Dve lavice na vrelom pesku…

Kazu, dame se ne pitaju za godine. Zato, pssst, ne pitajte.  Rekla sam vam, pre izvesnog vremena, da sam prestala da ih brojim, onda kada su prerasle broj mojih cipela. Godine stoje na papiru, cesto se nasalim i kazem statistike radi… sve ostalo potrebno za zivot, se nosi u srcu… Verujem da ce se mnogi sloziti sa mnom, pogotovo moje drage Blogerke :D

Postajem pomalo razmazena.Vec drugi put za redom slavim rodjendan u mojoj Sumadiji. Trebalo je da prodje mnogo godina  da bi to postalo stvarnost. Pre i nisam to osecala kao nesdostatak, ali evo kazem vam sa godinama se i to promenilo. Nostalgija se pojacala, ali  je jos uvek sve pod kontrolom…

Pricacu vam kad se vratim kako je bilo. Pisacu vam opet o dragim ljudima koje budem srela. Naravno i o „trnu u oku“. Vratio se medj’ vinograde bez broda.

Moja draga musketirica „Shunjalica“, danas se raduje i slavi takodje svoj zvezdani dan. Mozda smo negde i zajedno, ko ce to znati, mada Blogosfera je mali grad i u njoj se sve dozna… tako da… otom-potom ;-)

Ostale smo bez peska u zadnjem trenu, ali nije tesko, zamisliti  lavice na vrucem pesku negde u Sahari, zar ne?

Dve lavice rodjene u istom danu… zele vam puno zvezda padalica i ne cekajte, vec pozelite zelju jer zvezde, one padaju iznenada…

A sada  za moju lavicu – Shunjce drago:

…stiklicama zveckamo i u ritmu se vrckamo ;-)

Na zimskoj paleti…

Skripi sneg pod nogama. Cist i beo. Obasjan jutarnjim suncem pomalo kicasto lep. Svetlucaju iskrice na -10C. Vetar raznosi sitne cestice zalednjenog snega sa drveca i krovova kuca..
.

Zurim. Umotana u siroki sal i bez rukavica vodjena mirisom toplih kifli ka prvoj pekari. Cetiri dana su radnje bile zatvorene zbog praznika. Ovo jutro je verovatno jos lepse i zbog mogucnosti da se ponovo moze osetiti miris svezeg  toplog hleba.

Jutro se beli. Jaka svetlost me tera da stavim naocare za sunce jer drugacije ne bih ni videla kuda hodam.  Nisam „zimsko bice“, ali sam uzivala u setnji, zakljucujem uz solju tople kafe, gledajuci kroz prozor predivni zimski pejzaz. Sve je u jednoj boji a ipak toliko razlicitih nijansi…

Secate se mozda mojih skijaskih prica. Vreme je da se obnove, nekim novim.

Odoh u podrum da proverim skijasku opremu i da naredne dane provedem na okolnim brdima. A mozda i odustanem, ko zna ?  :)

Zelim vam ugodnu nedelju.

Nebeskim strikom saljem vam zvezde padalice, pa ako budete gledali u vedro nocno nebo, setite se i pozelite zelju…

Rekli su mi da ne govorim svoje zelje na glas-nece se ostvariti, ali evo ovu cu napisati: „zelim samo lepe, iskrene reci …“

 

 

Zvezde sa mirisom cimeta

Noc punog meseca. Propustila sam da mu namignem a bila sam budna.

Jutro. Prohladno. Ulice pod tankim slojem leda. Otklizala sam autom na danasnje obaveze. Voznja nije bila moguca. Srecom izbegnute su sve nezgode a kad je pomracenje meseca negde oko podne proslo pomolilo se  sunce i pretvorilo led u prljavu vodu, a snegu obuklo odzacarsko odelo.

Najkraci dan u godini. Brzo se smracilo. Ukljucila sam kamin i dvoumila se izmedju pletenja i pravljenja keksica. Odlucila sam se za slatke radosti.

Posmatram zvezde i mirisu mi na cimet. Bas kao i ove moje. Eno, vidim ih nekoliko grupisanih i zblizenih kao da se dodiruju rukama i greju u ovoj hladnoj decembarskoj noci. Na nebeskom striku, nanizane jedna pored druge, zamicu za tamne oblake. Mesec se sakrio. Kao da je postidjen.

Znam provirice opet kad ne treba, kao prosle noci. Naci ce put izmedju gustih redova roletni i probuditi me…

*****

Zvezde sa cimetom

500g sveze mase marzipana ( naseckane ili izrendane)

450g secera u prahu

250 g mlevenih badema

25g cimeta u prahu

5 belanaca

sok od jednog limuna

Marzipan, 250 g secera u prahu, badem, cimet i 3 belanca dobro sjediniti u cinji. Onda testo razviti debljine oko 5mm i izvaditi zvezdice.

Preliv: 2 belanca cvrsto ulupati sa ostatkom secera u prahu i limunovim sokom. I sve to pazljivo sjediniti, paziti da masa ne postane previse tecna.  Zvezdice premazati debelim slojem. U vec zagrejanoj pecnici na 150C pecite ih 15 minuta.

Probajte mozda i vama  zvezde, neke daleke zamirisu na cimet…