Sve mi se neda.
Osim smejati se sa tobom. Osim gledati u tebe. Mogla bih satima, danima, nedeljama. Mogla bih …
Smejes se. Ona linija oko tvojih usana. Poljubila bih tvoje usne. Jos samo jednom.
I imacu te u svojim ocima.
Dan i celu noc…
I jos nesto …
Sanjam cesto nas grad. Nas.
Samo, falis mi ti onako nasmejan, pun humora, spreman za izlazak…
I falim ja.
Kako cekam da trola stigne do moje stanice. Dok jos na kapiji cujem tvoje korake…
Falimo nas dvoje.
A ako bi to vratilo nas, ja sam spremna da se opet vratim. Jer cujem koliko si tamo sretan i osecam da sam te ponovo pronasla.
Radujem se da cujem kako su oni, svi oni nasi stari prijatelji. Mi pripadamo tom gradu. A ako moj san ne bude odsanjan, onda hajde obecaj mi da cemo cesce odlaziti i hodati nasim ulicama.
Bilo je tesko skinuti oklop.
Nije lako otvoriti vrata posle svih oziljaka. Znam. Ja sve znam. Danas sam bila sretna zbog tebe. I ponosna. Da, jako ponosna na tvoju odluku i tvoje gospodstvo.
34 reagovanja do sada ↓
dollybel // oktobar 3, 2009 u 5:46 pm
Kocka je bačena:)
sarah // oktobar 3, 2009 u 5:57 pm
Dolly,
Ponosna sam na njega.
ne znam kako ce se ovo razumeti…
puno ljubavi i mnogo bola, zbog ludaka koji su nas odveli u ratove….
nakon mnogo, mnogo godina , On je sreo sve one sa kojima je nekad delio dobor i zlo….
Oprostio je i otisao…
dollybel // oktobar 3, 2009 u 6:23 pm
Nije lako otvoriti vrata nakon svih ožiljaka.
Nije lako odlučiti, baciti kocku i zakotrljati novi krug.
Kako god, kad jednom prelomi, sve zamiriše na uspomene.
Suske // oktobar 3, 2009 u 7:15 pm
Na takve odluke se i treba biti ponosan.
Teške ali ispravne odluke!
zelenavrata // oktobar 3, 2009 u 7:30 pm
Velika snaga je potrebna za takvu odluku, koja je za ponos!
afroditta // oktobar 3, 2009 u 7:53 pm
I kako ne biti ponosan !
Znati oprostiti ne dolazi samo od sebe.Za to je potrebna odluka,cvrsta odluka.
Jer, tek kad oprostimo drugom,postajemo slobodni !
sarah // oktobar 4, 2009 u 4:02 am
Dolly
vec nekoliko dana mirise na uspomene, na lepe uspomene, dobilo je ponovo boju i glasove, neke drage i zaboravljene glasove, ne samo malo potisnute, oni su toliko bili uvek tu u nama prezentni, samo je ON pokusao da zivi bez njih da bi umanjio patnju, ali znam da je vec nekoliko dana sretan a i ja sa njim
sarah // oktobar 4, 2009 u 4:03 am
Sus
da, zapravo je On moj heroj…
jedva cekam da se vrati i sve mi isprica
sarah // oktobar 4, 2009 u 4:05 am
Zelena
da seta on sad ulicama tvog, mog, njegovog , naseg grada… i veseo je, jako je veseo….
sarah // oktobar 4, 2009 u 4:06 am
Afroditta
verujem da nas razumes… nije mu bilo lako, svih ovih godina, ali je uspeo i ja mu se divim…
ima siroku i veliku dusu
stevo // oktobar 4, 2009 u 11:56 am
Dobar post.
sarah // oktobar 4, 2009 u 12:00 pm
Hvala Stevo.
Reminder // oktobar 4, 2009 u 9:41 pm
Sreća i ponos su najbitnije stvari u životu
dudaelixir // oktobar 4, 2009 u 10:12 pm
Divno, svaka čast i njemu i tebi i oboma, zajedno!
Pa pričaćeš nam, kada se vrati, kako je bilo…
sarah // oktobar 5, 2009 u 8:12 am
Reminder
pa da i ja mislim tako. Sreca je pokretac svih nasih motora….
sarah // oktobar 5, 2009 u 8:14 am
Dudo
da to su lepi momenti koji uvek i iznova nekako obeleze nas zivot.
Trenutno je dobro raspolozen, videcemo kad se slegnu utisci i kad cujem pricu.
malabreskva // oktobar 5, 2009 u 9:18 am
Neko je negde rekeao „čovek koji nije patio ne zna ni opraštati“, ali pre svega treba imati otvoreno srce
sarah // oktobar 5, 2009 u 9:24 am
Breskvice
bez srca nista
electrasdreams // oktobar 5, 2009 u 4:57 pm
Ljubav. Samo ona zvoni.
malabreskva // oktobar 5, 2009 u 4:59 pm
Ja i Vestica smo se dosetile da napravimo pokret „Nedelja smeha na blogu“. Volele bi da narednih dana objavljujemo vesele i smešne postove, pa vas sve pozivamo da se pridružite.
Postujemo sve što nam je smešno,od klipova,viceva,slika,naših tekstova ili tudjih.Dosta smo se bavili teškim temama ovih poslednjih nedelja.Da se malo razvedrimo.Važi?)))
sarah // oktobar 5, 2009 u 5:09 pm
Electra
draga moja, nekoliko lepih i sretnih dana. Vredi.
Ljubav i zvona
hvala ti
pozz
sarah // oktobar 5, 2009 u 5:10 pm
Breskvice
da probam, ali upravo sam htela da objavim jedan, ljut tekst, tj. ja sam ljuda jer su me opet izneverili, jelte’ ko ? Ljudi .
Ajd da pokusam
magi // oktobar 5, 2009 u 10:43 pm
meni se dopada post…
malabreskva // oktobar 5, 2009 u 10:45 pm
Sarah, objavi šta hoćeš, a dodji kod nas da se malo smeješ
dudaelixir // oktobar 6, 2009 u 9:04 pm
Evo, ja ću pokušati malo da te nasmejem:
- Konobar! – viće besni gost. – Hoću li ja uopšte doživeti taj moj gulaš?
- Zaboga, kako tako nešto uopšte i možete da pitate? Pa vi ste u najboljim godinama!
sarah // oktobar 6, 2009 u 9:37 pm
Magi
hvala
sarah // oktobar 6, 2009 u 9:38 pm
Dudo
hvala ti, nasmejala si me da znas
sarah // oktobar 6, 2009 u 9:39 pm
Breskvice
eto mene kod vas
malabreskva // oktobar 6, 2009 u 10:52 pm
„Ko ti je onaj što sam ga juče videla kako izlazi iz tvog stana?“
„Profesor na fakultetu“.
„Redovan?“
„Ne, samo kad mi je muž na putu!“
veshtichanstvena // oktobar 7, 2009 u 9:03 am
Lepo napisano, a dirljivo mi je to vracanje…Nije lako,ali veliki uvek prastaju zivotu…
sarah // oktobar 7, 2009 u 12:52 pm
Breskvice
hihihi
odlican vic
sarah // oktobar 7, 2009 u 12:52 pm
Veco
da vracanje u jedan od zivota koji smo imali ….
IvanB. // oktobar 19, 2009 u 10:30 pm
hm, sjene proslosti.
u tvojim setno radosno-tuznim recima, mogao sam primetiti zal za nekim tamo vremenom, paralelnim zivotom koji se odvija sa tvojim ali van domasaja tvog (al sam ga srocio, ko da sam na toj recenici doktorirao heheheh).
Ali nije to samo o desavanjima tamo negde, vec o nekom! E sad, taj neko ostavio je jak trag na tebi, jer si spremna da se vratis, samo da si sigurna u to.A ti ma koliko ubedjivala sve oko tebe da si 99% sigurna u to, onih 1% ce prevagnuti upravo zbog neceg treceg
Znas ti da ja volim da analiziram, iako mozda nekad omanem od teme
sarah // oktobar 20, 2009 u 5:31 pm
Ivane dodeljujem ti „dr“
Taj neko zivi samnom. Ovde se radi o necem drugom… On je otisao u posetu i u susret starom drustvu…
zato je i pitanje spremnosti na povaratak, generalno pitanje za nas oboje. Bg. ponovo ili ne?
Ivane mi smo begradski skolarci i studenti
a znas kako se kaze: „najlepse je djacko doba“