Na zimskoj paleti…

Skripi sneg pod nogama. Cist i beo. Obasjan jutarnjim suncem pomalo kicasto lep. Svetlucaju iskrice na -10C. Vetar raznosi sitne cestice zalednjenog snega sa drveca i krovova kuca..
.

Zurim. Umotana u siroki sal i bez rukavica vodjena mirisom toplih kifli ka prvoj pekari. Cetiri dana su radnje bile zatvorene zbog praznika. Ovo jutro je verovatno jos lepse i zbog mogucnosti da se ponovo moze osetiti miris svezeg  toplog hleba.

Jutro se beli. Jaka svetlost me tera da stavim naocare za sunce jer drugacije ne bih ni videla kuda hodam.  Nisam „zimsko bice“, ali sam uzivala u setnji, zakljucujem uz solju tople kafe, gledajuci kroz prozor predivni zimski pejzaz. Sve je u jednoj boji a ipak toliko razlicitih nijansi…

Secate se mozda mojih skijaskih prica. Vreme je da se obnove, nekim novim.

Odoh u podrum da proverim skijasku opremu i da naredne dane provedem na okolnim brdima. A mozda i odustanem, ko zna ?  :)

Zelim vam ugodnu nedelju.

Nebeskim strikom saljem vam zvezde padalice, pa ako budete gledali u vedro nocno nebo, setite se i pozelite zelju…

Rekli su mi da ne govorim svoje zelje na glas-nece se ostvariti, ali evo ovu cu napisati: „zelim samo lepe, iskrene reci …“

 

 

Zvezde sa mirisom cimeta

Noc punog meseca. Propustila sam da mu namignem a bila sam budna.

Jutro. Prohladno. Ulice pod tankim slojem leda. Otklizala sam autom na danasnje obaveze. Voznja nije bila moguca. Srecom izbegnute su sve nezgode a kad je pomracenje meseca negde oko podne proslo pomolilo se  sunce i pretvorilo led u prljavu vodu, a snegu obuklo odzacarsko odelo.

Najkraci dan u godini. Brzo se smracilo. Ukljucila sam kamin i dvoumila se izmedju pletenja i pravljenja keksica. Odlucila sam se za slatke radosti.

Posmatram zvezde i mirisu mi na cimet. Bas kao i ove moje. Eno, vidim ih nekoliko grupisanih i zblizenih kao da se dodiruju rukama i greju u ovoj hladnoj decembarskoj noci. Na nebeskom striku, nanizane jedna pored druge, zamicu za tamne oblake. Mesec se sakrio. Kao da je postidjen.

Znam provirice opet kad ne treba, kao prosle noci. Naci ce put izmedju gustih redova roletni i probuditi me…

*****

Zvezde sa cimetom

500g sveze mase marzipana ( naseckane ili izrendane)

450g secera u prahu

250 g mlevenih badema

25g cimeta u prahu

5 belanaca

sok od jednog limuna

Marzipan, 250 g secera u prahu, badem, cimet i 3 belanca dobro sjediniti u cinji. Onda testo razviti debljine oko 5mm i izvaditi zvezdice.

Preliv: 2 belanca cvrsto ulupati sa ostatkom secera u prahu i limunovim sokom. I sve to pazljivo sjediniti, paziti da masa ne postane previse tecna.  Zvezdice premazati debelim slojem. U vec zagrejanoj pecnici na 150C pecite ih 15 minuta.

Probajte mozda i vama  zvezde, neke daleke zamirisu na cimet…

Tragovi u snegu…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pre samo nekoliko sati prosetala sam parkom u kome se nalazi muzicka skola i napravila nekoliko snimaka… Sneg je nocas prestao da pada. Mraz se drzi celog dana, ne popusta iako su se i suncevi zraci  na kratko probili kroz sive obake…

Iza prozora ove predivne zgrade cula se ugodna muzika…

Kratko, slatko uzivanje…

Napisi nesto o meni

Pridji, zelim nesto da te pitam.

Da bas ti.

I nemoj sada da se pravis blesav,

da sa cudjenjem

okreces glavu i trazis nekog iza sebe.

Reci mi molim te

Ko si ti?

Hoces li mi ikada otkriti tu tajnu?

Ovog trenutaka bi volela da je saznam

a  sada, evo vec sada bi sve ostavila

po starom…

Napisali smo mnoge recenice.

Razmenili mnoga pisma,

a da se nikada sreli nismo.

Osmehujem se dok pisem.

Reziram u glavi neverovatne

price i cekam da sa druge strane

zakuca neko…

da na monituru plave boje

zaplese pisamce  i zasvira muzika…

Pricas, cesto mi pricas…

Ne cujem glas, ali razumem svaku tvoju rec…

Ponekad uplaseno virim iza stranica belog papira

i ucini mi se na tren, kao da me vidis…

Onda kao lopov, brisem tragove…

Kucam po beloj tastaturi  pisem jos jednu pricu

izreziranu vec u svojoj glavi…

 

 

 

P.S

ovde su nastale mnoge  price i poneki stih…