Ne, nije mi zao

… bio je to jedan od onih trenutaka koji i kada postanu samo daleka uspomena, ne mogu se zaboraviti- nas susret!
Znali smo da ces sa toplim danima i ti morati da odes. Zbog posla si menjao gradove, drzave.
Znali smo sve to, ali bilo je prekasno za oboje. Ljubav ne bira, ona se dogodi.
Znala sam da u sportu mozes dati maksimum samo do odredjenih godina; nismo hteli da odustanemo.
Gledam te na mnogim naslovnim stranama. Ti znas koliko sam ja na sve to ponosna.

Baka je rekla da ces se vratiti. Verujem njoj a verujem i u nas, jer drugačije u ovim danima bez tebe i nije moguce ziveti.

Ako se ikada vratis, nastavicu da pisem.

♥r

 

Jezerska noćna mora

Vruće je bilo poslednja dva dana u mom gradu. Pravo leto ili “Sahara medj’ Alpima”. Jedva “pregurasmo”! Pa se zato pitam kako je ljudima koji su u Balkan- Sahari vec mesecima. Navika je čudna stvar.
Da, ne dužim. “Goresmo” juče tako i mi ceo dan i noć. Pred veče dobijem poziv da se isplovljava. Drugarica je položila za jedrenjak i zeli da proslavimo. Usput mi reče da ako nema vetra imamo motor. Dobro, dvoumila sam se jedno 60 sekundi i krenula u avanturu.
Jezero, mirno, toplo, pitomo, društvo odlično, muzika uh, prava jezerska… Povetarac piri, ma milina jedna.
Sve je išlo po planu do jedno 22h, posle toga sve što je moglo da ne ide po planu, išlo je. Naučila sam da čitam kordinate na karti, da vučem jedra, da u sekundi navučem spasilački prsluk i da izgovaram “oče nas” u 6. brzini.
Zamalo se nismo nasukali, potopili i to na dubljem delu jezera. Imali smo jedra koja nisu slušala i motor koji je otkazao. Nisam ni znala kako je jeziva tišina noću na vodi. Mrak je crnji nego na kopnu.
Bilo je uzbudljivo i uzburkano. Kakva morska bolest niko je se setio nije, niti smo imali vremena da se razbolimo…
Nekako smo se vratili u luku, pomalo bledi i skoro isprebijanih ruku i nogu od jedara i uza. Nije falilo uzbudjenja, sve je bilo na nivou, samo ja više neću ići ako je moja drugarica kapetan ladje.

Taman sam se osušila i sela da odmorim, kad tačno u ponoć, tvoj poziv. Zovem nazad, ne javljaš se. Šta treba to da znači?
Da su se kazaljke poklopile i da misliš na mene?
Da ti je maca pojela jezik?
Da me voliš i ne možeš da živiš bez mene?
Da si totalno “odlepio”?
Da me moraš uskoro videti?
Da si pogrešio broj?
Zaokruži jedan od tačnih odgovora…
Previše talasa i vetra za jednu noć. Moja duša je vec preživela brodolom na suvom, preživece i taj jedan odgovor… :)
♥r
p.s
jos jedna zabeleška za moj dnevnik…

A zašto bi, ti bio drugačiji?

Želim ti, da ne možeš da žviš bez mene! Eto tako, iz inata.
Želim ti, da spoznaš šta je ljubav i ako je prepoznaš, i osetiš, da naučiš da stojiš uz nju i iza nje. Nemoj više da je kriješ! Nema veze, što to više neće biti naša

Niko, baš niko na ovom svetu ne može da živi bez ljubavi, zašto bi to mogao ti? I ti si samo čovek, zar ne?
Nema lepih reči za kraj, sve one bole. Pitanje je samo, da li ta bol nekada prestane?
Nauči da voliš. Ne trči, za nečim što ne postoji. Previše dugo se zavaravaš. Prepoznajem slične sebi. Pokušaću da to više, ne bude moja briga! Pitanje je samo- dokle će me ljubav prema tebi boleti ?
Ne želim da mi pišeš: “lepo je imati uspomene, trebamo biti sretni zbog toga sto smo imali.”
Shvati već jednom, ne želim ih vise. Pun mi ih je kofer, ispadaju kao stare stvari iz zavežljaja. Neću da prosjačim. Ne želim ih. Uzmi svoje uspomene, ponesi ih, i budi srećan sa njima …
“Imao si, nisi znao, kako sija dijamant.”

♥r

Sta je 1000km za ljubav?

Ljubav premostava sve prepreke, bilo koja vrsta ljubavi !

Svake godine na ovom blogu bas danas, osvane cestitka mojoj najboljoj drugarici za rodjendan. Ni ove godine nema promena, jedino ne znam kada ce je ona procitati, jer je na planini, na zadatku :)

Mnoge lepe, vesele, teske i tuzne trenutke podelile smo cak i onda kad nije bilo telefona, ni kad pisma nisu mogla pronaci put do nas; cak i onda kada smo bile u istoj zemlji, ja na jugu, odsecena od sveta a ona na severu i tada je njen glas stigao do mene.

Ona je najvredniji ukras u mojoj kutijici sa nakitom. I kad je ljuta, i kad je tuzna, i kad je nervozna i kad je srecna i vesela, uvek je ona jedna jedina, moja Crvenkapica.

Dobro, zna ona, da zakomlplikuje i sitnicari, da ispituje do besvesti  i nazad, ali sto zna da  namaze crveni lak na nokte i da ga tako sexi nosi, to ne ume ni jedna kao ona. Naravno da je od mojih noktiju pokusala da napravi kopiju njenih, nije uspela, ovi nokti nisu stvoreni za crveni lak. :)

Zelim ti radostan rodjendan, jos samo jedan u nizu. Dogovorile smo se, da ne brojimo godine, ostavljamo ih statistici,  a mi ce mo uvek biti lepe, mlade, zanimljive i pametne.
Verujem, da ako nista do sada, kroz zivot nismo naucile, bar smo spoznale, da SRECA nije mesto na koje putujemo, vec nacin na koji to radimo dok idemo prema njoj.

Prosaputala sam najlepsu rodjendansku molitvu i stisla te jako, jako u srcu.
Ziveli!

Jedan poseban dan…

“Necu te odati kao tajnu i da znam da to jesi,
zivot je jedan da se takva ljubav dvaput desi…”
Sergej Cetkovic

Reci cu samo da je ovaj dan, jedan poseban dan i da ne citiram dalje “Tapovce”, nema sanse!
Nije bitno koliko dugo nekog poznajes, bitno je kako nekog poznajes; ako je dusa sastavljena iz dva dela, ti si njen drugi deo!
U to ime ziveli!

Happy Birthday ❤r

Begstvo u pokušaju

Trčis na duge staze jer ti to možeš. Možeš u svakom pogledu. Ne mogu te pratiti, nemam toliku izdržljivost. Davno sam trčala maratone i pobedjivala. Sada su to neki drugačiji maratoni. Volela bih konačno da i u jednom takvom pobedim. Osećam da će mo zajedno pobediti, jer cilj ovog našeg maratona je stići zajedno na cilj.

Davno sam rekla, “bežiš od mene ljubavi”.
Danas sam rekla, nema svrhe. Možeš bežati i bežati ali od sebe samog ne možes pobeći.
Srce se ne čupa tako lako iz grudi. Ali ga nije teško pokloniti kada nas “lupi” magija ljubavi.
Mislim da se tada najlakše i najbrže pokloni. Zapravo moje srce si ti ukrao.

Ne beži sada kradljivče srca moga. Već potrči meni u zagrljaj. Čekam te bosonoga na mermernom kamenu ispred kuće, na istom mestu kao pre.
To šta ja želim ti dobro znaš. To nema cenu i za to bih dala sve što imam.
Pročitao si? Zapamti zauvijek, izbriši iz telefona ali nikada iz pamćenja.
♥r

Nevidljiva slagalica

Nemam vremena da cekam, a opet to radim. Stojim na stanici i propustam vozove, buseve, tramvaje. Presvuceni u raznobojne reklame izgledaju veselo. U njima razna lica. Ni jedno slicno tebi. Nema te. Nema tvog osmeha, nema tvojih ociju, nema tebe.
Cekam.
Ne osvrcem se. Strpljivo gledam prolaznike. Ponekad se osmehnem. Gledaju i oni mene. Gledamo se, a cinimi se kao da smo nevidljivi jedni za druge. Nisam htela da mi se ovo ponovi. Zelim da zivim, zivot uzivo. Zelim dok se budim, da gledam tvoje sanjive oci. Zelim da zivim sada sa tobom, bez odlaganja.

Pokusala sam da ne krenem ovim putem, ali nesto je bilo jace od mene. Zato, jos uvek bez predaha, verujem da ce ovaj put imati srecan zavrsetak i da ce mo zajedno preseci traku na cilju. A onda su nam mnoga nova vrata otvorena.

Kad volim, znam da mogu. Kad sam voljena- ne poznajem strah.
Verujem u tebe. Nikad nisam ni prestala. Znam da i ti verujes u mene.
Cekam.
Na tvoj poziv. Na tvoju poruku. Na tvoj glas. Na nas susret. Na tvoj povrtak.
Cekam.
Ne postoji cena koju ne bih platila da se vrata za nama zatvore i pocnemo da zivimo zivot uzivo.
U nasoj slagalici zivota, nedostaje taj jedan deo. Hajde, da slozimo sve delove i proverimo da li smo mi vlasnici te dve polovine.
Cekam.
Proslo je cetiri nedelje a ni jendog dana, ni jednog minuta nisam prestala da vrtim slike iz zivota koji zelim da zivim sa tobom.
Cekam, da mi kazes da li je ovo iluzija ili smo mi zaista zivi.
♥r

Meka kao svila

Od svih reči izgovorenih i upućenih meni, najveću moć ima tvoja reč. Nije važno da li je ona savet, kompliment, kritika,važno je, da je tvoja.
Kad se nesretna jutrom probudim i tvoja reč me nespremnu sretne, ulepša mi dan.
Od te reči mi narastu krila.
Od nje se probudi moja uspavana duša. Zbog nje sam opet dobra vila.
I onda kad mi  tvoja rec, slomi srce na milion delova, ja i tada verujem da postoji svet gde beskrajna ljubav caruje.
Pružam ti ruke da me povedes tamo gde još nisam bila, mada znaš da nisam od juce i da sam mnogo toga prošla, zato ti kažem- čuvaj me. Ti si moj lek protiv tuge.

Pamtim sive oblake iznad moje glave, vrata koja žele da me zarobe, tvoj osmeh što kao princ na belom konju stiže, mačem okove seče i nosi me preko pustinja do prve oaze sreće.
Za tebe sam meka kao svila, jer ti si moj mir.
Tvoja reč – to si ti! Iskren, ozbiljan kada zatreba, suosećajan i pažljiv prema svima.
Jedna tvoja reč i ja ću biti tu!

♥r