Kako ste danas? Dobro? Lose? Osrednje? Uzasno? Ili bas odvratno?
Milioni ljudi idu svakog jutra lose raspolozeni na posao koji im takodje ne moze popraviti raspolozenje i vrate se kuci jos gore raspolozeni. Pravi djavolji krug.
Manjak motivacije? Sta ciniti?
Najmanje sto mozemo uraditi je prisiliti sebe i poceti se osmehivati jos pred ogledalom u jutarnim satima, pokusati to i na poslu, pozeleti nekome dobro jutro uz osmeh, javiti se na telefon uz osmeh jer nas sagovornik ce ga sigurno cuti….
Osmehujte se prolazniku na ulici, ako ste u prodavnici, ako radite u bolnici poklonite osmeh pacijentima… Vasim osmesima pomocicete mnogim ljudima i ulepsati im dan kao i vama samima.
Ako osmehivanje uzmete kao vasu licnu dugotrajnu terapiju uvericete se u to da vam: „Ceo Svet uzvraca osmehe“
Hormoni srece:
Malo dete se osmehne 150 puta na dan, mi odrasli maksimalno 50 puta.
Kroz osmehivanje i smeh se produciraju hormoni srece. Bas onda kada se ne osecate dobro, osmehujte se. Hormoni ce uciniti svoje i vi cete se osecati bolje…
Osim toga za jedan osmeh vam je potrebno 10 misica, za jedno namrgodjeno lice ca. 100. Zasto onda zelite da se toliko zamarate i naprezete sa tih 100 misica?
Kada uvece dodjete kuci, ne zaboravite pred ogledalom na jedan osmeh!
Smejte se povremeno i samom sebi,prilika za to ima sigurno. Smejte se vasoj frizuri, nekom obecanju, nekoj svojoj trapavosti…
Sve to vas cini puno simpaticnijim i jednostavno samo covekom koji ume da se smeje….
Za ovaj vikend JA vam poklanjam moj najsiri i najiskreniji osmeh, zelim vam aktivan i lep odmor, napunite baterije, osmehnite se po koji put i poklanjate od srca tih deset misica, ma nije tesko veruj te mi…..
38 reagovanja do sada ↓
Naivna // jun 13, 2008 u 3:12 pm
Evo i ja se osmehujem
mada nekada i nije mi do toga..
sarah // jun 13, 2008 u 3:26 pm
Hvala draga, kako autor rece i kad je najteze, bas onda aktiviraj tu desetku….
Naivna // jun 13, 2008 u 3:53 pm
A jel’ to naucno dokazano?? neko se smejao dzabe,
ipak voliem da se smejemmmm
afroditta // jun 13, 2008 u 4:38 pm
Osmijeh sve govori,otvara i gvozdena vrata,a ponajvise daje covjeku ljepotu,koja se ne manifestuje fizickom ljepotom,vec isijava iz unutrasnjosti.
Treba se smijati,to daje zivotu lakocu .
I2U // jun 13, 2008 u 11:20 pm
Sarah kako da se osmehnem ujutru sefu?
Ja i kad se osmehnem, on kaze: „Sta se smejes? Tebi smesno ovo stanje stvari. Tebe treba poslati u cirkus, da se tamo smejes, bla bla bla…“ _ i covek mora da se uzdrzi od tih 10 misica i da nasilno aktivira 100. Eto ti ga sad.
U ja sam onda bolji od malog deteta, jer se dnevno smejem po 1000 puta… hahahahhaahaha
Дрво // jun 14, 2008 u 7:30 am
мислим да би једно три кила осмеха могли да ми спакујете за понети
makarone // jun 14, 2008 u 4:06 pm
Sarah, divan post si napisala! Ja se često smejem sebi, baš kao što si rekla svojoj trapavosti.Neki dan smo se M. i ja vratili iz kupovine, i ja sam stavljala neke stvari u frižider, pa sam sa njima mahinalno stavila i svoj mobilni telefon. Posle sam ga svuda tražila, i slučajno videla u frižideru kad sam ga otvorila. Pa ko se ne bi smejao samom sebi kad to napravi! Tebi „čista desetka“ za prijatan dan i ovaj post!!!
Punky // jun 14, 2008 u 4:22 pm
Evo ga:
Ha,ha,ha,ha,ha,ha,ha,ha,ha…pogledao sam se u ogledalo, o kakvog li smešnog prizora!
lost03 // jun 14, 2008 u 5:57 pm
moj smisao za humor ide do nezamislivih granica, tako da u magiju smeha i osmeha nimalo ne sumnjam. toliko toga što nam izgleda ozbiljno zapravo je smešno i apsurdno. evo dok ovo kuckam, sedim na 11-tom spratu jedne visoke zgrade, pored prozora i gledam goluba kako stoji na klimi i zaviruje u moj ofis, pa sam pomislila kako može da padne zbog svoje radoznalosti kao radoznala starica iz jedne priče
DEDA // jun 14, 2008 u 6:07 pm
…iskrivi mi se ogledalo,lol
sarah // jun 14, 2008 u 8:28 pm
Naivna , naravno da je naucno dokazano, samo se ti osmehuj….. ponekad i onako naglas da te svi cuju…
sarah // jun 14, 2008 u 8:29 pm
Afroditta, bas to osmeh daje zivotu lakocu, ma koliko on tezak bio…..
sarah // jun 14, 2008 u 8:31 pm
Ivane…. e kakvog ti mrguda imas za sefa i ti ces se sigurno prislilno pretvoriti u jednog…..
a, ti cim on okrene ledja, u smeh….. samo ne dozvoli da te ulovi…
sarah // jun 14, 2008 u 8:31 pm
Drvo, lako se pakuje , a DHL vozi brzo…stize…..
sarah // jun 14, 2008 u 8:33 pm
Makarone, hvala za ovu desetku, prija….. htela sam da napisem nesto vedro i lepo…
a ovo sto si mi ti napisala je bas simpaticno i ja bih se smejala satima, ali ja sam nesto drugo stavila u frizider, ne mobitel…
sarah // jun 14, 2008 u 8:34 pm
Punky, sladak si ti samo se osmehuj…..
sarah // jun 14, 2008 u 8:35 pm
Lost….oooooooooooo smesan ti je taj jedanaesti sprat…..
a da nije film, kako izbaciti mamu iz voza…… 
sarah // jun 14, 2008 u 8:37 pm
Deda mora da je od lepote…… nije trebalo da pitas „ogledalce, ogledalce, ko najlepsi je…“ nego samo da se smeskas……
bubazlatica // jun 15, 2008 u 1:58 am
Ja se jutros sita nasmejala sa mojim Amisima i to za ne verovati opet na groblju. Vec svima znane zadusnice, krenuli nepopularno od politike, zavrsili na kafici. Svako istresao svoje bubice, svakog smo potkacili, sto za kilazu, sto za stajling, lud provod na groblju. Da puknes od smeha
neprilagodjena // jun 15, 2008 u 3:38 am
Mrzim ljude koji se ne smeju!Nisam bas za to uvezbavanje osmeha pred ogledalom i tako to,najbolje je kad su iskreni i od srca,nebitan je razlog!
i od mene. U stvari,evo vise njih! 
Svi se smeskaju,evo jedan
sarah // jun 15, 2008 u 11:56 am
Jao Bubi, pa da dans zadusnice……. kad se samo setim;dugo nisam prisustvovala tom dogadjanju( baka i deka su mi vec oprostili) za njih je uvek bilo vazno da ostvarim to sto sam zamislila….. ali kako ti kazes ima tu svega…… ja obicno idem kad sam tamo skoro svaki dan pa se mi u miru i bez puno pogleda sa strane ispricamo….
sarah // jun 15, 2008 u 11:58 am
Neprilagodjena, da li si ti to mene mozda pogresno razumela:?: ne vezbas pred ogledalom, nego se osmehujes sam sebi….. :mrgeen:
a evo i tebi saljem isto toliko…..
Zmajcek // jun 15, 2008 u 1:25 pm
od uveta do uveta mi je osmeh
sarah // jun 15, 2008 u 9:27 pm
Zmajcek…..verujem ti…..
Suske // jun 15, 2008 u 11:03 pm
Sarah … evo osmeha i na mom licu
Hvala za osmeh … sad je već bolje
Punky // jun 16, 2008 u 6:28 am
Ja htedo da se šalim na svoj račun i da se pogrdim a ispade sladak čoveče!
sarah // jun 16, 2008 u 8:30 am
Suske, to je vec mnoooooooooooooogo bolje,………
sarah // jun 16, 2008 u 8:30 am
Punky………..ma ne moze da bude…………..znam ja……. mislim na onu tvoju tvrdnju…….
DEDA // jun 16, 2008 u 5:00 pm
Mogu da se smeskam koliko mi volja i da zapitkujem ogledalce do preksutra, od lepote nema nista…
Ima samo kad se iskreno nasmejem…
sarah // jun 16, 2008 u 11:18 pm
skromost je vrlina…..
Almsivi // jun 21, 2008 u 3:54 pm
Dobra terapija. Jos kad je osmeh dubok, smiren, i iskren..
)
Takav volim do duse.. a moze se takav davati..
sarahstory // jun 21, 2008 u 9:52 pm
Almsivi…..terapija je odlicna i proverena…..
Duda // jun 24, 2008 u 11:15 pm
E, kad smo kod osmeha, jedna lepa pricica: Resila jedna moja poznanica da pojede sladoled u fiseku. Inace, zdipi ga u prolazu i lize ga u zurbi, jer u Italiji, posao iziskuje prilican napor. Stalno frka. Resi ona, kupi sladisku, sedne na klupu i sacuje prolaznike, sa osmehom na licu. Ona, trideset i jednu, dve… Kad, prilazi joj jedan dedekanja, otromboljeni, sarmer, kao i svaki Talijan. Pita je da li bi mogao da sedne do nje. Ona, opet sa osmehom, odgovori potvrdno. Zatim on, nastavi pricu, ne skidajuci pogled sa nje: Da li bi bio jako nepristojan, kada bih vas pozvao kod mene u stan? Ona u zabezeku, odgovori: Naravno, otkud vam ta ideja? A on ce: Ako zelis nesto da dobijes, moras i da das? I tako se zavrsilo njeno osmehivanje. Istretirao je mlitavi deda kao neku profuknjacu, samo zato sto je htela da na miru polize taj svoj sladoled, sa osmehom na licu. Prema tome, vodite racuna, kada i kome se smeskate.
sarah // jun 25, 2008 u 8:38 am
Dudo, dobro dosla….
na ovom svetu ima svega i svacega….. kao i u ovoj tvojoj prici….
a dedu bi lepo na italijanskom ispozdravljala, da bi sa zaledjenim osmehom na licu odgibao-…..
Duda // jun 26, 2008 u 11:27 pm
Cao Sarice! Dobra si dusica. Ja jako volim da se smejem i ako je dobro drustvo i dobro zezanje, redovno zavrsim sa ukrstenim nogama i „jao, jedvasamstigladowc-a“. A, bogami, vrlo cesto zavrsim i sa mokrim gacicama. Danas sam recimo, odlazila na posao, razmisljajuci o necemu ocigledno lepom, tek, shvatila sam da se osmehujem i da me ljudi gledaju cudno, i onako nekako, produzeno. Sve misle da se poznajemo, pa s toga, osmeh i normalan sled stvari „Dobro jutro“. Ali, posto nikog poznatog nisam srela, ostali su uskraceni za pozdrav, ali su zato dobili osmeh br 8.
Da, i setila sam se tebe i tvoje tople preporuke. Hvala ti uz osmeh broj 9, a broj 10 je onaj sto zavrsim tamo „gde car ide peske“.
vladica // jul 9, 2008 u 8:29 am
Ovog jutra prvi osmeh mi je izazvalo vreme.
Napokon je malo zahladilo , i mislim da će mi danas osmeh krasiti lice.
Ali između osmeha i tuge je utkana tnka nit i ona kao neki provodnik ume da promeni u trenutku ljudsku misao i raspoloženje. Nadam se da taj mali vulkan neće proraditi.
sarah // jul 9, 2008 u 10:24 am
@Vladica
meni je dovoljna samo jedan pogresna rec i osmeh nestane, ali pokusavam da se izborim….
nadam se da ce zahladjene potrajati…proslo leto jedva preziveh …
vladica // jul 9, 2008 u 6:08 pm
Izgleda da će se ovo leto ponašati šareno.
U suštini niko nije imun na pogrešnu reč , tako da te razumem
Nekad je i pogled dovoljan da u nama proradi promena raspoloženja