Pisem price, pesme. Belezim dogadjaje na belom, cistom papiru. Ispisane reci ne mogu me povrediti kao svet u kome zivim. U njih stanu sva moja osecanja i moje suze. To niko ne vidi osim mene.
Zapitkuju me previse cesto: “kako si?”
Odgovaram, dobro sam.
Nocu je jastuk moje ostrvo u moru suza. Samo on, razume svu moju tugu i sve moje molitve. Mislima govorim. Nema sam. Mozda je tako najbolje, jer sve glasno izgovorene reci ne dolaze do srca kojem su upucene.
“Kako si?”
Dobro sam, odgovaram uz osmeh u prolazu.
Mada, ponekad pomislim da cu zbog ljubavi poludeti ali sta ima lepse od toga? Biti zbog ljubavi lud. Izgubiti razum. Evo, tu sam i zelim biti luda. Odgovoricu na svako tvoje pitanje. Ne zelim da bezim. Zelim da zivim sada, odmah, svakog trena.
Zima je sa snegom i mrazom donela i tugu u nasa srca.Tada je neko drugi u tvoje ime doneo vaznu i presudnu odluku. Nisi imao izbora. Tako je to, sa sportskom srecom na zvezdanom nebu.
Na ovom drugom nebu, ja sam sama odabrala jednu zvezdu. Dala joj tvoje ime. Nacrtala na njoj tvoj lik i tvoj osmeh. Saljem joj svake noci pred spavanje poglede pune ljubavi i topline. Izgovaram molitve i pruzam ruke ka njoj. Lepa je zvezda, bas kao i ti.
Poslacu mesec i vetar da dodirnu tvoju dusu, kao moja ruka nekada, nezno i toplo…
Neka ti kazu, da dobro sam.
Beskrajna je samo vasiona i moja ljubav u njoj. Htela sam beskrajnu pricu. Dobila sam pricu. Mirisala je na ljubav, na poljupce, na tebe. Stigle su ubrzo suze, i daljine i razdaljine, razdvojenost, razlicitost, patnja i ceznja. Sve to je stiglo sa beskrajnom pricom i nemim recima.
Mozda bi bilo bolje da si cutao i ovog petka kada si me zagrlio i rekao do sledeceg puta. Zurio si opet da sto pre pobegnes od siline ljubavi koju si osetio, od reci kojima nisi dao van. Tvoje krupne oci su bile pune suza,dok su snazne ruke podrhtavale. Zagrljaj nkad nije bio snazniji ili mi se sve to samo ucinilo.
Bojis se da ces izgubiti sve a u stvari, izgubio si sebe.
Nema mesta koje se zove tvojim domom, a znas li zasto? Dom je tamo gde ti je srce.
“Pocetak pocetka je svuda, kraj kraja je u nama…” – M.A
♥r
lepo je kad se covek nervira zbog ljubavi
lose je kad covek shvati da se nervira zbog gluposti
Ivane, ne znam sta da ti odgovorim, nakon svih dotaknutih granica “pakla i raja” , ja bih sada izabrala samo mirno srce, a moje je tek onda mirno kad je voljeno… a, na zalost to ce izgleda da potraje ili da se uopste ne desi…
)
e, a sada cekam one sa pricom, covek sam sebi pravi srecu i covek samog sebe voli itd…
covek je miran dok je voljen – tacno
amin!
Eh, Saro, želim ti mirnu ljubav, neka utihnu ti vetrovi koji razdvajaju.
Breskvice
hvala, ali izgleda da je moj put bas vetrovit
Veoma lijepo Sarah! P.S. sutra Nina ima koncert u Banjaluci, pa navrati
Prvo hvala, a onda ne staj mi na muku
juce sam gledala njenu preskonferenciju tamo i da znas kako sam luda mogla bih sjesti u auto i doci na koncert 
)) taman i knjigu da potpises 
radi rende
mislis online knjizara?
pa da, na nju mislim, sinoc sam to videla
nadam se da ce to klapati i sa inostranstvom, ima finih knjiga 
Divna si! Radi, juce kolega iz Bosne porucio. Sve ok
Pozdravko, idem arbajtovati 
Ajde na arbajt, ja zatvaram prozore, oluja se sprema, pa krecem i ja
‘Bojis se da ces izgubiti sve a u stvari, izgubio si sebe.
Nema mesta koje se zove tvojim domom, a znas li zasto? Dom je tamo gde ti je srce.’
e, posle ovog ja kažem – amin!
nemam ni ja sta vise reci, sve je vec receno a ti si to zapecatila
)
a da boli, boli… no, radujem se dolasku, evo ponovo me drmaju atomcici srece, pa ma kad stigla
s obzirom na kišu i tvoj poslednji tekst stići će u gumenim čizmama, sigurno..
gumene cizme br 45
)) velka su to stopala, stize u troskoku 
e,e,e … da imam krila, ne bih sada ovde bila
gumene čizme žute boje… dva sunca koja zemljom hode
da, bas tako