Onda kada mi najvise trebas
ti nisi tu.
Onda kada moje srce iskoci iz koloseka
i puls preti da me udavi
ti nisi tu.
Podnosim bol sama
trpim
stezem zube
i znam da moram dalje
nekada samo zbog drugih
Zar moram da objasnjavam?
Srce tuce?
To traje…
Nemam kontrolu
Bojim se!
…..
Cekam da mir zavlada
mojim misicima,
da drhtaji prestanu,
da odahnem.
Da pretopim ove minute
u sekunde
i
da sto pre prestane.
Da pomislim na nesto lepo
i da opet pobedim.
Jer znam da moram!
Crtica iz operacine sale.Strah i hrabrost moraju ici zajedno. Jer samo hrabri pobedjuju!
Zelja za pisanjem koje me oslobadja i krila mi daje, ne popusta iako jos nisam top-fit, kuckam i to me cini sretnom….
22 reagovanja do sada ↓
zelenavrata // mart 11, 2009 u 2:14 pm
Sve sto se mora, tesko je, kazem ja.
A ti cukaj, ko ti brani
dudaelixir // mart 11, 2009 u 11:12 pm
Pa mi smo ti tu Sarice, ako vec njega nema! Eto, rekla si nam, pa ti je vec lakse, zar ne?
Draga moja, sve se svodi na to da si UVEK SAM SA SOBOM!
sarah // mart 11, 2009 u 11:26 pm
@zelena
cukam, cukam…
a i „cuka“ opet radi po starom…
pozz
sarah // mart 11, 2009 u 11:28 pm
@duda
da to sam htela da napisem, „uvek sam sa sobom“
napolju su me vec cekali dragi ljudi…
ali dok traje ta neizvesnost, a uvek se ucini duga kao godina…
Hvala Dudo na lepim recima…
Suske // mart 11, 2009 u 11:29 pm
Ja očigledno nisam u toku …
(
ozdravi što pre …
i u pravu je Duda, uvek si sam …
afroditta // mart 11, 2009 u 11:32 pm
Tu je,u srcu,na sigurnom.
sarah // mart 11, 2009 u 11:46 pm
@sus
dobro je sada. malkice me iseckali i kuckam ponovo,mada me ruka jos boli ali bice bolje…
sarah // mart 11, 2009 u 11:49 pm
@ afroditta
cim te vidim pocinjem da se smejem
a da tu je on i nedam ga nikome, no pretio je da iskoci i skrovista jer je moje srce odlucilo da ode na 5000m, za samo nekoliko sekundi….
pa se i danas jos uvek privikavam na ovih 500m nadmorske…. uffff ( glava mi ko merica)
poznajes taj izraz??
IvanB. // mart 12, 2009 u 12:10 am
Lepo si napisala to sto si prezivela kroz stihove.
Nadam se samo da nije nesto ozbiljno bilo u pitanju. Jedino cega se u zivotu ne plasim jeste zubara i mogao bih satima da sedim i uzivam u zvuku busenja, zato verovatno na svakih 3 meseca ko budala idem i trazim ciscenje kamenca. – da ja sam jedini izrod na kugli zemaljskoj koji voli taj zvuk brusenja zuba, ali zato kad vidim iglu – momentalno bih mogao u nesvest da padnem, (pri tom misli na igle koje se daju u debelo meso) jer vadjenje krvi nije problem to cak volim.
Tako da Sarah, zelim ti brz oporavak i da sve to ostane samo u secanju ako nista barem kao ovi tvoji stihovi koji su lepi.
Pozz
sarah // mart 12, 2009 u 12:19 am
Hvala Ivane,
jos uvek me muci nesanica… a ne zelim da pomazem san nekim pilulama….doci ce opet sve na svoje mesto…
Jedan mali zahvat na nezgodnom mestu, na samom prevoju ruke….neugodno i bolno…ali se nadam da ce sutra biti vec bolje…
Veci problem je bila ta komplikacija….opisana..
o, idemo dalje…
I ja volim zubara…hiih ali samo sa spricom…
pre nje ne sedam na stolicu…
IvanB. // mart 12, 2009 u 12:42 am
hehehehe, e ma meni nije problem taj kada onako zigucka… dok busi. Najvise volim onu sto drobi… ali kazem ti ja uglavnom i nisam neko ko ima tako te velike intervencije na zubima, mozda kada bih svoju strast prema njima smanjio i prestao da perem zube
Nego, dosta o zubarima nije o tome sada rec. Zelim ti brz oporavak, ma kakva god intervencija bila ipak je to intervencija, a ko jos voli da ide pod noz!
Pozz
afroditta // mart 12, 2009 u 7:55 am
@Jel to zbog 2LL? He,he
Ti mozes pjevati ajmo u planine, a ja ravnica se otegla.Ups,ta pjesma ne postoji….mozda ja sklepam jednu……nekom prilikom.
Ps.Zelim ti dobar oporavak u svakom slucaju.
sarah // mart 12, 2009 u 11:16 am
Hahhah Ivane ti si jedan onda od malobrojinih da se zubara ne boji
kakvo ziganje, odma bi bila u komi…
sarah // mart 12, 2009 u 11:18 am
Afroditta
heheh
mozes misliti posle onako veselog vikenda dodje utorak, bilo je planirano, ali covek ne moze sve u detalje da isplanira…
Danas vidim sve jasno i glava mi je na ramenima…hihi
a u palnine za vikedn !
hvala i pozz
zelenavrata // mart 12, 2009 u 12:54 pm
Gledam Djikija gore i cutim.
sarah // mart 12, 2009 u 2:06 pm
Znam, on je bio nasa NADA , a sada je to samo deo istorije….cutim i ja
Sanja // mart 12, 2009 u 10:45 pm
Dudaelixir // mart 12, 2009 u 10:56 pm
Za Zorana, sta da ti kazem. Dobro je rekla Zelena i sve je rekla! Ovo sada ne lici ni na sta!
Tebi zelim da se sto pre oporavis, i slobodno uzmi nesto za spavanje. Ja to pijem vec 6 godina i ziva sam i zdrava! Mene muci manjak hormona a posto radim ne mogu sebi da dozvolim da sam nenaspavana! Nesto blago, samo da te malo omami i utones u divan san!
sarah // mart 13, 2009 u 1:17 pm
Sanja,
eto malo me secnuli, malo sam „okinula“, tj. popela se na 5000m i evo sada mi je dobro, vise me i ne boli toliko, sve je ok…hvala ti
sarah // mart 13, 2009 u 1:18 pm
Dudo,
hvala na savetima, sve je sada ok. treba uvek vremena da se organizam privikne na novonastalu situaciju, ja sam ovaj put trebala samo tri dana i sada spavam kao zeko…
dollybel // maj 5, 2009 u 10:13 pm
Samo fizički sama, jer dovoljno je da pomisliš… i sve bude drugačije.
Pozitivne misli, dragi ljudi, sve to kao injekcije radosti.
Biće sve dobro, ja držim fige:)
sarah // maj 6, 2009 u 8:40 am
Jos samo jedan oziljak vise, ali i on ce izbledeti. Doro je sve zavrsilo, rezulat je dobar i „cukica“ kucka onako kako ja zelim
Hvala Dolly