ON zna da sam ga volela

Mnogo pre nego sto sam naucila da se drzim na svojim nogama i sigurno se tabanima oslanjam na zemlju, deda je postavio sedlo na konja i ucio me da jasem. On je obozavao konje. Ustvari preslaba je ta rec da opise svu njegovu ljubav prema njima.

Dedina velika  zelja je bila da sa konjima iz nase ergele nastupa  na utrkama. Odlazio je cesto u Pozarevac, to  je bio najblizi hipodrom. Ponekad je posete familiji koristio kao izgovor  samo da ode nedeljom na trku.

Jedna saobracajna nesreca uzela ga je iz nasih zivota, previse rano, a sa njim je otisao i nas zajednicki san da jednog dana na tom hipodromu pokazemo nase konje i mozda cak i pobedimo.

Deda je svoju veliku ljubav preman njima preneo i na mene. Voleo je tamne konje. Jos ako bi imali  beleg na glavi ili grudima, bilu su za njega nesto posebno.

Ucio me je kako se neguju, timare cetkom, skracuju papci, menjaju potkovice, kako se treniraju i uprezu u fijaker.

Imali smo tamno zeleni fijaker. Bio je ponos mog pradede Aleksandra i njegovih ruku delo. Napravljen od hrastovog drveta, izrezbaren do najsitnijeg detalja, sa porodicnim inicijalima na zadnjem naslonu.

Vozeci se u njemu osecala sam se kao princeza. Obozavala sam zimske voznje. Deda je imao specijalno krzno za te nase setnje. Kretali smo uvek na nasu zimsku voznju uz dodatno gundjanje bake, koja se brinula o meni i kritikovala dedu zbog ludosti. Na to bi deda samo kratko odmahnu rukom i voznja je mogla da pocne uz skriputanje snega i lupanje kopita.

Moj Kapko, tako se zvalo moj najdrazi konj, bi dimio kao lokomotiva i grabio napred kroz sneg.

Rumenih obraza  izvirivala sam iz krznenog omotaca, a deda bi se samo seretski osmehnuo i povukao dizgine. Na glavi sam nosila krznenu subaru od koje ponekad pola puta nisam videla, ali vazno je bilo da su moje usi na toplom.

Staze su vodile kroz zavejane sume, pa do vinogradima i vocnjacima. Sve preobuceno u zimsko belilo, carobno kao iz bajke…

Moja bajka je bila stvarnost, a moj deda, moja dobra vila…..

Htela sam vam napisati pricu o Kapku, ali nju ostavljam za neki drugi put, ova govori o jednom divnom coveku. Saljem poljubac prema nebu,onaj koji sam mu ostala duzna, jer nisam stigla da ga ostavim na  njegovom  rumenom  toplom obrazu…


ovako je izgledao moj Konj…


29 mišljenja na „ON zna da sam ga volela

  1. koliko puta sam kretao da pisem o necemu da bih otkrio na kraju da je prava tema nesto drugo? lep tekst…

  2. Ja sam nedavno izgubila dedu. I sebi prigovarala sto mu nisam rekla ovo, ili ono… I plakala jer sam vece pre nego sto je umro, oatala u gradu umesto da odem kuci.
    Ali, sigurna sam da i tvoj i moj deda sad sede tamo negde gore, i gledaju nas. I osmehuju se. . .

  3. Aurora tvoja prica o dedi je bila jako lepa.

    S. hvala, znam da zna…..nismo se oprostili…..jedan udes smo preziveli zajedno u ovom drugom je bio sa svojim konjem i najboljim prijateljem, preziveo je samo konj

  4. i moj deda je imao konja tj.kobilu, zvala se Bela, nisam bas jahala, ali recimo da me je nosio i setao po dvoristu:)

  5. Lepo je kad se ljudi sete svojih starih i još lepše kad to podele sa nekim…Jednostavno je lepo to što si napisala, baš budi neke emocije…

  6. Punky, ovo je samo deo emocija koje nosim sa sobom, Deda je ostavio veliki pecat u mom zivotu, nazalost izgubila sam ga onda kad smo zajedno mogli do zvezda….
    Ovo je samo mali pokusaj, nesto vece spremam godinama i to ce mozda ugledati svetlost dana u vidu jedne kjizice…. hvala

  7. Potrazicu ti do veceras ako uspem jednu jedinu sliku koju imam sa svojim Dedom i da vidis cuda tu su i konji. Inace je moj deda takodje otisao bez pozdrava i to dok sma bio jako mlad,naravno za njim su nestali i konji jer nije imao ko da ih neguje.

  8. Tako je bilo i kod mene imala sam dvadeset godina, nisam u mom rodnom domu i nemam slike, sinoc sam bas trazila, ali sam vec dala mami u zadatak da mi nadje slike, mislim da su crno bele….., htela sam ja da postavim mog konja, ali ovaj je ko njegova kopija…

  9. Secam se kad sam sedeo dedi u krilo i mazio ga po celavoj glavi a on meni prigovarao da sam hipik zbog duge kose … Za sebe je meni pricao kao da je osisani panker, a nije ni znao znacenje hipka i pankera, ali ajde unuku da pravi cef…
    Al me vrati u neko proslo vreme…
    Moj deda se zvao Srecko i bio je srecan covek…

  10. Prelepa priča. Priče o ljudima koje volimo su najlepše. Njima nikad i ne treba dorada.
    Od smrti mog dede je prošlo 7 meseci, i nisam imala priliku da se oprostim. Ostalo je toliko toga što sam želela da mi kaže …
    Baš si me rastužila … :(

  11. Ovo su ona secanja koja nisu merljiva bilo cim. Ona su neogranicno vredna jer su cinila tvoje detinjstvo. I ti si jako bogat covek! Svaki deda zna sve, iako mozda to nece da prizna.. Znaju oni sta nam ostavljaju i znaju da cemo se, kao i oni nekada, setiti svega toga.. JEDNOG DANA ;)

  12. Luna naterala si me komentarima da se vratim na neke stare tekstove, zahvalna sam ti na tome… ovaj tekst me je ponovo pozitivno inspirisao i oziveo dedine plave oci, verujem da me gleda odozgo i vidi koliko ljubavi i iskra ima u mojim ocima dok citam o njemu ili pisem o njemu. Mnogo sam ga volela, obelezio je moj zivot, duboku u njega usadio vrednosti koje nosim i ljubomorno cuvam i da ih dalje prenesem, ali geni su cudo, nisam verovala… ljubav se za ljubav vraca….

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s