„Zna li ovde iko srecu pisati
jel neko cuo za ljubav danas
mozda je vaznije znati brisati,
ono sto je davno ostalo iza nas…
Ne mogu se sjetit, svoje prve pjesme…“
“Ništa nije kao što je bilo,
Al će ipak jednom biti…
Znam, nema leta sa jednim krilom,
Treba vrijeme da nam spoji niti…” :-*
shaputalica // March 26, 2009 at 10:34 pm
Ukrao mi je srce…
Neko je rodjen sa njim, neko bez njega. Ja sam rodjena bez. Rekli bi neki «bez sluha», o, ja bih rekla bez glasa, onog muzikalnog….
Ne mogu reci da sam bez sluha jer cini mi se da imam sluh za lepo.
A sve je pocelo u osnovnoj skoli. Muzicko obrazovanje, do, re, mi, fa so, la,… i pracenje takta udaranjem obicne olovke o staru klupu…
Od nas tridesetak, samo je jedna devojcica svirala klavir,a mi ostali bili pravi duduci.
Meni bilo draze da drzim odbojkasku loptu nego frulu.
Tako smo mi cesto nagovarali Bilju da sedne za klavir i da malo uzivamo, tu mislim pocinje razvijanje sluha za lepo. A znala je ona to bas onako odistinski.
Pevala sam ja i u mnogim skolskim horovima, bila moda ili moranje, ne secam se vise. Al sreca moja bilo nas vise pa moje falsiranje niko nije ni primecivao. Kad god bi mogla ja sam dobrovoljno recitovala i bila ucesnik recitala. Za to sam pa imala sluha.
Muzika je deo moga zivota. Jedino nisam mogla uciti uz radio. A poznavala sam mnoge koji su mogli i zavidela im na tome. Sada da li su oni nesto od programa na» 202» i culi to je bilo drugo pitanje.
Nije bila ni gitara, ni klavir, ni flauta, moje srce je ukrao saksofon. I to jos u srednjoj skoli. Kazu da sam bila cudna jer sam volela da slusam dzez i tako neku «cudnu» muziku u to vreme…
Dovijala sam se na sve nacine i dolazila do muzike u kojoj je dominirao saksofon , najvise sam volela solo minute,uzivala i mastala.
Ne, nisam uspela da naucim da sviram, ali zelim, jako.
Za mene je svirala Candy Dulfer. Uvek sa toplinom u srcu i ozbiljnim pristupom muzici, bez da trci za slavom krcila je sebi put. Tada mlada holandjanka, osvojila je moje srce notama i nastupima sa mnogim poznatim muzicarima. Sama je rekla da je saksofon tezak instrument, da bi danas kada bi mogla da bira izabrala pevanje ili bubnjeve.
Uz svece i kamin, danas i uz casu vina uzivam u njenim notama. Prelepim tonovima koje moze samo on da posalje iz svog srca, instrument koji ima dusu i koji moju dusu svakom notom ponovo ocara.
Kao stvoren za ove idilicne zimske dane.
„Lily Was Here“ - Dave Stewart & Candy Dulfer
Kategorije: Muzika
Kategorije: Muzika
Označeno: avgust, leto, nije istina
Ne, necu vam pisati o tome kako me je nekoliko dana posle obljavljenog teksta o Oluji, zadesila jos jedna sa munjama i gromovima i kako sam ostala bez kablovskih komunikacija…….!!!!
Ne, necu vam pisati o toj oluji……
Vec o Oluji osecanja koju je izazvao sinoc Zeljko Joksimovic dok mi je tu ko’ na dlanu pevao….
Bila sam do sada na nebrojano koncerta svih mogucih i nemogucih pevaca, ali ovo sinoc vam ne mogu opisati recima i bolje da ne pokusavam…..
Fascinantan, nezaboravan sa takvim zracenjem pozitivne energije koja ti jednostavno neda da dises, a noge ne prestaju da cupkaju i pleses, pleses…do zore…i ko zna tako dokle…
Kad se ponovo sastavim i sakupim , napisacu mozda jos nesto….. uspeo je da svojom muzikom dodirne moju dusu… Treba li traziti nesto vise???????
Kategorije: Muzika · Price iz zivota
Označeno: ledja, zeljko joksimovic
Zanomanija….proteklih dana,preslusala sam skoro sve njihove pesme, ali ova je ostavila najupecatljiviji trag…. ritam pesme, reci, dikcija… i Jelena je u ovom spotu savrsena…..
Kategorije: Muzika
Balaseviceva pesma – obrada sa yutuba….
Na jastuku… Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik…
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna…
Nedostaje mi naša ljubav, mila… Bez nje se život kruni uzalud…
Nedostaješ mi ti, kakva si bila… Nedostajem mi ja… Onako lud…
Ja znam da vreme ne voli heroje… I da je svaki hram ukaljalo…
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo…
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje…
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje…
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim…
Šta su reči… Kremen što se izliže kad tad…
Nedostaje mi naša ljubav, mila… A bez nje ovaj kurjak menja ćud…
Nedostaješ mi ti, kakva si bila… Nedostajem i ja… Onako lud…
Ja znam da vreme svemu menja boje… I da je silan sjaj pomračilo…
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo…
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin…
I tad sam svoj… Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin…
Ponekad još… Suza razmaže tintu… I ko domina padne zid u lavirintu…
Tako prosto… Ponekad još stignemo do nas…
Nedostaje mi naša ljubav, mila… Bez nje uz moje vene puže stud…
Nedostaješ mi ti, kakva si bila… Nedostajem mi ja… Onako lud…
Ja znam da vreme uvek uzme svoje… I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo…
Djordje Balasevic
P.S
za one koji ne mogu da gledaju video dopisala sam reci pesme…
Kategorije: Muzika
