Da li uvek u razgovoru odaberete prave reci?
Promenite vase reci, a sa njima i vas zivot. Reci su blago koje svako od nas nosi u sebi. Potrazite one prave i to je vec izrecena sreca.
„Zdravo…kako si?… pa, jako lose, prehladjena sam,ovaj oktobar…hm. uvek sam u ove vreme slaba i iscrpljena…,skoro svake godine… deprimira me ovo vreme….i ovi bolovi u grlu, tesko ih se resim…. pa finansijkska kriza, … sve je skupo… vec me i dolazak nove godine i bozica plasi…. a ti, zvucis lose…da…da…ja sam se juce takodje nervirala zbog tih stvari……..o Boze, hoce li ovo sve potrajati…. ok. …do sledeceg puta…cao….“
Sta je u ovom monologu/dijalogu lose? Zapravo dve osobe su pokusale da se ispricaju i olaksaju sebi. Da olaksaju „dusu“, da bi ponovo mogle da polete.
A nakon ovog monotonog dijaloga, osecaju se jos gore.
Nije problem u sadrzaju razgovora, vec u tome na koji nacin je on upakovan. Jer ne moramo samo pozitivno da mislimo vec mozemo pozitivno i da pricamo. Potrebne reci nosimo u sebi, to blago se nalazi u arhivu i ceka da fonetski pobedi ovakva nasa stanja.
Prave reci su magija. I izgovorena sreca.
Moramo biti strpljivi. Promena u izrazavanju trazi strpljenje i vreme, to je jedan radni proces, jer se na kraju dobije novi govor tj. nacin izrazavanja.
„….Zdravo…kako sam…pa dobro, nisam bas najzdravija… momentalno se ne osecam zaista jakom…htela sam zapravo kupiti dve knjige…zasto covek oko 30. ima vise od datuma nego od novca… Hvala ti na tvojoj pomoci… Cao…“
Srecno! 
33 reagovanja do sada ↓
Suske // oktobar 23, 2009 u 1:46 pm
Meni reči jako loše „idu“, a u pravu si da su jako važne.
sarah // oktobar 23, 2009 u 3:55 pm
Sus, ni meni ne ide, zato sam pocela da ucim
ali, jezik je brzi od pameti, pa izleti uvek ispred…
Imali smo kurs, pa reko da vam prenesem…hihi
veshtichanstvena // oktobar 23, 2009 u 6:45 pm
Lepo od tebe što želiš podeliti sa nama svoja saznanja)))
Slažem se da su reči poput magije…
Sipajmo ih kao da su zvezde u prahu))))
stevo // oktobar 24, 2009 u 1:03 am
Ejjjj! Ćao! Kako si? Dobro! I ja sam dobro! Baš mi je drago što smo popričali. Ćao! Ćao!
malabreskva // oktobar 24, 2009 u 1:30 am
Ja volim da kukam i da me neko teši
Baš sam loša, a ?
Deda // oktobar 24, 2009 u 7:35 am
A ja sam uhvatio taktitu pa se na sav glas hvalim kako sam super, kao Bajern iz Minhena, prva liga, liga bez briga i tako dalje. Pa na taj nacin nasmejem malo i one kojime pitaju. Kad bi poceoda im objasnjavam, mogao bi da im userem ne samo dan, nego celu nedelju.
Ovako, kazem lepo, nasmejem se i odem, ili sacekam da mi se izjadaju, popijem sve njihovo i pokusam da utesim ako meze, ako ne, onda saginjem glavu, krstim ramenima i ne umem da nadjem prave reci. Sta cu?
Ako neko ne moze samom sebi, kako ce drugi.
Evo, Mala Breskva voli da kuka i da je tese. Kako ja da joj pomognem kad mozda ona samo i samo kuka.
Zato, osmeh, optimizam, iskreno i pravo NAPRED.
I opet nas ljudi nece shvatiti jer nas i ne slusaju, oni cute i cekaju da nastrave da pricaju svoju pripremljenu pricu, apsolutno ne slusajuci sta mi to njima pricamo…
Zajebano je ovo , pogotovo kod nas u srbijici, gde po glavi stanovnika ima po hiljadu i jedanproblem , plus jedan preko….
Ajd, opusteno, vidim da si dobro,lol
sarah // oktobar 24, 2009 u 2:25 pm
Stevo
nisam mislsila bas tako… al’ dobro nije lose za pocetak
sarah // oktobar 24, 2009 u 2:27 pm
Veco
sa malo truda mozemo mnogo toga da promenimo
i recima i duhom…jeste svuda oko nas strasno i neizdrzivo, ali ziveti se mora…zato, napred kroz zvezdanu prasinu
sarah // oktobar 24, 2009 u 2:31 pm
Breskvice
pa mislim da je malo onih koji to ne vole…
jedna stara poslovica kaze :“ nauci da kukas, bez da tugujes“
ovo je bio samo mali raport, sa zanimljivim detaljima…
a vazno je i ko te tesi, zar ne
sarah // oktobar 24, 2009 u 2:36 pm
Deda
znala sam da ces me razumeti…. naravno da imamo milion i jedan problem, i tamo i ovde…( nisu isti, ali su problemi i svakom je svoj najtezi)
tvoja taktika mi se svidja… mislim mozes reci da nisi dobro, ali ne onako bas do dna, jer time ne pomazes ni sebi ni drugima… samo mala promena reda reci ponekad utice na nas pozitivno, jer kao sto kazes ne mozemo se predati, imamo familije, imamo klince, trebamo im iole zdravi… a ljudi ne razumeju, ma nije da nece, nego ne stizu da razumeju… ali treba probati, objasniti onome ko hoce da te saslusa i kome je stalo da se bori…
zelenavrata // oktobar 24, 2009 u 2:51 pm
Ja uvek kazem sviram *urcu, `ili je`m goMna, pa sad kako ko hoce
Glupo mi kad nekog sretnem da serem, sve je ok bre, dobro sam i aj zdar`o
Deda // oktobar 24, 2009 u 4:04 pm
Nije taktika, ali je ok s moje strane. Kad je ok onda judi to i postuju, makar vecina, pa je drugacije. Ovako, samo bi pogorsao stanje.
Uostalom, sto bi nekoga smarao sa svim svojim problemiama, kad ih sam resavam kako znam i umem. Bas kad ne mogu , pojadam se nekom prijatelju, ili okacim na blog pa svi da znaju,lol
shaputalica // oktobar 24, 2009 u 4:05 pm
pokušavam da nasmejem…da ohrabrim, da podržim…
Nekad, naravno, i meni loše ide…ali pazim da ne opteretim.
I baš juče imah razgovor na tu temu sa nekim ko me je navikao da mu pričam sve…skoro kao blog
Teško je kad navučeš masku da je skineš posle, da se otvoriš…odlutah malo, ali mislim da si me razumela.
Kako, kad navikneš druge da si uvek dobro, posle da ne budeš?
sarah // oktobar 25, 2009 u 5:52 pm
Zelena cipelice#
ajd’ zdravo 
sarah // oktobar 25, 2009 u 5:53 pm
Deda
ja opet juce“ kukumavcila „… nis’ od kursa
sarah // oktobar 25, 2009 u 5:55 pm
Shap
ako i ja znam sta pricam….nego neka…evo sad cu’ stavim slike sa jezera da odmaramo oci… 
nije da ih naviknes da si dobro, nego kad si lose to da lepo upakujes i zakamufliras i da se izjadas al ne bas crno, nego malkice ulepsano.. …
dudaelixir // oktobar 25, 2009 u 6:08 pm
U pravu si Saro, skroz. Medjutim, sve zavisi sa kim razgovaram i kako sam raspoložena. Ima osoba koje jedva čekaju da čuju kukumavčenje pa onda namerno odvalih hvalisanje. Uglavnom, ne počinjem kuknjavom, ali njom završim, jer tako obično idu konverzacije. Ne sa svakim, nipošto!
stevo // oktobar 26, 2009 u 12:08 pm
Sarice, u tome i baš jeste lepota, kako počnemo tako ćemo i završiti. Dakle, bolje lepe reči nego nikakve
dudaelixir // oktobar 26, 2009 u 11:09 pm
A obožavam kada me neki, koji me znaju kao veselu i zezatorku, iznenadjeno upitaju, posle moje izjave da imam problema, zapanjeno: tiiii IMAŠ problema? Daaaaaaa, jaaaaaaa imaaaaaaam iiiiiii problemaaaaa! Vi ih NIKADA NEMATE, a stoko?(naravno to ne kažem, ali bih rado). Mrzim foliće, pa zato uvek sve i ispričam, ko me tera, ko me tera, ko me tera? Niko, takva sam, otvorena, pa otvorena! Bar izbacim sve iz sebe, a da li će to neko da zloupotrebi, bole me!
electrasdreams // oktobar 27, 2009 u 12:16 pm
Uvek veselo…ja tako.
dollybel // oktobar 27, 2009 u 4:45 pm
moć podsvijesti, upravljanje mislima
pozitivne misli privlače pozitivna dešavanja, negativne privlače negativna, to je cijela istina.
Neću da ubijedim sebe da je sve sivo, crno, teško izvodljivo. Hoću da mislim da ja mogu sve što dovoljno hoću. Mora nekako moći, način postoji.
Trudim se da i od lošeg izvučem nešto dobro, optimista sam, ponekad potonem na samo dno, zaplivam po mulju, pa se oporavljam, al živ sam čovjek, nesavršen
sarah // oktobar 28, 2009 u 9:56 am
Stevo
tako je…cutnja bi nas tek dokrajcila …
sarah // oktobar 28, 2009 u 9:58 am
Dudo
a te sto spominjes tek obozavam: “ kao tiiii imas problema?“, oooo sto ovo volim da cujem….pa pisala sam skoro o tome…ja uopste nemam problema
Nego Dudo svi samo kukako, moramo nekako sami sebi pomoci onda kad niko vise nema snage za nasu kuknjavu…
sarah // oktobar 28, 2009 u 9:59 am
Dolly
mogu samo da se slozim sa svakom recenicom u tvom komentaru. Nemam sta da dodam.
Tako je
#pozz
crvenkapa // oktobar 29, 2009 u 6:22 pm
nedostaju mi tvoje reci.
sarah // oktobar 29, 2009 u 8:36 pm
crvenkapice
presusili svi izvori….
dudaelixir // novembar 2, 2009 u 10:36 pm
Jedino pričati sa sobom. Nalazim se trenutno u veoma nezavidnoj situaciji, ali sebi samo pričam: smiri se, rešiće se već nekako. Mantram! Panika i kuknjava ne donose dobro, ali, moram priznati, kuknjava mi malo olakša situaciju. Uglavnom ne tražim savete već samo slušaoca!
afroditta // novembar 8, 2009 u 5:22 pm
Snaga je u oprostaju ,u sposobnosti slusanja (bez davanja savjeta), kao i u vjerovanju da je sve prolazno.
“ Sve ce se jednom zvati, juce“
Strpljenje je kec u rukavu,ako sacekamo,rjesenje se cesto samo servira.
sarah // novembar 12, 2009 u 7:01 pm
Afroditta
da bas to strpljenje je skoro uvek resenje svih rebusa i zagonetki…
Sve je prolazno i sve ce se zvati juce, lepo si to rekla
IvanB. // novembar 14, 2009 u 8:09 pm
pa i jeste tako. ako su sagovornici spremni da se komunikacija odvija van negativnih stvari koje se desavaju oko njih u kontinuitetu, razgovor moze biti i te kako lekovit. Mada, nekada se i takvim razgovor moze covek olaksati i rasteretiti svoju dusu, ako je sagovornik spreman da aktivno i pazljivo slusa.
sarah // novembar 16, 2009 u 10:55 am
Ivane
, uvek me povuces da se raspisem, ali to je zato sto ti uvek pokusavas da razumes tekst i vidis nesto iza njega, kao neko ko me“ poznaje “ 
stvar je u tome sto mnogi imaju probleme, cak i oni za koje sam verovala da ih nemaju, su bili samo odlicni glumci na daskama zivota… Ranjivi, usamljeni, bez podrske, bez lepih reci…
Tesko je i u mojem okruzenju naci nekoga, ko nije u nekom….. ******… Slusamo se, podrzavamo, ali je onda bas u tim teskim trenucima potrebno spustiti loptu i tenziju, jer dolivanje ulja na vatru ne donosi nista, samo jos veci pritisak, pa zato ja pokusavam da slusam, kazem, ali to malo lepse i lakse upakujem….
Opet zbog zdravstvenog aspekta
Crno je uvek crno, ali i crna boja ima mnogo nijansi, zar ne?
Ti kazes da filozofiras, ti si odlican
Sanjar u prolazu // novembar 20, 2009 u 11:48 pm
ćao, kako si, mene ubija ova magla al nedam se vodim 1:0 zasad
sarah // novembar 21, 2009 u 11:51 am
Sanjaru,
Do jutros bese i kod mene magla, gusta i siva, strasno….ali evo sunca i meni odmah lepse…
mi moramo pobedjivati, ili igrati remi ali nikako na onu drugu stranu