Da li uvek u razgovoru odaberete prave reci?
Promenite vase reci, a sa njima i vas zivot. Reci su blago koje svako od nas nosi u sebi. Potrazite one prave i to je vec izrecena sreca.
„Zdravo…kako si?… pa, jako lose, prehladjena sam,ovaj oktobar…hm. uvek sam u ove vreme slaba i iscrpljena…,skoro svake godine… deprimira me ovo vreme….i ovi bolovi u grlu, tesko ih se resim…. pa finansijkska kriza, … sve je skupo… vec me i dolazak nove godine i bozica plasi…. a ti, zvucis lose…da…da…ja sam se juce takodje nervirala zbog tih stvari……..o Boze, hoce li ovo sve potrajati…. ok. …do sledeceg puta…cao….“
Sta je u ovom monologu/dijalogu lose? Zapravo dve osobe su pokusale da se ispricaju i olaksaju sebi. Da olaksaju „dusu“, da bi ponovo mogle da polete.
A nakon ovog monotonog dijaloga, osecaju se jos gore.
Nije problem u sadrzaju razgovora, vec u tome na koji nacin je on upakovan. Jer ne moramo samo pozitivno da mislimo vec mozemo pozitivno i da pricamo. Potrebne reci nosimo u sebi, to blago se nalazi u arhivu i ceka da fonetski pobedi ovakva nasa stanja.
Prave reci su magija. I izgovorena sreca.
Moramo biti strpljivi. Promena u izrazavanju trazi strpljenje i vreme, to je jedan radni proces, jer se na kraju dobije novi govor tj. nacin izrazavanja.
„….Zdravo…kako sam…pa dobro, nisam bas najzdravija… momentalno se ne osecam zaista jakom…htela sam zapravo kupiti dve knjige…zasto covek oko 30. ima vise od datuma nego od novca… Hvala ti na tvojoj pomoci… Cao…“
Srecno! 
