmehujte se prolazniku na ulici, ako ste u prodavnici, ako radite u bolnici poklonite osmeh pacijentima… Vasim osmesima pomocicete mnogim ljudima i ulepsati im dan kao i vama samima.

Ako osmehivanje uzmete kao vasu licnu dugotrajnu terapiju uvericete se u to da vam: „Ceo Svet uzvraca osmehe“

 

Hormoni srece:

Malo dete se osmehne 150 puta na dan, mi odrasli maksimalno 50 puta.

Kroz osmehivanje i smeh se produciraju hormoni srece. Bas onda kada se ne osecate dobro, osmehujte se. Hormoni ce uciniti svoje i vi cete se osecati bolje…

Osim toga za jedan osmeh vam je potrebno 10 misica, za jedno namrgodjeno lice ca. 100. Zasto onda zelite da se toliko zamarate i naprezete sa tih 100 misica?

 

Kada uvece dodjete kuci, ne zaboravite pred ogledalom na jedan osmeh!

Smejte se povremeno i samom sebi,prilika za to ima sigurno. Smejte se vasoj frizuri, nekom obecanju, nekoj svojoj trapavosti…

Sve to vas cini puno simpaticnijim i jednostavno samo covekom koji ume da se smeje….

 

Za ovaj vikend JA vam poklanjam moj najsiri i najiskreniji osmeh, zelim vam aktivan i lep odmor, napunite baterije, osmehnite se po koji put i poklanjate od srca tih deset misica, ma nije tesko veruj te mi…..

 

 

 

 

 

 

„Oluja“….. nastavak….

Ne, necu vam pisati o tome kako me je nekoliko dana posle obljavljenog teksta o Oluji, zadesila  jos jedna  sa munjama i gromovima i kako sam ostala bez kablovskih komunikacija…….!!!!

Ne, necu vam pisati o toj oluji……

Vec o Oluji osecanja koju je izazvao sinoc Zeljko Joksimovic dok mi je tu ko’ na dlanu pevao….

Bila sam do sada na nebrojano koncerta svih mogucih i nemogucih pevaca, ali ovo sinoc vam ne mogu opisati recima i bolje da ne pokusavam…..

Fascinantan, nezaboravan sa takvim zracenjem pozitivne energije koja ti jednostavno neda da dises, a noge ne prestaju da cupkaju i pleses, pleses…do zore…i ko zna tako dokle…

Kad se ponovo sastavim i sakupim , napisacu mozda jos nesto….. uspeo je da svojom muzikom dodirne moju dusu…  Treba li traziti nesto vise???????