Želim ti, da ne možeš da žviš bez mene! Eto tako, iz inata.
Želim ti, da spoznaš šta je ljubav i ako je prepoznaš, i osetiš, da naučiš da stojiš uz nju i iza nje. Nemoj više da je kriješ! Nema veze, što to više neće biti naša
Niko, baš niko na ovom svetu ne može da živi bez ljubavi, zašto bi to mogao ti? I ti si samo čovek, zar ne?
Nema lepih reči za kraj, sve one bole. Pitanje je samo, da li ta bol nekada prestane?
Nauči da voliš. Ne trči, za nečim što ne postoji. Previše dugo se zavaravaš. Prepoznajem slične sebi. Pokušaću da to više, ne bude moja briga! Pitanje je samo- dokle će me ljubav prema tebi boleti ?
Ne želim da mi pišeš: “lepo je imati uspomene, trebamo biti sretni zbog toga sto smo imali.”
Shvati već jednom, ne želim ih vise. Pun mi ih je kofer, ispadaju kao stare stvari iz zavežljaja. Neću da prosjačim. Ne želim ih. Uzmi svoje uspomene, ponesi ih, i budi srećan sa njima …
“Imao si, nisi znao, kako sija dijamant.”
♥r
Auh! “Shvati već jednom, ne želim ih vise. Pun mi ih je kofer, ispadaju kao stare stvari iz zavežljaja. Neću da prosjačim. Ne želim ih. Uzmi svoje uspomene, ponesi ih, i budi srećan sa njima…” ovo boli…
To je onaj trenutak za kraj kada ti neko kaze:” pa bilo je lepo, imamo uspomene”, ma super imamo uspomene, ali od njih se ne zivi, niti dalje sa njima, to je ono kad jedna strana, neke stvari kao po proracunu radi, a nema hrabrosti da kaze, da je mozda drugacije, nego onda krene sa svim lepotama, e to je pokusaj price, da kaze da ko moze neka zivi sa uspomenam i od uspomena, … boli..
Hvala Bero
da, razumio sam… i dobro si i odgovorila na to!
Bolna, ali lepa priča.
tatjanatg, kao i zivot, vise bola nego radosti, i dok mi cekamo da on bude fer, prodje…ode sa vetrom u nepovrat, a mi verujemo i nadamo se da ce jednom, tamo neko, biti ipak drugaciji…
Pa biće. Biće! Mora da bude! Uostalom, uvek postoji neko drugi koji VEĆ JESTE drugačiji, ipak!
Ali možeš i sto puta proći pored takve osobe i ne znati da je ona “prava” – kako naći, gde tragati i da li uopšte tragati?
A uspomene? Kaže se “okači to mačku o rep”
– a opet svi nosimo po nekoliko repova 
, koji put i kad ih ne želimo…
Za životom se ne traga, jer smo mi uvek ispred. Ni za ljubavima se ne traga, one nam jednostavno dodju u susret… E, a onda tek…sve ostalo … Moje skromno misljenje
) 
To je neka varijanta konfučijanske misli: “Kad je učenik spreman, učitelj se nađe.” Kad smo spremni za ljubav – nekako će ona stići do nas… A, onda tek… sve ostalo
novinternet
a onda oni repovi… sto vise za nama …
Ovo je živa istina… Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara
I to svuda – pa i prelaskom bulevara
Bulevar je moja sudbina …:))))
@labilna
Jeste, kofera mi moga ..:)
tanjatg
…jednom, jedan, nekad i negde ….
http://ironijexl.wordpress.com/2012/06/07/ostaci-osecanja-ljubavi/
e, ako si rekla!
zašto birati uspomene kad sreća može da traje, posebno uz dijamant!:)*
…ma da molim te svi kao, pa lepo je imati uspomene, sta da ih nemamo, pa jeste super, samo ja vise ne bih da skupljam uspomene ko slicice za album, ajde vise…
hvala… ovih dana sam samo malo luda , znas mene 
Lepo rečeno i istinito!
hvala Dudo, tako je kako je
e neka si rekla!
nece nista promeniti, al’ neka
Istinito, ali da boli, boli, dva-tri dana i dosta. Ide se dalje.
Agro, tako- nekako,
sve se preboli… teska je samo bolest, sve ostalo,” ma ‘ajte molim vas”… 
