Ako imam nesto da kazem, onda to i uradim, ako nemam, cutim. Ne dozvoljavam da moje srce bude unisteno, mrznjom, besom i osecajem nemoci. Druga stvar je to sto ja ne znam da izaberem pravi momenat, ne uvek, ali vrlo cesto. Pogresne reci u pogresnom momentu iskopaju samo jos veci jaz . Uhvatiti pravi momenat sa pravim recima osigurava jedan opusten i miran zivot. E kad bi mi to polazilo cesce za rukom? Odavno sam izgubila tu bitku sa harmonijom. Za nju je potrebno dvoje bez obzira u kakvoj oni vezi bili. Mislim da su mnogi od nas izgubili spremnost za negovanje takvog stanja. Niko nas ne moze toliko ne voleti kao mi sami sebe, jer uzivamo da se „samozderemo“ i dajemo tako sansu i drugima da nam u tome pomognu.
Draga moja, pricala sam ti pre izvesnog vremena, kako savovi popustaju, kako su konci u fazi truljenja i da sada pazim na kvalitet i tehniku sivenja. Samo crveni konac,rekla sam, jer on ima dvostruko dejstvo. Znam da si se smejala i ja sam pisuci o tugi koja je curela kroz njih i pretila da napravi pravu poplavu i porusi neke brizno gradjene brane.
Ti si povisila glas i rekla: „Neka, hajde neka se to dogodi! Ako tako mora, ako tako mislis, samo napred imas moju podrsku!“
Ti znas kada treba povisti glas! A ja znam to da cenim.
Jutro je svanulo sa puno sunca. Ne znam da li si ti imala neke veze sa tim?No, sve je bilo mnogo jasnije.
Harmonija. Da, mislim na onu u nama. Kada ostanemo sami sa sobom. Onda kada nam se cini da smo porazeni, a nismo…kad je trazimo i pronalazimo. Moramo joj ponekad podviknuti i pripretiti crvenim koncem. Znam da ces me razumeti.
Negde sam procitala: „naucite vas jezik da kaze: ne znam“… i to jos u odgovarajucem trenutku.
30 reagovanja do sada ↓
crvenkapa // novembar 3, 2009 u 10:39 pm
Draga moja idemo dalje i kad ti se neigra prati korak partnera iako on nezna da igra nas tango ,slusaj ritam,muzika je cudo zna da digne raspolozenje a nekad i da te vrati u onaj prvi tango ,znas onaj Mika Antic tango pa se onda malo rastuzis smrk ,pa malo sijes savove ,pa sunce probije do tvog srca i ogreje dusu sto drhti.I tako jedan okret u ritmu muzike za ples jer mi plesemo zivotni ples pa makar to bio tango.
stevo // novembar 3, 2009 u 11:54 pm
Čini mi se da je harmonija u životu splet okolnosti, kao kada se dve slučajnosti slažu i sve ispadne skoro dobro; medjutim ako se dve slučajnosti ne slažu i onda je dobro, jer se razidju, svak na svoju stranu… i opet vlada mir
zelenavrata // novembar 4, 2009 u 1:12 am
A jel` se ta harmonija sa sobom maze na `leba?
Nemirna sam isuvise da bih umela da ispostujem harmoniju .
Ko to ume, sa sobim, a jos lepse udvoje, skidam kapu!
sarah // novembar 4, 2009 u 9:34 am
Stevo
pa nestane i tako tera u krug 
, mada i njih ne bi bilo kad bi sve harmonicno bilo… hihii
verovatno jeste splet okolnosti… i ne drzi ona uvek, ili dugo, javi se u tragovima
Mislim da je vaznija ova nasa u nama, koja savladava nase nemire
Ma, samo je za Tango potrebno dvoje… jel’ da?
sarah // novembar 4, 2009 u 9:37 am
Zelena
ma kakvi, sto bi bilo lepo da je negde prodaju, nema veze posto, ja bih s’ vremena na vreme isla da je kupim….
Ma i meni nemiri lome grancice, pa zato i pisem o harmonije
Sad cu da smislim neku lepu harmonicnu ljubavnu pricu, pa kad se raskuckam… ovo je samo uvod…
nesto me nece pero ovih dana…
sarah // novembar 4, 2009 u 10:19 am
Ckapice
samo tebi ne odgovori… Mi plesemo, celi dan i noc
…la-la-la….
ne volim kad me gaze u raskoraku
Sanja // novembar 4, 2009 u 12:45 pm
Mi smo nekako naucili da se razumemo u sopstvenom haosu, pa tako i funkcionisemo. Zgazimo se ponekad, al’ prodje.
Mahlat // novembar 4, 2009 u 5:51 pm
Dok ne postignemo harmoniju sami sa sobom na možemo je postići nigde, ni sa čim i ni sa kim.
crvenkapa // novembar 4, 2009 u 9:53 pm
haha kupi simike za dva broja vece pa seprtlja neka gazi kad izgubi ritam hihi
sarah // novembar 5, 2009 u 2:31 pm
Sanja
draga moja za svaki slucaj na kurs tanga…
to samo kazem zbog emocija hihii
Sve te razumem!
sarah // novembar 5, 2009 u 2:32 pm
Mahlat
prvo tango u nasoj glavi ( svesti), pa tek onda na podijum
sarah // novembar 5, 2009 u 2:33 pm
Crvena
draga moja, znas kolke’ su mi noge, jos dva broja vece i vrat cu skrsiti bez icije pomoci
veshtichanstvena // novembar 6, 2009 u 12:31 pm
Zbog toga i volim tango…Tu ne mogu učestvovati „slučajni partneri“, nego uigrani i oni koji učestvuju podjednakim žarom…
Volim plesati u ovoj dvorani života, iako je nakada ples nezgrapan i disharmoničan…Ima lepote i u tome…Koliko nam je života potrebno da bismo postigli harmoniju…? To je nemoguće u ovom jednom, jedinom i kratkom..
crnaperla // novembar 6, 2009 u 1:21 pm
Srce u kome nema mesta za bes, mržnnju i bespomoćnost je jedno čisto srce. Spremno i u stanju da pomogne kad zatreba i sebi i drugima…
eto
I ponekad se desi da padnu pogrešne reči u pogrešnom momentu i od strane takvog jednog srca ( nismo rekli da je bezgrešno-nego „samo“ čisto). Medjutim, loša namera ne postoji, pa bi tako mesto za disharmoniju i samoždranje trebalo da se zameni sa čašicom okrepljujućeg razgovora… Ako sam rekla nešto što ne treba IZVINI, a ako nisam rekla nešto što je trebalo to je samo zato što NISAM ZNALA..
sarah // novembar 6, 2009 u 1:38 pm
Veco
slazem se da je jedan zivot premalo i prkratko za sve ovo…
Ali bez Tanga nista
sarah // novembar 6, 2009 u 1:41 pm
Crnaperla
Sve si odlicno rekla
Mislila sam ja vise na onu harmoniju u nama, sta je narusava, koliko malo nam treba ili mnogo da bi smo bili tuzni, ili da bi nam jedan dan izgledao ruzno i depresivno…a kako je opet malo, nekad samo jedna rec je potrebna da se harmonija dotakne i oseti…
A tango je naravno u dvoje puno strastveniji
dudaelixir // novembar 8, 2009 u 6:00 pm
Nikada nisam zažalila za izrečene reči, zaista! Nikada ne napadam prva, a ako me bocnu, znam da se branim (škorpijski).
Tango u dvoje, naravno! Pa da li postoji strastvenija igra od njega! Ali, ako nema druge polovine, zažmuriš i zamišljas, njišes se kao da si u paru i harmoničnoj vezi!
electrasdreams // novembar 10, 2009 u 2:16 pm
U harmoniji sa sobom odavno. I sa jezikom. Svojim, naravno. I lako je…skroz.
malabreskva // novembar 12, 2009 u 1:04 am
Ne može uvek biti harmonije, bilo bi monotono, ali je dobro ako znaš da je pronadješ, put do nje treba zapamtiti
sarah // novembar 12, 2009 u 7:03 pm
Dudo
nekad nam ne preostaje nista drugo nego da zaplesemo sami sa sobom i tako kroz neke vremenske trenutke da proplesemo i otplesemo..u neka srecnija vremena…
sarah // novembar 12, 2009 u 7:04 pm
Electra
verujem ti na rec
sarah // novembar 12, 2009 u 7:05 pm
breskvice
mudro zboris, ja kad god je pronadjem bacam kamencice da se ne izgubim
malabreskva // novembar 12, 2009 u 9:52 pm
Samo nemoj mrvice
Deda // novembar 13, 2009 u 9:58 am
Odlican savet, idem da se trudim u ovim godinama .. Mozda postignem nesto, ako nista drugo , ono bicu oslobodjen odredjenih stvari…
Reci ne znam u odredjenom trenutku u odredjeno vreme.
A ja uvek pun sebe, taman posla da nesto ja ne znam… E Deda konju jedan… Evo mi nove prilike za dokazivanje tvrdnje da se covek uci dok je ziv.
Ajde , javljam rezultate sa prvim- ne znam!
sarah // novembar 13, 2009 u 12:31 pm
Breskvice
hihiihi
nisam luda da ih ptice pojedu, pa kud cu jadna onda
..hihii
sarah // novembar 13, 2009 u 12:34 pm
Deda
nije ni meni lako, ti si mladji hihi
bas to „gde da kazem da ne znam?“
ali pokusavam i veruj mi upali
javi molim te dal’ si koji put imao uspeha
IvanB. // novembar 14, 2009 u 8:12 pm
Ako povezem prethodni clanak sa ovim, mogu da uocim da postoji neki problem u komunikaciji sa nekim. Najbolje ga je resiti – ako je muskarac u pitanju poljupcem, ako je zensko u pitanju – ma odmah je uhvati za kosu pocupaj, ogrebi, razderi, ma bre fajt heheheheh, salim se.
Harmonija u komunikaciji i pre svega harmonija koja se stvara u tebi tokom uspostavljanja odnosa s okruzenjem, je ono sto ce te drzati cvrsto na zemlji ili jednostavno te izbrisati – cesce svadje vode do jakih shokova organizma, nervi, srce, krvni sudovi (ti vise znas o tome i uticaju stresa), dok harmonija vodi opustenom stanju, raspolozenju i sreci.
Uf,… mnogo bre filozofiram za svoje godine, a??? hehehe
sarah // novembar 16, 2009 u 10:48 am
Ivane
sve je u recima i ovoj mojoj prici. Najveci problem jeste u komunikaciji, i problem je sto neku tu komunikaciju izbegava i egoisticno brani svoje stavove, bez da saslusa, razmisli… no, ja uvek kazem „svemu dodje kraj“… ako tako mora, ako je tako odredjeno, negde, bilo gde…neka…onda mora…
ako to donese mir, ako….onda neka se kamen kotrlja u ponor…
Sa zdravstvenog gledista, si u potpunosti u pravu, kako u venama i srcu izgleda, mozda je i bolje da ne znam….a znas da ja sve dobro znam, cak sta vise previse…
Hvala ti Ivane
Sanjar u prolazu // novembar 20, 2009 u 11:43 pm
da, dobro kažeš potrebno je dvoje…desi se da sam ponekad u „tangu“ i lep je osećaj a harmonija je nekako uvek prolazila pored mene…
PS. podseti me na nešto o čemu ću napisati post, hvala ti
sarah // novembar 21, 2009 u 11:54 am
Sanjaru,
Harmonija? ponekad pozelim sve da prespavam… ali nije lose i kad se samo ponekad odigra tango…
hajde pisi