Ljubav nije greska…

Padala je kisa danas. Sumorno nebo nad mojim malim gradom. Jezero  nije imalo plavu boju, ali sam ja imala mir u dusi. Da li me je tvoj glas sinoc umirio ili sam uspela da nadjem mehanizme odbrane, nevidljivo instaliram i na brzinu osiguram srce i za vreme kise, pitam se jos uvek?
Ponekad je dovoljno da na neke ljude samo pomislimo pa da nam izazovu osmeh i da nam srce zakuca u poznatom ritmu bum-bum.

Padala je kisa, ali nije bilo hladno. Pozelela sam da u gumenim cizmama prosetamo obalom jezera- rekla sam to naglas, da me cuju, da me i nebo cuje. Sta si ti danas pozeleo, ne znam ali znam da si ti setao vinogradima po suncanom i veselom danu, tamo negde daleko… Da li ti je nedostajo moj osmeh, to cu mozda saznati sutra…

Kisa, jezero, vinogradi, vino, neki nepoznati osmesi, dani koje ne poznajem, ni njihov tok, ni tvoje navike kada nisi ovde, ni ljude koji govore nekim drugim jezikom, ni kuce, ni puteve, ni to nebo sto je iznad tvoje i moje glave, jeste isto ali  iznenada nepoznato i daleko…

Ovaj moj dnevni zapis ima samo jednu poruku, volite se ljudi i delite osmehe, drzite se za ruke, darujte i primajte ljubav, uzivaj te u njoj kad je pored vas, dok je u vama, sa vama… i nikada, nikada ne mislite da je greska, jer ljubav ne moze biti greska…

Verujem da ste ovo sigruno 100x do sada culi, ali verujem i da izgovorite tek onda kada neke stvari krenu nizbrdo ili pri gubitku dragih osoba… e, onda svi mi zalimo za proslim danima i nedovoljno izrecenim osecanjima…

Jedan voz je otisao, ali sam  ubedjena  da ce se jednom taj voz vratiti ili ce ovog puta biti avion, jos uvek se ne zna, jer nisam vlasnik carobne kugle a nemam ni Aladinovu lampu..

Ljubav nikada nije greska i ne cinite to od nje.
♥r

Hajde, ne kvari…

Hteli su da pobegnu od stvarnosti, da se raduju veceri uz ljude koji misle i govore na njihovom jeziku. Njih cetvoro su pozeleli da ovu posebnu noc proslave uz zvuke poznatih nota.
Nisu imali veliki izbor. Stigli su u klub u blizini. Dimna zavesa je kao magla skrivala lica ljudi.  Zatvorila su se vrata i ostavila za njima hladnu jesenju noc.

Muzika je bila previse glasna i bilo  je previse zbijenih ljudi u malom zatvorenom prostoru. Zene su plesale u ritmu muzike, muskarci su se veselili uz podignute case i uz glasne povike  povremeno  odobravali  odabir pesama.

Domovina u malom. Ovde na ovom tlu koje se ne zove domovinom.

Njih dvoje su stajali jedno pored drugog. Dva stranca na malom parcetu jedne davno izgubljene domovine, kao na malenom ostrvu u okeanu.
Nisu se do te veceri poznavali ali su osecali bliskost. Te veceri su, prvi put pruzili ruku jedno drugome  i izgovorili imena.
Sa svakom novom otpevanom notom postajali su sve blizi i blizi. Ostvro je postajalo sve manje, a osecaj pripadnosti sve veci.

Sati su prolazili, jurili su ka zori. Vreme je nezaustavljivo teklo ostavljajuci tragove na umornim licima.

Zapitala se u jednom trenutku – sta radi ovde u gustom dimu?
Pomislila je da mozda  ipak treba  da krene kuci?
Sigurno je i on primetio grc na njenom licu.
Mora prestati da se zapitkuje, mora!

Osecala se sigurno i srecno pored njega, kao nikada do tada na nekom javnom mestu i zato nije zelela da krene.
Nakon dugo vremena osetila je da uziva u svakom pogledu i svakom osmehu.

Iznenada je osetila  nezni dodir necijih prstiju na ramenu i poznati glas, glas koji joj uvek iznova sapne pravu recenicu u pravom trenutku -” disi, smiri se, hajde, ne kvari svaki put! Dodirni njegove prste, sklopi ih u svojoj saci, obgrli njegovo telo, zazmuri i plesi, plesi…”

♥R

Baš na vreme…

… za nekoga je kasno, a za nekoga je ovo novi pocetak uz jedan novi, sanjivi osmeh… ne znam zasto bas ovaj dan, ali valjda je tako bilo zapisano u zvezdama, rekla bi Zelena …
Ne znam ni zasto bas ja, ali kazu da magnet privlaci ono sto se privuci moze… ostalo ce mo ostaviti magnetnoj teoriji…
♥R

Happy-end

Padala je kisa i bilo je jako hladno. Tmurno sa puno magle. Nisam putovala ovaj vikend, mada sam zelela, ali iz opravdanih razloga sam ipak odlozila putovanje. Ostala sam da proslavim jedan rodjendan sa prijateljima koji mi puno znace. Upoznala sam nova lica i videla ponovo mnoge koje sam izgubila iz vida. Dogodi se kroz novu orijentaciju, nove puteve i smerove da se ljudi razidju ali evo jedna ovakva prilika nas je okupila ponovo.

Bilo je fantasticno vece. Na zalost necu vam pokazati ovde slike, razumece te me imam svoje razloge Naravno da ovakve veceri sluze i za povezivanje ljudi i mogucnost da se kroz razgovore dodje do novih poslovnih ideja. I zamislite te veceri nisam ni slutila kakvi ce se horizonti otvoriti. Nesto sto sam ja zelela godinama i pokusavala da pokrenem, a ima veze i sa Srbijom bi moglo da dobije konkretne oblike i da ako sve bude kako treba moglo da zazivi. Jupiii! Ne smem preterivati u svojoj radosti, bicu jos uvek oprezna, ali kazem vam postoji velika sansa…
Jutro je osvanulo sa puno sunca…
… morala sam…  :)

Glück ist kein Zufall- das Unglück auch nicht !
 

 

 

 

 

 

O svemu po malo…

“O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.” Dj. Balasevic

…i pojavio se! Posle kise, magle, hladnih dana i snega koji je provejavao, konacno je i on ponovo stigao- suncan dan!Okupan, cist, svetlo plavog pogleda, zlatne kose. Stigao je jutros prvim vozom.

Stigao je! Rasirila sam ruke i krenula u novu nedelju. Razdragano, radosno, sa neizbeznim osmehom na licu. Nada i vera su uvek u dzepu njegovog i mog kaputa.

Otvorila sam sirom prozore. Sunce se osmehuje. Ovo je prelepo jutro za pocetak nedelje, kao nekad kada je moja nedelja zapocinjala  utorkom.

Rano jutros, pomogla sam mladoj ranjenoj ptici. Sletela je juce, po veoma hladnom vremenu, tik iznad nasih glava, na mokru travu. Juce nije zelela da joj pomognemo, danas je, sama docupkala do mojih nogu. Ugrejala sam je i smestila na suvo. Uskoro ce ponovo leteti. Rana na krlilu nije velika, zarasce brzo i  ona ce odleteti u novo prostranstvo.
Mala crna ptica, sa sivim tackicam na vratu i malenoj cubi na glavi. Kao dam sam videla osmeh na njenom kljunu. Juce sam videla samo osmehe komsijskih macaka i njihova oblizivanja. Danas su vec bile na odstojanju.

Cuda ipak postoje, samo moramo verovati u njih. Pticu sam uspela da spasem. On je stigao- osuncan i topao.

Ptica ranjenih krila, izabrala je moju travu za spustanje na zemlju. Ucinila me je srecnom. Uspela sam joj pomoci. Drhtala sam, dok sam joj cistila ranu, drhtala sam jer sam osecala njeno maleno srce kako kuca na mojim rukama, osetila sam i jedno srce koje kuca u necijim grudima, istim ritmom kao moje. Osetila sam srecu koju cuvam pod velom i ne dam joj da izroni, da se pokaze, cuvam je, od tudjih pogleda, cuvam je, da je ne rane. To je dar osecati,dar je dati srce, dar je dobiti ga nazad, dar je pronaci Most ka toj sreci. Lep je osecaj darivanja.
Bogatsvo je nositi srecu u sebi, bogatsvo je, tu srecu prepoznati i onda kad mislimo da nismo srecni- jesmo-o, jesmo- samo smo previse okupirani svetom, da bi tu srecu i tada u tim momentima osetili i prepoznali i pravim imenom nazvali.

Darujem vam moj zagrljaj srece, neka vas prati u ovoj nedelji…

Zaštićeno: 6 dana avgusta…

Članak je zaštićen lozinkom. Da biste ga videli, molimo unesite je:

Lozinka:

Cika Ljubinom ulicom…

Prestala sam da pratim politicka zbivanja i da se zbog njih nerviram, jer nemam vise toliko zivaca da bih mogla i na njih da ih trosim. Prestala sam da gledam sve filmove koji u sebi sadrze bilo koju mucnu, tesku situaciju, pogotovo, psiho i horor scene. Prestala sam da pricam o bolestima i da o njima slusam, mada su oni deo mog “zanimanja”- poslovnog sveta…

Prestala sam da citam knjige, ali se taj prestanak ovog leta promenio.Nabavila sam brdasce knjiga na nasem jeziku i pocinjem da uzivam ponovo u nasoj literaturi.  Citala sam dosta na nemackom,uzivala takodje, ali ne kaze se za dzaba “svuda idi ali kuci dodji”… tako nekako.

Prestala sam da se druzim sa ljudima koji me svojim razmislajnjima “ukopavaju” i podrivaju sve sto ja uradim. Podvukla sam mnoge crte, sabrala i oduzela. Od 11. avgusta, zapocela je nova svemirska avantura. Postoje jos mnogi delovi svemira koji nisu istrazeni, niti je na njih ikada kroceno. Zelim da ih vidim, dodirnem, osetim. Zelim da verujem, da je moguce, zelim da verujem da ja to umem i da imam srce koje je dovoljno jako da izdrzi sva katapultiranja.

Bila sam kratko u Beogradu. Prolazila sam “cika Ljubinom” ulicom, scena koju sam tamo videla ostavila je novi pecat, na mojoj kozi, i verujem da je nikada u mojim najgorim problemima necu zaboraviti.

Smenjivali su se oblaci i sunce. Sa moje leve strane stajo je par. On je bio iza njenih ledja, grlio je i dodirivao njene mlade ruke… Sunce je tek izronilo iza oblaka i ona je svojim licem trazila te zrake i istezala vrat ne bi li ih dohvatila. Imala je lepo lice, poludugu kosu. Oblaci su se ponovo navukli, ali suncevi zraci su se probijali kroz njih. Celo nebo je bilo tamno i sivo, a tih nekoliko  suncevih zraka  je uporno trazilo njeno lice. Drzala je zatvorene oci i dozvoljavala suncu da je golica po kozi, izgledalo je kao da se igraju ili ljube ona i sunce.

On se  vedro osmehivao i dalje je grlio. Prelepa mlada zena sedela je u invalidskim kolicima…Iznenada se sagnuo i ona mu je nesto sapnula. Izgledali su srecno i zadovoljno.

Nosim trag tih trenutaka vidljivo u mojim ocima. Hodam, osmehujem se, zivim, i sta treba da uradim? Treba samo da se otrgnem ruci celicnog straha i da ispustim “krik”, onaj krik kakav je Berislav Blagojevic opisao u svojoj prici.

Zato nema mesta za “kukumavcenje” i nema mesta za neverovanje. Tesko je ali znam da idem dalje u svemir, ka zvezdama u tami, verovatno na pocetku bez svetla, ali uhvaticu i tu jednu padalicu i pozeleti zelju, jednu jedinu, jos uvek ne ostvarenu…

Kad je uhvatim pisacu o njoj, do tada cu verovati da mi nece pobeci…

Zaštićeno: Ranjeni balon…

Članak je zaštićen lozinkom. Da biste ga videli, molimo unesite je:

Lozinka:

LJ….

“Glumio sam sve te noci, lagao da mi nije stalo… Sada kazem samom sebi, kako si mogao budalo.. !?

I evo me pred vratima tvojim, ma daj otvori mi bar malo…

ako ti to nesto znaci srce se predalo… “

 

LJ- kao ljubav, kao poljubac, kao moja ljubav….

B- kao Beograd…

 

***

 

Zaštićeno: Ako ti u magli zarobe snove…

Članak je zaštićen lozinkom. Da biste ga videli, molimo unesite je:

Lozinka: