Primetili ste da me nema… 
Obradovala sam se toj konstataciji…
Provela sam izvesno vreme u Srbiji okruzena familijom i dragim prijateljima iz detinjstva i skolskih dana. Uspela sam da se sretnem i sa jednom Blog-prijateljicom i konacno popijemo, dugo nagovestavanu i zakazivanu kafu. Ali o tome sledi prica. To vidjenje nije za par recenica. Cak sam pokusala da produzim boravak do Blog opena ali to nije bilo“ tehnicki“ izvodljivo.
U planu je jedan produzeni vikend u prolece i onda je on rezervisan samo za druzenje, bez obaveznih poseta familiji i protokololarnih ruckova, pita, gibanica, smokinga, visokih peta … Tako da se iskreno nadam da ce ta poseta Beogradu biti jako zanimljiva i vesela… Vodic i instruktor za nocne provode je vec odabran…
Detinjstvo nam nekako istrasira zivotni put. Smernice i poneka krivina su uvek u tom sadrzaju. Imala sam jako puno vremena za vracanje starih filmskih vrpca. Mnoge glavne glumce nisam prepoznala iz prve, ali utoliko je taj drugi pogled bio srdacniji i topliji. Pisacu vam u narednim postovima o raznim zivotima, epizodama i reprizi nekih zanimljivih i dugometraznih filmova.
Baterije koje sluze za inspiraciju su ponovo pune. Uzelela sam se reci. Slikanja recima. Mojih pokusaja da to uradim kao slikar.
Putovanje je bilo „kratko“. Autoruta duga preko 1200km. Ali sve se to ne oseti kada vas par ociju prati i podrzava tokom voznje. Recima koje daju krila. Recima koje jednostavno izbrisu napetost i stres nastao voznjom, bukom… “ moje oci te prate i cuvaju, znam gde si sada….pijes kafu i odmaras medju planinama na prelepoj terasi. Budi oprezna…“
Necu reci „hvala“. Znam da ne smem!
Ali smem reci da mi je znacilo puno vise od reci hvala.
Videla sam da je napisano puno lepih tekstova. Zato blog-drustvo, eto mene kod vas …
29 reagovanja do sada ↓
Sanja // septembar 4, 2009 u 2:16 pm
Ej, dobro dosla nazad, naravno da si nedostajala!
Jedva cekam da preneses utiske, onako lepo kako ti znas.
sarah // septembar 4, 2009 u 8:17 pm
Sanja, hvala ti. umalo ne dodjoh u Bor sa jos jednom blogerkom…no, bice i tog susreta nadam se…nisam imala puno vremena, nekoliko dana i sve je bilo isplanirano i po satnici, svi su me zezali, ali drugacije nije bilo izvodljivo…“ko svajcarski sat“…
i opet su se neki iz familije nadurili….mislim, pa nisam mogla vise…
pisem, brisem i citaces, svasta nesto
poz
Charolija // septembar 5, 2009 u 1:22 am
Ne mogu ti reći dobrodošla nazad, jer si mi sada dalje nego što si mi bila, dok si bila u Srbiji, ali svakako mi je drago da si ponovo na blogu i da si se lepo provela u Srbiji.
Iskreno se nadam da će nas tvoja sledeća poseta Beogradu, još više zbližiti.
zelenavrata // septembar 5, 2009 u 3:06 am
Dakle ja da cekam prolece za kafu, o maj gadu
E, neka te ovde opet sa nama
A koju si to cicu blogerku upoznala, kazi nam radoznali smo, ili bar ja. Kazi ti meni pa cu ja kazem tebi koje sam ja blogerke upoznala
zihernadla // septembar 5, 2009 u 7:23 am
Tako ti je to Saro kad se ima samo par dana a svako traži svoje vreme za viđanje…znaš kako, moraš da dolaziš češće, onda se ljudi nekako naviknu da si tu pa te ne vuku toliko za rukav
stevo // septembar 5, 2009 u 9:29 am
Ćao Sara! Dakle bila ti do Belgrejda, a mogla si malo i do Novoga Sada, pa Subotice i u Segedin u šoping, u Beč na kafu i tortu, i onda nazad u Suboticu pa preko N. Sada i Beloga Grada do Bora i koja bre putešestvija, roman bi mogla o tome napisat
Pozzzz!
veshtichanstvena // septembar 5, 2009 u 1:37 pm
Vratila si nam se)))))
afroditta // septembar 5, 2009 u 3:14 pm
Divno je da si ponovo tu sa nama !
Veliko bogatstvo je imati gdje vratiti se, makar na kratko.
malabreskva // septembar 5, 2009 u 4:47 pm
Ima li šta lepšeg od punih baterija! E, to se zove poseta zavičaju! Drago mi je da je bilo lepo i očekujem lepe nadahnute postove.
dudaelixir // septembar 5, 2009 u 10:44 pm
O, Sarice, carice, vratila si se sa odmora, napunjenih baterija. Tako je to uvek u zavičaju. Koliko god da ti je lepo „tamo negde“, uvek ti je srce puno „ovde“. I lepo je kada te prate oka dva i brinu o tebi. Prija to, svakako!
Reminder // septembar 5, 2009 u 10:52 pm
Gde god bila prostorno mi znamo gde možemo da te nađemo
Suske // septembar 6, 2009 u 12:52 am
Eh, Saro, čula sam se sa tom blogerkom, i kada mi je rekla da ste se družile, CEO jedan dan, bila sam i srećna i tužna.
Srećna zbog vas, a tužna što živim u pizdi materini i kad neko pređe 1200km i dođe u Beograd, ne može da se očekuje da dođe i ovde.
Žao mi je što sam propustila viđenje i ovog leta.
Drago mi je što si napokon online
dollybel // septembar 6, 2009 u 1:31 pm
Dobro došla nazad u naš virtualni kafe:)
Piši, nestrpljivo čekam. Slikaj lijepo kao što umiješ.
sarah // septembar 6, 2009 u 3:21 pm
Charolija
moram doci samo zbog vas, nadam se da ce to biti s’proleca…
hvala na dragim recima
ljub
sarah // septembar 6, 2009 u 3:23 pm
Zelena bice to jedna duga kafa u nasem gradu, sve cu’ ti ispricam cek samo da se dokopam maila, i malo vremena
a ti pazi sta si obecala … Hihi
pozdravcic
sarah // septembar 6, 2009 u 3:24 pm
Zihi, draga moja dosla bih ja cesce, nego celjad mala
treba to sve zbrinuti i organizovati, nije lako,
Al’ ne bi ja bila lav, da ne uspem, verujem u pobedu
sarah // septembar 6, 2009 u 3:25 pm
Stevo
mogu li ti ja sve potanko ispricati a ti da zapises, pa eto romana
jednom cu organizovati i tu ekskurziju
sarah // septembar 6, 2009 u 3:27 pm
Veschtichanstvena
eto, stigoh, jos nikako da sve profunkcionise po planu i programu
sarah // septembar 6, 2009 u 3:28 pm
Afroditta
sve to zajedno nekako cini jedno malo bogatstvo, ali dovoljno i za malo duse
hvala ti draga na radosti
sarah // septembar 6, 2009 u 3:32 pm
Dudo
„oka dva“ su posebna prica, i o njima kda dodje vreme…sve mi je u glavi, samo trebam malo mira i vremena da to stavim
i na papir…al’ne ide momentalno sam opet u trci…. ko’ maratonac
ma kako bilo, rodna kuca je uvek rodna kuca, kao i grad i ljudi u njemu…
pozz
sarah // septembar 6, 2009 u 3:32 pm
Reminder
lepo je to znati
pozz
sarah // septembar 6, 2009 u 3:35 pm
Sus draga, ma znas da umalo nismo dosle. Nego to prokleto vreme i sati i minuti i sitna deca, i obaveze
familijarne, nego kad sam smotana i nisam te nazvala, dok sam bila dole, zvacu te odavde
Nije za mene nista daleko. Ali jako malo vremena sam imala( a znas da je bilo jako puno tuznih dogadjaja ove godine
i nisam bila bas onako 100%)
No, nadoknadjujemo to, sigurno!!
sarah // septembar 6, 2009 u 3:36 pm
Hvala Dolly
lepo je u ovom nasem utocistu, uz kafu na struju i
divne reci Blog.prijatelja….
pozz
stevo // septembar 6, 2009 u 8:18 pm
Ma dogovoreno, ima da bude roman u nastavcima
Pozzzz!
Mahlat // septembar 7, 2009 u 8:43 pm
Dobro se vratila
sarah // septembar 8, 2009 u 9:46 am
Hvala Mahalat
sarah // septembar 8, 2009 u 9:47 am
Stevo
IvanB. // oktobar 3, 2009 u 11:08 pm
vazno je da si se ti odmorila i napunila baterije.
sarah // oktobar 4, 2009 u 3:55 am
Ivane, nemas pojma koliko sam se obradovala kad sam videla da si opet tu…
Stigla sam kuci sa predivnog koncerta , ne mogu da spavam i zavirila sam u moju kucicu… bas si me obradovao… a znas, vec su se baterije na pola ispraznile