Brod za srecu

Brod za srecu krece budi spreman ti….

 

Nakon vise od dvadeset godina pronasla sam sasvim slucajno pesmu koju sam ako se dobro secam prvu naucila napamet. Slusajuci je na starom gramofonu uz podesavanje obrtaja. Uzivala sam u muzici i recima ove pesme. Sretna, bezbrizna sa prvim leptiricima u stomaku. I mastala da krenem brodom, na kome bi jedini putnici bili on i ja. Neznanac koji ce nekoliko godina kasnije, sasvim slucajno igzovoriti dve recenice, ne sluteci ni on tada koliko ce nam se sa njima zivoti promeniti.

«Devojke idete li do grada?Da li bi mogle da me povezete?»

U to vreme kada je ova pesma bila aktuelna i ja jedva cekala da svi napuste kucu da mogu konacno da se razmahnem i zapevam iz svog glasa i srca, nisam mogla predpostaviti da ce brod srece jednog dana sasvim slucajno doci  u moju luku.

 

Drhtali su mi prsti od uzbudjenja jedva sam cekala da je snimim na Cd i napravim krug autom, odvrnem radio do daske i zapevam. O tome sam vam vec pisala da najlepse pevam u autu iz razloga sto sebe necujem, a na srecu i niko drugi.

 

Nisam zaboravila reci. Niti jednu jedinu. Pogodila sam sve. Odslusala sam je dvaput i dozvolila uspomenama da se vrate. Oseka je brzo nastupila i plima je bila tu. Talasi srece i spokojstva isti onakvi kakve sam osetila pre dvadesetak i vise godina. Svi ljudi i svi trenuci su ponovo bili zivi. Tako blizu.

Videla sam kroz svoje osmehe sve njih.  Sve moje drage ljude. Sve zaboravljene osmehe i poglede. Bili su na trenutak tako zivi, razdragani, glasni i neizmerno srecni. Bili smo ponovo svi na okupu u nasoj prostranoj letnjoj kuci.

 

Dok se brod za srecu spremao, a mi samo on i ja bili jedini putnici na njemu, nestala su sva druga lica i opet sam videla sebe kako razdragano jurim kroz kucu pevam i radujem se zivotu i jednoj staroj crnoj ploci sa 45 obrtaja.

U belom overalu bosih nogu jednog avgustovskog dana, tamo daleko u mojoj kuci  sa visokim mermernim stepenicama, terasom na kojoj se nalazila pletena garnitura fotelja i stolica, tu iza jednog mermernog stuba, drzeci  me za ruku odveo u grad  na moju prvu zurku u dvoje. On i ja= Mi smo otisli na ples.

Bosonogi na toplom asfaltu plesali u noc.