Preziveh zbog greske

Dva sata posle ponoci. Budim se kao da je osam ujutro i osecam jak bol u grlu. Ne mogu da udahnem, ne mogu da progutam! Upomoc! Sta je ovo?
Budna sam i osecam se slabo, uplaseno, ne smem da ustanem iz kreveta. Trazim telefon da pozovem “Hitnu pomoc”, groznicavo razmisljajuci da li je moguce da cu zbog ovakvih bolova i otecenog grla da skoncam!  Stigla sam nekako do vode i popila prvi gutljaj. Skliznu voda niz moje uzareno zdrelo, ipak je ostalo malo mesta. Disem, samo polako govorim sebi i bez dodatne panike.

U narednim minutama bilo mi je jasno da sam zaradila “bombasticnu” Anginu i da sad moram progutati antibiotik velicine oraha. Jedva disem, kako cu da to izvedem, mislila sam tresuci se od straha i temperature koja je iz sekunde u sekundu rasla a drhtavica me dodatno tresla uz osecaj da i pod podamnom  podrhtava.
Uspela sam! Antbiotik je progutan. Pocelo je odbrojavanje i preznojavanje.

Pre mnogo godina, napustila sam igranje odbojke zbog ucestalih angina. Sa tom ljutnjom sam tada napustila Beograd i preselila se u Austriju. Pocela da radim i radovala se da ce me austrijske  alpe izleciti kao Hajdi. Ali i nakon tri godine boravka, angine su se ponavljale.
Moj sef odeljenja iznenada odluci da me posalje na operaciju krajnika i to u potpunoj narkozi, je’l te preko veze jer  su se  takve operacije izvodile  samo pod lokanom anestezijom. Nakon nedelja provedenih u strahu i cmizdrenju, pristanem na zahvat.
Ne moze tu nista lose da se dogodi, radimo skupa, svi se znamo, pazice me i maziti dodatno, tesila sam samu sebe.

Budjenje iz anestezije, nije bilo nimalo veselo. Najteze koje sam imala, a imala sam ih par do tada. Bolovi u glavi, vratu, grlu, krvarenje i tako da vam ne opisujem  bas sve do detalja, bice vam muka.  Na sve sam bila spremna, znajuci da su takve operacije  kod odraslih puno bolnije, ali nisam bila spremna na to sto je usledilo sat vremena nakon operacije!

Naime u moju subu je bukvalno uletela glavna sestra i rekla: ” Saro probaj da otvoris usta”, ja k’o mali papagaj otvorim koliko mogu i cekam. Ona izjuri napolje i vrati se za par minuta ponovo. ” Duso moja, nemoj da se brines sve je u redu, i sve ce brzo proci ,” ali mi i ovako opijenoj od nakoze nije delovala ubedljivo, sa suzama u ocima me ostavi da gledam za njom.
U sledecoj sekundi je “uleteo”moj kolega lekar i zamolio me da opet otvorim usta da on pogleda ranu.
Kazem ja “aaaaa” kaze on: ” pa da l ije moguce?”,  e tu sam vam ja pala na kratko u nesvest i ne znam sta je posle  tacno bilo!
No, nakon nekoliko sati i uz psiholosku podrsku, saoptili su mi da ne znaju kako, ali da su mi operisali samo jedan krajnik, a ovaj drugi je jos uvek u zdrelu!!!!!

Pa da li je ovo moguce?, pitala sam sada samu sebe.

Ljuta, besna, razocarana, umorna i iscrpljena od svega mislila sam da cu ubiti “HNO” lekara, anesteziologa i instrumetarku.
Pa da li je moguce, da ne umeju da broje do 2?
Te nedelje sam bila u psihickom soku i nisam vise ni sa kim komunicirala a znala sam da cu toj bolnici dati otkaz i oticu u ………  e, tako.

Ove noci vise nisam bila ljuta na “HNO” lekara! Zamislite da mi nije operisao ni jedan krajnik, ja bih se zasigurno ugusila! Sreca moja pa sam imala samo jedan i uspela da kroz oteklo grlo ipak udahnem i progutam lek.

Eto!

About these ads