Skripi sneg pod nogama. Cist i beo. Obasjan jutarnjim suncem pomalo kicasto lep. Svetlucaju iskrice na -10C. Vetar raznosi sitne cestice zalednjenog snega sa drveca i krovova kuca..
.
Zurim. Umotana u siroki sal i bez rukavica vodjena mirisom toplih kifli ka prvoj pekari. Cetiri dana su radnje bile zatvorene zbog praznika. Ovo jutro je verovatno jos lepse i zbog mogucnosti da se ponovo moze osetiti miris svezeg toplog hleba.
Jutro se beli. Jaka svetlost me tera da stavim naocare za sunce jer drugacije ne bih ni videla kuda hodam. Nisam “zimsko bice”, ali sam uzivala u setnji, zakljucujem uz solju tople kafe, gledajuci kroz prozor predivni zimski pejzaz. Sve je u jednoj boji a ipak toliko razlicitih nijansi…
Secate se mozda mojih skijaskih prica. Vreme je da se obnove, nekim novim.
Odoh u podrum da proverim skijasku opremu i da naredne dane provedem na okolnim brdima. A mozda i odustanem, ko zna ? :)
Zelim vam ugodnu nedelju.
Nebeskim strikom saljem vam zvezde padalice, pa ako budete gledali u vedro nocno nebo, setite se i pozelite zelju…
Rekli su mi da ne govorim svoje zelje na glas-nece se ostvariti, ali evo ovu cu napisati: “zelim samo lepe, iskrene reci …”
