Oluja

Olovno sivi oblaci nadvili su se nad obliznjim jezerom, a planinske vrhove zaklonili svojom sivom tezinom i spustili se dodirujuci krovove kuca. Oseca se pritisak u vazduhu, strepnja u pogledima. Jos jedna oluja kuca na vrata.

Tutnje iznad moje glave praveci sve veci mrak. Drvece se savija, dodiruje travu, lome se grane. Olujni vetar pravi vrtlog od lisca i grancica.

Isprepletane grane grle se cvrsto i hrabro gledaju vetar u oci. Ucinilo mi se na trenutak da vidim prkos u tim snaznim krosnjama dok odolevaju naletima vetra i guraju ga dalje od sebe. Po koja suva grana jos padne na tlo, predajuci se snazi vetra, a on se ponovo vrati ne bi li je  na zemlji jos jednom dodirnuo, zamolio za oprost i onda produzio dalje, sibajuci sve oko sebe.

Iznenada jedna munja obasja moj prozor i jaka grmljavina me trze iz tog vetrovitog putovanja i razmisljanja.

Vetar se polako smiruje

Drvece njise svojim granama u laganom ritmu, kao da plese na podijumu uz neku divnu sentimentalnu muziku.

Ali zato kisa tek pocinje.

Krupne kisne kapi dobuju po prozorima moje sobe kap, kap, kap, udaraju snazno po njima i krovu praveci pritom strasnu buku i tutnjavu.

Niz prozore lije kisa. Krivuda po okvirnom staklu. Putuje brzo. Zuri. Trazi put ka unutrasnjosti zemlje, odnoseci tako sa sobom sve prozorske tajne negde u dubinu u centar zemlje, tamo negde daleko, duboko, nedostizno.

A do tog centra jos nije stigao ni jedan kopac, niti jedan istrazivac. Tamo negde u toj dubini lezi i skriva se jedno malo srce, malo jezgro i nije lako doci do njega i otkriti ga…razotkriti, razgolititi …neda se ono!

Pratim krivudave potocice kako nestaju i utapaju se u mokroj i povaljanoj travi od vetra, ostavljajuci za sobom samo kaljavi trag. Po glavi mi se motaju raznorazna pitanja.

Kako li izgleda nihov put? Stignu li ikad do centra? Gde im se zavrsava trag?

Ali pogled ne doseze dublje, ne ide do srca, a ja bih da on prodre, da vidi sve te puteve krivudave, stare oziljke i nove rane.

Posmatrajuci to cudesno putovanje nisam ni primetila da je kisa prestala. Tu su jos samo sivi oblaci koji ne izgledaju vise tako zastrasujuce, jer iza njih pokusava da se probije sunce, da me dodirne svojim zracima i vrati toplinu na moje obraze.

Kisa je oprala tragove prasine, cini se kao da prozori blistaju cistocom.

No, kad sunce grane, bice na njima jos razmazanih tragova koje je za sobom ostavila voda .

Jos jedna oluja u maju, negde u Alpima….

27 thoughts on “Oluja

  1. Добро🙂 волим олује, волим кишу, волим природан след догађаја.. не волим човеково бављење климатским променама, силовање природе увек покаже зубе. Треба јој дати слободу, да нам истом и узврати.

  2. oluja u Alpima ima svu slobodu ovog sveta….., ovde nema cak ni protiv gradnih raketa, sve je prepusteno oluji na volju…. 😀
    Drvo, slazem se sa tobom…. zato i imamo ove paklene vrucine u maju…

  3. I ja obozavam oluje.pogotovo to kad se smraci ..Eh sta bi sad dala za jednu takvu,a ne ovako,mi ovde umiremo od vrucine! Jbt,samo sto se ne istopim kad izadjem napolje!😀

  4. Prava oluja, a i ona u nama uvek donese neki rezultat, olaksanje, mozda samo na trenutak istinu… ali desi se.

  5. OBAVESTENJE ZA LJUBITELJE SARE
    SARA SE NECE JAVLJATI DUZE VREME JER JE OLUJA U ALPIMA UNISTILA VEZE ,SARA NEMA TV,TELEFON NI INTERNET SAMO JE MOZETE DOBITI PUTEM MOB.TELEFONA.ONA SAD CEKA VRSNE AUSTRIJSKE MAJSTORE DA POPRAVE KVAR NADAJMO SE DA TO NISU NASI GASTERBAJTERI I DA CE KVAR BITI BRZO OTKLONJEN,
    MNOGO VAS VOLI I POZDRAVLJA A ZA BROJ MOBILNOG KOME TREBA HITNO OBRATITE SE MENI MOJ BROJ JE O64-330___ITD

  6. Знаш имам неке слике тих предела у твојој околини, са старинским кућама, замковима и ушушканим селима и не могу да ти објасним колико бих волео да обиђем све то.

  7. Konstantine prenecu Sari sms-om da bi zeleo da je posetis ,pa kad se oporave od oluje ce te se dogovoriti ,mozda vam se i ja pridruzim u obilasku zamkova i sela u Alpima.

  8. Zimske vejavice volim da gledam iz tople sobe.Nikad ti nije draža topla soba nego tada.Letnje oluje me plaše, silinom , grmljavinom, količinom vode…i podsete me koliko je priroda moćna i koliko je treba poštovati.

  9. U zivotu se jedino plasim grmljavine i zmija. Ove druge retko, skoro nikad ne srecem, al kad zagrmi, pretvaram se u pravu cmizdravicu i tresibabu, sto uzasno mrzim, al tako je. Bezim pod jorgan il kod dragog u zagrljaj, koji umire od smeha, obicno me ojadi od zezanja, bas me briga, tu mi je sigurno. Toliko o olujama, posebno letnjim:mrgreen:

  10. volim kišu, grmljavinu, vetar, volim sve u vezi sa kišom, volim što posle kiše dolazi sunce. dok ovo čitam, u Beogradu pljušti i grmi, uživam😀
    mada bi trebalo da sada isključim kompjuter…😉

  11. Pisala sam o oluji ne sluteci da ce jedna muja neposredno posle toga ,
    istopiti kablove i ostaviti nas nekoliko dana bez telefona i svih ostalih savremenih komunikacija….
    napisacu o svemu jedan post, a i jednu pricu o tome,kako se sudbina ponavlja….

  12. Neprilagodena
    Cvetic
    Deda
    Bubica
    Afroditta
    Konstantin
    Shap
    Lost
    Makarone
    Orpheus
    ********************
    hvala vam i jedan veliki pozz i osmeh za sve vas 😀 😀

  13. CRVENKAPICE

    odlicno si obavila posao, uzecu te za PR???

    a vidim i ti bi u Alpe, a kad te ja zovem nista, stalno nesto „vrdas“
    😉

  14. Kapljice imaju tu cudnu „pojavu“ da mogu da se ujedine. Zamisli sta bi bilo sa ljudima da mogu to isto.🙂🙂 Verujem da kapljice posle ujedinjenja ako se „rastave“ ne osecaju bol. Nema ono ode deo tebe.. Jer su se nekako „smesali“ pa svako uzme neciji deo.. Mora da je to zanimljivo.. :)A gde idu.. pa ne znam🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s