Koliko…?

Mnogo!  :)

Slatke uspomene upakovane na stranama moga secanja beleze jos jednu godinu. Prestala sam ih brojiti onda kada su presle broj mojih cipela.

Mozda je za neku statistiku i vazan taj broj, no ja ga zivim onako kako najbolje umem. Nekad je tesko, nekad je lako. Upakovano u momentima tece zajedno sa nama rekom zivota. Krivuda, nailazi na brane, vodopade i uliva u mirne vode. Srce pritom skakuce, podvriskuje i radosno siri ruke, uzima i daje ljubav, nesebicno.

Danas kazu moji najdrazi, „je tvoj dan“. A ja vise volim da taj jedan nekako podelim na vise manjih, sitnijih i da ih u toj jednoj godini bude vise….

Veceras pod vedrim nebom bicu okruzena prijateljima i dobrom muzikom. Jedna draga osoba nece biti ovde. Ove godine jos iz opravdanih razloga, a sledece je cekam i nema opravdanja za nedolazak. Karta  je vec rezervisana.