A, koliko dugo se mi znamo….

Veceras citam neka stara pisma, skrivena u jednoj romanticnoj kutiji. Uvezana masnicama. Pomalo izbledela od vremena, ali osecanja i emocije koje se nalaze u njima, ne verujem da cu znati preneti i vama…Stizala su preko deset godina, skoro svake nedelje… jedno je putovalo u Srbiju, drugo u Austriju.

Taman smo odrasle i krenule da zivimo, kada su nas  razdvojili neki neocekivani dogadjaji i ljubavi koje smo  sledile.

Upoznale smo se u Beogradu, dva stranca u jednom velikom gradu. Mlade, lepe, pametne i sretne. Bila je sve ono sto ja nisam. Postale smo bliske, mozda vise nego sestre, jer sestri bi mozda neke stvari precutala, njoj sam uvek govorila sve. Nikada se nisam bojala, da ce me izdati. Ta sumnja jednostavno nikada nije postojala.

Delile smo skolsku klupu. Tajne. Poznanstva. Uzine, jabuke, osmehe i radost zivljenja. Odusevljeno se skolovale za rad sa klincima.

Uzivale u muzici EKV. Pisale dnevnike. Zaljubljivale se. Izlazile zajedno. Setale nocima njenom ulicom i mastale pod zvezdanim nebom pored Tamisa.

Uzivala sam u njenoj sobi, njenoj kuci, sa njenom porodicom i obozavala sam ruckove kod njene mame. Teta Ljubicina supa je bila jedna od najukusnijih koju sam ikada probala.

Uvek je govorila i razmisljala drugacije nego ja. Otvarala mi oci kad sam bila „slepa“. Delila savete kao cigarete. Ponekad me gnjavila i previse filozofirala, ali ja sam uprkos svemu uzivala slusajuci njena predavanja. Da znate samo, koliko sam strepela od svake njene kritike kad bih je upoznala sa nekom mojom novom simpatijom, a ona je prokleto uvek imala pravo…

Cesto smo govorile istovremeno i uglas. Obe pricamo mozda i previse. Ona zivi tamo, ja ovde. Godinama su pisma bila jedini nas izvor komunikacije. Neka duga na desetine strana. Kad se samo setim iscekivanja svakog pisma i radosti kad bi ga  dodirnula u postanskom sanducetu, pa nestrpljenje dok ga otvorim i procitam sta sve u njemu stoji.  Boze kakvi su to rituali bili? Sadrze ona, njene teske dane i sve ono sto su devedesete donele.

Imati nekoga za prijatelja, kao sto je ONA, znaci biti  bogat i u isto vreme ponosan.

Jedva cekam ovo leto i susret sa mojom drugaricom. Nas dve u njenoj kuhinji. Svaka ima svoje mesto za sedenje. Ona prica- ja slusam. Ja pricam- ona slusa. Onda ja zvocam, jer je ona previse zadimila i popusila cigareta, pa masem rukama i otvaram prozor uz nepretsano gundjanje.

Nista se nije promenilo zadnjih dvadeset godina,samo smo nas dve malo starije…

35 thoughts on “A, koliko dugo se mi znamo….

  1. Svaki pravi prijatelj je pravo jedno bogatstvo,ja takodje cekam da krajem aprila socekam prijatelja sa kojhim se deset godina nisam video ali se cujemo skoro svaki dan.

  2. Zmajcek, od kada funkcionise internet mnogo lakse se druzimo i naravno vise cavrljamo…..jedina mana je to sto pisma ne dolaze vise, samo emailovi…..
    Zmajcek bice to jedno novo iskustvo za vas i sigurno nezaboravni momenti… pozz

  3. OTVARAM MOJU POSTU A INBOX PRAZAN,ODLAZIM NA SARAHSTORY A TAMO MOJA DRUGARICA „IZVRNULA POSTAVU“
    HVALA TI

  4. PA BIO PRAZAN,NEMOGU JA, BAS SVE DA POSTIGNEM. SACEKAJ MALO ,NEKAD SI CEKALA DANIMA MOJA PISMA, A SAD ME CIMAS CIM ZATAJIM.
    KAO STO SI REKLA NISTA SE NIJE PROMENILO SAMO SMO MALO STARIJE .

  5. Izvrnula sam ti srce sa sve postavom i onom jabukom negde u okolini Poreca,sa svim onim kerovima sto su bas isli mojom stranom ulice, ko da nisu mogli onom drugom….i svim ostalim..suzama i osmesima……

  6. Saro ja imam prijateljicu vec trideset godina ,jos i danas se dopisujemo, ali klasicnom postom jer ona i dalje odoleva kompjuterskom nacinu.Vidjamo se otprilike svake tri godine po desetak dana. Sada ona treba da dodje u aprilu kod mene, pa tako na smenu, to je bogatstvo neopisivo,imati takve prijatelje

  7. Makarone, nas dve smo se tako nasle u svemu…..bilo je jedno ruzo vreme i nismo se videle duzi period, ali sada obavezno svake godine….a svakodnevno se dopisujemo….i uvek nam je premalo…. 😆

  8. Svi su vec uglavnom rekli da je prijateljstvo pravo bogatstvo, zasta se i ja slazem.
    Ali moram prokomentarisati poslednji deo teksta:

    onda ja zvocam jer je ona previse zadimila i popusila cigareta, pa masem rukama i otvaram prozor.

    Hm…. nekako mi taj prizor poznat. S tim sto sam ja uglavnom taj kritikovan. Nema nista sladje od price uz cigarete i kafu.

    jedina mana je to sto pisma ne dolaze vise, samo emailovi…..

    S druge strane je ekonomicnije🙂 Medjutim, uvek stoji da nista na ovom svetu ne moze zameniti pismo ili cestitku. Nekako rukopis i to iscekivanje kad ce u postansko sanduce stici pismo daje veliku car i uzbudjene.

  9. IVANE, ja ne koristim cigarete….ali ona da, pa moram malo da joj zvocam….ali te nase kafe u cetiri oka…su nesto fenomenalno…..

    …veceras imam malo vise vremena i otvorila sam moju carobnu kutiju i procitala nekoliko pisama….i odlepila …..rukopis je nesto posebno…
    ali veruj mi nemogu sada ni dan da cekam odgovor, lude navike i mi sa njima….(pisem i sama cesto…rukom)….
    nasla sam listu sa smajlicima sto si poslao i sada vezbam 😛

  10. …I ja imam jednu prijateljicu u Americi, wauu kako smo se nekada druzle i sta smo sve prosle!Nazalost ne vidimo se cesto,ali … ni ne moramo jer za prijateljstvo to nije najvaznije.Ipak moram da kazem, da sam „teska“ na otkrivanju sebe,vise volim da neke stvari zadrzim kao licno svoje.
    To je nekako doslo sa godinama…

  11. Naivna: odgovor na email ……psssst… Ja jesam na drugom kraju sveta….. 😉

    Sada ponovo o prijateljstvu, moja prijateljica je nesto posebno, jedinstveno za mene, ona je jedina osoba na ovom svetu koja zna o meni sve….
    nisam ni ja bas tako jednostavna sto se otkrivanja tice, ali jedna osoba mora da postoji….ne moze covek sve za sebe da zadrzi..treba mu misljenje i nekog drugog….
    sve je doslo sa godinama, a mi se znamo jako dugo….

  12. HTELA SAM NAIVNOJ DA ODGOVORIM NA NJENO O GODINAMA ,ISKUSTVU I TO KAKO POSTAJEMO „TESKE“ I ZATVORENE ALI NE MOGU OD SARE DA DODJEM DO RECI.I JA SAM SA GODINAMA PREMA MNOGIMA IZGRADILA MALO ZTVORENIJI ODNOS,NEKIMA PAK NEODGOVARA STO SAM I JA POSTALA“TESKA“ ALI PRAVI PRILJATELJ TI TO NEDOPUSTA. MOJA DRUGARICA TO MOJE UVLACENJE PREPOZNA IAKO JE KILOMETRIMA DALEKO OD MENE.NEDAMI DA POBEGNEM U PROBLEM BEZ NJE.U NAJTEZIM SITUACIJAMA ONA JE UVEK TU PORED MENE I UVEK SE SETI PRAVIH RECI KOJE DODJU KAO MELEM ZA RANU,KOJE IZMAME OSMEH NA MOM LICU,KOJE ME DIGNU… E TO JE ONO PRAVO.

  13. kako su to lepi susreti…i kao da pauze nije ni bilo…samo se nastavi gde se prošli put stalo🙂

  14. Afroditta….. svakog leta se spremam za taj susret..i sve onako u meni se raduje, ko da idem na sastanak daleko bilo sa ljubavnikom…
    mi smo stvarno dve vesele duse i razumemo se odlicno………
    pozz

  15. SMAJLICE, MENE PITAS AUUU JA SAM MAJSTOR…….. EVO MALOPRE SAM MAGISTRIRALA……. !!!!!!

    POSLACU TI UPUTSVO ZA KORISCENJE ,KAD GA NADJEM, JER SAM GA OPET ZAGUBILA…..

    NECU VUKA, DA ME PROGUTA, 😯 IMAS LI NESTO UMILNIJE…… ZNAS DA SU ME AUSTRIJANCI RAZMAZILI……..

  16. E stvarno blago vama kad imate jedna drugu😀

    Prijateljstvo se gradi godinama i lepo je kad traje, traje …
    Neka vam potraje😀

  17. Ja nemam ni jedno pismo😦 molim ljude da ih napisu ali mi stize zato gomila e mailova.. Ne mogu tek tako da zagrlim racunar kao sto bih mogla pismo.. Stvarno ne razumem zasto je to toliko tesko? Bitno je da ste obe tu. Da imate jedna drugu. Bitna je sigurnost .. i osecaj da nisi sam🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s