Pazi kome zavidis

Mislila sam da mi se to vise nikada nece ponoviti. Kad se jednom opeces, budes obazriviji. No, u mom slucaju izgleda to nije tako…

Bila sam nekako sama, bez pravih prijatelja, daleko od kuce, daleko od svih dragih ljudi. Verovala da se prijatelji sticu i u zrelijim godinama, a ne samo u skolskim klupama ili u cetvrtima za stanovanje.

 

I dozvolila sam sebi taj luksuz. Pronasla prijateljicu po meri. Otvorila dusu, srce. Ponekad sam strepela i neke stvari zadrzavala za sebe. Ponekad bi jednostavno po nekoj njenoj opasci zakljucila da je tako bolje. Nekad sam i sebe krivila sto nisam bas do kraja iskrena. Ali ta neka bojaznost je uvek bila tu. Bili su to sitni problemi ili neke familijarne price, nista ekskluzivno, senzacionalno, one stvari male i velike sto ponekad zakomplikuju neke dane, a kad prodju kazes:“ boze kakva glupost“. No, to tek vidis kad prodju.

 

Trebalo mi je osam godina, da vidim ono sto su drugi mozda videli nakon par meseci, ali ja kao vec jednom opecena i imuna sada na takve stvari, nisam videla!

 

Ona sada zivi u novom okruzenju u novoj zemlji, vratila se korenima.

Bio je red da je i tamo posetim. Ucinila sam to. 

Bilo je to neko nepoznato lice, to nije vise bila ONA.

 

Ne, ona nikada nije imala ni najsitnije probleme, a tek sada ih i nece imati.

Nije mi zbog toga zao. Ja sam iskrena, ja ih povremeno imam. Nekad su mali nekad veliki. Oni su moji, deo mene. Bar se pred njom nebih nikada pretvarala.

 

Sedele smo na terasi, a moja rana na ledjima je krvarila. Osecala se ostrica noza, onako duboko tu medju rebrima.  Borila sam se za vazduh, drzala srce da ne iskoci, stiskala oci da suze ne frcaju i uspela sam. Prezivela sam! Vratila sam se kuci, ranjena, razgolicena, razotkrivena…tuzna.

 

Jos jedan vidljivi plik je na mojoj ruci.

 

Imale smo lepe trenutke, smejale se zajedno ne zelim da mislim da je i to bilo neiskreno i deo nekog plana.

 

 

 

70 thoughts on “Pazi kome zavidis

  1. Pocela sam pricom koja se dogodila pred kraj odmora. Cuci mi na vratu i morala je van, a onda dolaze veselije i smesnije…

  2. Bolje da ne mislis o tome. Ne znam sta bih ti drugo rekla. Valjda nije, valjda nema toliko kvarnog sveta, valjda…..zaboravi na to, najbolje je!

  3. Zao mi je sto je tako marao da ti se zavrsi odmor. Ali, bolje je da si je konacno razotkrila i da nisi zivela u njenim lazima. Znaci, pokazala se na svom terenu. Pa, ko zna kakve ona ima muke. Uostalom, to je sada njen problem. Imala je Saru, kojoj je mogla da se pozali. Imala sam isto iskustvo, skupljala, skupljala, i podvukla crtu. Nisam je zaboravila, naprotiv. Ne prodje dan da je se ne setim sa setom. Cak se po nekad zapitam, da li su to stvarno bili dobri razlozi da je otpisem? I onda ponovo pretresam citav niz dogadjaja koji su se izdesavali i u kojima je jasno pokazala da joj nije stalo do mene, odnosno naseg prijateljstva. Jako mi je zao, tim pre, sto sam joj bila jak oslonac kada joj je dete tesko bolovalo i na kraju umrlo. I posle toga sam joj bila oslonac, drug, prijatelj, sestra (ona je jedinica), ali se, posle jedno 6-7 godina pokazalo da je to sve bilo nebitno. Zaboravavila me! Ali, ja nju nisam! To ti je zivot. I zamisli, kad god je se setim, setim se samo lepih stvari koje smo cinile, smejale se, citale smesne tekstove u novinama, pile kafe, radile u istoj kancelariji, putovale zajedno nas dve, a i porodicno. Malo me kopka da li se ona toga seti, bar malo.

  4. zelena…..mozda ja to dobro nisam videla, mislim mozda nisam…to mi i drugarica kaze….no, osetis…nekako nesto cudno, strano…

  5. Zmajcek, da zivot je to ,a ljudi su cuda nevidjena….ili kako kaze ona stara, „vuk dlaku menja ali cud nikada“….

  6. Ne znam šta da kažem. Ceo dan mi ovaj post tako stoji otvoren, dok ja radim po kući neke druge stvari, zabolela me tvoja priča. Imam jednu, jedinu prijateljicu, ona mi je i kuma i ne bih je dala ni za šta na svetu. Ne živimo više u istom gradu, pa se i ne viđamo tako često. Nedostaje mi moja Ljilja!
    Što Zelena kaže, ne razmišljaj o tome, jeste teško, ali život ide dalje!

  7. Dudo…lepo si to rekla…“pokazala se na svom terenu..“ mislim da je to pravi komentar…
    Pusticu ove osecaje da malo odleze, mozda cujem i drugu stranu… videcu, no ovo je moralo van, nekako mi nije dalo mira…
    To sto ti kazes treba biti covek, a ti to jesi…
    Ja sam se dva puta opekla i to bas ovde u austriji……. primorana u neku ruku na neka prijateljstva, jer covek je cudo, voli nekako ta krda , to udruzivanje…

    Zao mi je i tvog iskustva, ponekad nesto i naucimo ili se samo pitamo kao sto ti kazes, da li se i oni ponekad sete tih lepih trenutaka…

  8. Charolija , draga i ja imam jednu najbolju drugaricu i sa njom se ovo ne moze dogoditi, ona je ujedno i moja skolska drugarica….
    ovo je prijateljstvo nastalo ovde u austriji, nisam zelela da verujem u price da ljudi ne mogu da steknu nove prave prijatelje i od dvadeset i neke….kad vise nisu na faksu, u skoli, vrticu…
    ne ja ne placem niti histerisem, samo se preispitujem da li sam ja sve to dobro nekako videla, razumela, osetila, da li je to nova sredina ili sta vise….

  9. ne znam sta bih rekla… ja se nekako ne iznenadim kada me neko razocara.. nekako se prvo spremim na to, mislim da sam mozda sama kriva, mada ko zna..zato sam jednom rekla,najbolje je imati,ali ako nemas tako nekoga ,najbolje je sve drzati za sebe, tek po nesto reci…
    pozz

  10. Mislim da pravila ne postoje, ali ipak, ipak ono sto se izgradilo od detinjstva vredi, svako novo poznanstvo..hm….ne bas.
    Naivna, pa kud drzati sve u sebi, puknes onda. Mora da postoji neko kome mozes reci sve. Cak mi se cini da i osoba iz Dudine price, nije losa, jer mozda vezuje smrt deteta sa njom, pa zato zeli da je zaboravi. Dudo, sigurna sam da misli na tebe ali nema snage da se ponovo suoci sa tobom, odnosno sobom iz tog vremena.
    Ne umem da zelim da imam ruzan pogled na ljude, koje smo voleli, uvek trazim opravdanja…
    Neka sam mozda siromasna u nekim poljima zivota (nemam decu), ali sam bogata jer imam prijatelje, one prave, zaista sebe smatram bogatom zbog njih. Postojimo jako dugo i zivoti jedni bez drugih, ne bi ni postojali ovakvi, kakvi su. Svaki dan na neki nacin smo u kontraktu, ima li sta lepse? Ljudi koji nisu bogomdani su tu u svakome danu. Bogatsvo!
    Sarah, ja ti se raspisala, jer razumem tvoj osecaj, imala sam jednom, jedan takav, i jako je bolelo, proslo je, bilo je davno…ide zivot, ima ljudi koji zele da budu deo nasih zivota i zavredjuju da budu tu.
    Za mene je prijateljstvo svetinja, zato sam se raspisala🙂

  11. Zelena i za mene je prijateljstvo svetinja, zato me i pogodi sve to kad uvidim da drugi na to ne gledaju tako…. mada sam milion puta rekla da necu polaziti od sebe i svog gledanja na stvari….

  12. Evo me Saro malo kasnim jer sam ti o ovom pisala nasiroko upravo.
    Dudina prica me ganula ali imam slicno misljenje kao i zelena jer i ja mislim da tvoja prijateljica nosi vase prijateljstvo u srcu ali druzenje joj sa tobom vise neprija jer je podseca na jedan tuzan period zivota.Da uspe dalje da zivi sa tim bolom verovatno je morala da se odrekne mnogo cega ,pa i jednog lepog prijateljstva.
    Prave stvari ne gube u vrednosti ali i one koje to nisu imaju mesto u nasim zivotima pa makar to bila jedna prolazna stvar.
    ZAMISLITE ZIVOT BEZ SITNICA ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU.

  13. Sta sada da ogovorim, sroci ti ovo bolje od pesnika…..hihiihii….
    mislim ja se smejem, no nije osam godin mala stvar…..ali boze moj ako tako treba da bude, onda jednokratno…..sta sada mogu…. nego bolje da mi predjemo na MARINU….imam jednu ideju….tekst o marini postavicu na blog, ali videces u kojoj formi…???

  14. A, da, imam jedno pitanje Sarah, na tvoju malopredjasnju opasku, a od cijeg ugla gledanja ces da ides ako neces iz svog?
    Pa svoj ugao najbolje poznajes, osecas, jeste subjektivan, ali tice se tebe, ne mene ili bilo koga drugoga.
    Sto pre prihvatimo sebe kao sebicna bica, tim lakse. Tako je.
    Kako ja da osetim ili znam tvoj ugao? Podjes od sebe, svoje savesti, pa onda trazis dalje, saslusas, mozda uzmes savet, mozda ne…ali tvoje oko vidi ono sto moje ne vidi.
    Ala sam se raspisalaaaaaa, inspirisale ste me devojke🙂

  15. Vidis deda i to je istina ali ima i onih koji se prave da uoooopste nemaju probleme….i nije majkemi, ja im ne zavidim na tome…

  16. Da,da pametna crvenkapica to sam poprimila od pcela mnogo jela meda
    to se moze dvosmisleno protumaciti
    nesto sam veceras tuzna zato mi izlete ovo

  17. crvenkapice, slazem se……nisam nista dvosmisleno razumela….
    ma daj sta ti je, dobi ti napisano, sta o svemu mislim…..

    i ne budi tuzna…samo je mozda veme za novi krug…

  18. PA SAD SPOMENU KRUG,PA PRAVU ODE TI U MATEMATIKU A ZNAS DA MI TAJ PREDMET NIKAD NIJE ISAO TO ME I DOVEDE DO OVE STRUKE I NAUKE.
    A ONO ZA MED SI I TREBALA DVOSMISLENO DA PROTUMACIS

  19. MA NE ,AU AJD IDI NA POSTU SAD CU TI OBJASNITI STA JE MED,STA JE TI SI ONO BEZALA SA BIOLOGIJE CCCC VIDIS DA NISI TREBALA,NO BEZALA SAM I JA SA TOBOM ZAJEDNO ALI MED JE MED

  20. Najgore je što nikad ne znaš i ono što kasnije saznaš ujeda…Ja sam vaspitan da bezuslovno verujem ljudima i nikada ali apsolutno nikada ne krećem sa predpostavkom da je neko ovakav ili onakav, već krećem od toga da je čovek i da smo ljudi, a da ljudi treba da budu dobri…jednom, drugi put, treći…pitam se hoću li naučiti…

  21. Punky, to je to…ne obazirem se ni na price drugih….jer hocu da verujem ..da je covek covek…
    i tako, jednom, dvaput…

  22. Evo mene opet da se nadovezem na moju bivsu prijateljicu. Znaci, upoznale smo se preko nasih muzeva koji su se druzili jos kao momci. I tako je pocelo druzenje, sve jace i jace. Ona rodila sina, ja rodila cerku, ona rodila cerku, pa ja rodila cerku. I tako se mi lepo druzili pa i onda kada je konstatovana bolest njihove cerke. Znaci, nije nas omela bolest. Detetu je bilo sve gore. Imala je osam godina kada se ugasio njen kratki zivot. Moja osecanja prema mojoj drugarici su bila neopisiva. Samo sam zelela da je grlim, mazim po glavi, zastitim od te strasne muke koja je snasla. I bila je ona jaka, izdrzavala je nekako zivot. I druzile smo se. Onda sam ja upala u bedaru zbog razvoda. Nisam klala okolinu, ali sam tu i tamo pricala i mojoj najboljoj drugarici. U medjuvremenu ona stice novu prijateljicu, mladju od nas, i pocinje intenzivno druzenje sa njom, tj. izbegavanje mene. Sve sam to podnosila, kao normalu, do momenta, osmog marta (slale smo poklone jedna drugoj, do tada), kada sam ja poslala njoj poklon a od nje tajac. Ni reci. Nije bitan poklon, nego znak paznje, u smislu, hvala ti drugo, sto si se setila. Ni zuc. Dosao moj rodjendan, opet ni glasa od moje drugarice. Setila se posle par dana, i kao, jao, izvini, ja zaboravila, senilna. Dobro, prodje i to i dodje njen rodjendan njenog sina kada je i katolicko badnje vece, njihova godisnjica braka i njeno badnje vece. Ja se lepo napakujem poklonima za sve njih, dodjem, a oni mi otvaraju vrata u gacama i potkosuljama, i gle cuda: SAMO SU MENI ZABORAVILI DA JAVE DA CE SVE PROSLAVITI NPR, U SUBOTU. Ja i preko toga predjem, popijem kafu, popricamo, dodjem za par dana na slavlje, ona me opet ne konstatuje, vec samo prica i sedi pored nove prijateljice. E, tu mi je sve postalo jasno. A zbog cega to sve NEMAM ODGOVOR. Pokusavala je u par navrata da stupi samnom u kontakt, ali je moja crta bila podvucena pod nema vise draga moja. Nije ti stalo. No, udavih ja vas svojom pricom, ali je korisno. Nisam je zaboravila i jos uvek me muci to, sta se desilo. I pomislim, da je zaista zelela mene za prijateljicu i dalje, dosla bi do mene, sa nekom pricom, ovako … Eto, to je kraj.

  23. Uf Sarah, ovo je stvarno grozno sto ti se desilo. I znam kako ti je. Al u takvoj situaciji ne mozes nista da uradis. Sve ima svoj rok trajanja i naravno da ti je zao, ali ako je to sto ste imale prestalo, istrosilo se, ili se ona eto izmenila, mozes samo da se pomiris sa situacijom i to za tvoje dobro. Da se ne bi opet osecala kao da ti ono sto dajes nije uzvraceno.. Ipak si sama sebi najvaznija i nijedna osoba nije vredna, ma koliko je volela ili ti bila draga, da zbog njenog ponasanja ili hirova ti ispastas.
    Drago mi je sto si se vratila, sad smo opet svi tu!😀 I pricaj brzo kako je bilo!!!

  24. Mozemo da se pravimo ili da ih skrivamo, ali problemi su tu i sami ih resavamo. Ako moramo da progutamo zabu, bolje da to uradimo sto pre, pa kako bude…
    Zasto bi zavideli drugima sto imaju manje ili lakse probleme, nece nam oni resavati nase…?
    Pa i blogovanje je deo bezanja od sopstvenih problema, ako nista drugo… Trazenje neceg lepseg kod nekog drugog, ili pak iznosenje sopstvenih problema, jedno olaksanje. Barem blogeri imaju taj filing da se iskreno prikljuce u resavanje kroz podrsku, ali definitivno sami smo majstori i resavaci…

  25. @ zelena, pa nije bas nikom! :p
    evo imam blog gde se pise o svemu, hahaa nekad se ja zeznem zaboravim da pisem o lepom,ali to lepo ne pritiska jel’ pa smetnem sa uma….

    ja da nemam „blog prijatelje“, ne bih imala kome reci nista.
    jeste da to vama mozda otuzno zvuci,ali ja sam takva jbg, naucila sam da druge ne davim sobom, i ne znam to promeniti, mozda bih mogla kada bih htela.
    imam sestre i prijatelje koji su muskog roda, ali ne i prisnu prijateljicu.
    eto, najiskrenije.

  26. Mislim da svako od nas ima po jednu ovakvu priču.
    Što reče Punky, naviknuta sam da na prvu loptu verujem ljudima. Jer verujem da je veći greh ne pružiti ruku dobrom, nego pretrpeti 100 razočarenja.

    Kad tako postaviš stvari, nije teško boriti se sa tim.

    O da, prijateljstva su moguća, samo ako su želje za njima obostrane.
    A zavist je nešto što nemam, i na tome mi mnogi zavide. A sa tim se jednostavno rodiš.

    Preživećeš to, velika si cura😉

  27. neprilagodjena polako se okupljamo, pa da nastavimo po starom…..hiihi
    cim sam stavila ovo na papir, bilo mi je vec lakse…
    hvala…. 😉

  28. Deda slazem se sa tvojim konstatacijama….i drago mi je da si ostavio malo duzi komentar….. 🙂
    ( ja nisam majstor za komentare..)
    pozzzz

  29. Sus, tacno svako od nas ima bar po jednu ovakvu pricu….
    ja sam miroljubiva izgleda previse, oprastam ljudima brzo, ne volim iza ledja i verujem u prijateljstva kao i ti…..vredni su pokusaji koji su uspesni…

  30. Cudno je to kako svako od nas ima slicnu pricu. U svakom od vas blogera sam pronasla sebe. Prosto mi bude neprijatno u fazonu: jao, isto tako je i meni bilo, ali je stvarno tako. Mozda sam nekog i zaklala pricom, ali sam i ja imala potrebu da ispricam kako sam se i ja razocarala jako dobrom prijateljicom. Stvarno, mogla sam ruku da dam za nju, a mislila sam i obrnuto. Mozda to ne bi izaslo iz mene da nije Saro tvog iskustva. Zelenavrata-sto se tice mog bloga, obecavam, uskoro. Ja sam prilicna neznalica sto se tice kompe, ali je Makarona rekla da ce mi pomoci, jer smo prijateljice, iz Novog Sada.

  31. Dudo samo polako savladaces ti taj kompic.
    recicu ti da smo ja i par blogerica bile prave neznalice, ali smo jedni drugima pomagali i savladali cudo tehnike…i evo nas , bar ja sam skoro godinu dana tu….
    * pisi, samo pisi….nemas pojma koliko je meni pomoglo pisanje, kako obicnih tekstova, tako i pesama….
    i dok nemas svoj blog, kad god te inspirisem pisi kod mene romane….🙂
    Zelena…odlican 5, sedi idemo dalje…… 😆

  32. Sarah, imao bih mnogo toga da napisem na ovu temu… Cini mi se da ne postoji ni jedna osoba barem koja je >30 (a da se na jedan trenutak nije razocarala u nekoga )…
    *naveo sam >30, jer ovi malisani <20 misle da su neka „prijateljstva“ stalna…
    Tek ce kasnije da shvate kad izadju iz djackih klupa, da ih polako zivot vodi na drugu stranu i da od konstantnog druzenja, posle se zavrsi na vidjanje jednom u nekoliko meseci.

    Elem,… da ne bih pisao ovde memoare i slicno samo cu citirati Duska Radovica

    „Zivot je kao tramvaj. Menjamo saputnike-stalno neko ulazi i izlazi, jedno vreme smo zajedno da bi na kraju ponovo ostali sami!!!

    Pozdrav i ne nerviraj se oko toga, ima na ovom svetu dosta ljudi koji jos uvek znaju da cene i postuju ljude zbog njih samih…

  33. Ivane , u pravo vreme Dusko Radovic…

    Bila sam iznenadjena brzom promenom, tek je tamo dva meseca, nisam verovala da sam to previdela dak je zivela ovde….to me je onako uzdrmalo…ma ne znam cudno…
    stavih na papir i idemo dalje…
    da posle >30, je sve mnooooogo drugacije :mrgreen:

  34. I ja sam se nekoliko puta iznadio tome… sta da ti kazem, postoje ljudi koji kada promene sredinu pocnu da se tripuju,…:mrgreen:

    Elem, ja sam izmenjao dosta gradova, i uvek se setim ljudi i kada svratim u taj grad pozdravim ih. Dok, npr. imao sam jednu koleginicu koja je cim smo otisli na studije (a ziveli smo 2 stanice jedno od druge) zaboravila da sam joj bio drug 4godine u skoli…

    Mada, i ja sam zaboravio posle nju, jednostavno… sada i kada me sretne na ulici, uglavnom za takve ljude kazem kada pitaju hocemo da odemo na kafu: „bas mi je drago sto smo se sreli, ali zurim!“ – i nastavim dalje…

    Sve u svemu,… kod Milice na blog-u sam komentarisao na tu temu, tako da…

    Dusko Radovic stvarno u pravo vreme dolazi… :0

  35. Za sta sam dobila petaka?🙄
    Dudoooooo, ja sam i dalje vezara, nista ti ja ne znam, gemina mi otvorila blog, a ostalo nabadam, pa eto i ubodem, verujem da ces i ti.
    Sarahhhh, ocu strakeeee, one plitke, bele npr? A, sta mislis?🙂

  36. znaš za reči iz one peme naposletku : tek u jesen otkriju se boje krošanja, sve su slične u leto zelene

  37. zelena, dobila si pet za pitanje postavljeno Dudi….😀

    *****
    a starke te bele o kojima ti pricas sam nasla pre nekoliko godina, sad su zakrpljene i nosim ih kod kuce, a da se kupe te bas nase , nije moguce trenutno rade neke modele, ali nisu ni slicni ko one nase!!!!!!! 😦

  38. vladice… ne znam pesmu, al volim zeleno…..pa jos onako malo smaragdno … uhhh….
    ** i eto ja sve razotkri pred jesen….ima tu istine…. 🙂

  39. Da zivot ide dalje i nosi nova iskustva.Svi smo imali ta neka losa iskustva ,nekad i bolna
    ali kada se to meni desi uvek idu ona pitanja zasto,ko je pogresio a cesto se mirim sa takvim situacijama u fazonu“ ko zna zasto je to dobro“.Pa kako zivot tece dalje desava se cesto da bude „dodje maca na vratanca“.Nisam osvetoljubiva ali se jednostavno tako namesti.E tada ih pogledam u oci a njihov pogled skrece,treperi uh to mi daje takvu snagu da budem ljubazna,fina a oni tako ponizni gledajuci u onu crtu koju sam podvukla za njima.
    Boli me i to ali neka valjda tako mora da bude…jer to je zivot

  40. Sve je vise pitanja postavljeno Kada cu imati svoj blog? Uskoro, skupljam iskustva, pa cim zahladi, eto mene, a vi cete biti svi pozvani na otvaranje! Da, crvenkapice, u pravu si, jer i ja mislim tako, da se sve u zivotu mora otplatiti, jer ne daj boze, da taj dug mora neko, ko nije imao veze sa njim, mora da ga otplacuje. Jer su takvi dugovi mnogo gori za otplatu. I ja sam gresila, kao covek, i otplatila, nadam se. Takav je red. Ali, trudim se da nikada nikog ne povredim. Ako me ko napadne, uh, mogu da budem jako neprijatna. Ne diraj me – ne diram te. Samo tako moze (blizanac-skorpija). Zivot je cudo. Moraju stalno da se preplicu ruzne i lepe stvari. Trenutno, ruzno je to sto je moja cerka obolela od stitne zlezde. Sve je to posledica stresa. Od, verovatno naseg razvoda, pa momaka koji su odlazili, pa svekrve koja je bas ne gotivi verovatno zato sto jako voli njenog sina i on nju, pa rad sa ocem alkoholicarem. Nadam se da ce biti sve ok, pije lekove. Muz joj je divan, sportista, vaterpolista, bronzana medalja. Pazljiv, zastitnik, jako se vole i odlaze za Bg jer on nastavlja u Partizanu. A lepo je to sto je moja mladja cerka polozila ispit iz matematike, a ima jos dva, pa da ocisti prvu godinu i samim tim prelazi na budzet. Juhu, daj boze. Pa i ako ne bude, necemo se ubijati zbog toga. Stvarno sam smor, nesto me uhvatilo pisanje. Izvinte, oprostite matoroj!

  41. Dudo, pisi….nadam se da ce se zdravlje popraviti tvojoj kcerci….zelim joj to od srca …..zelim vama trima samo najbolje….
    a, da cestitam i na bronzi……superiska….
    a zivot je cudo…

  42. Po pitanju „prijateljstva“ sam smotana. Jako i nepopravljivo. Ne bitno je koliko puta upala u neku rupu, i koliko puta se iz nje „izvlacila“ bitno je da cu neminovno i po nekom „zakonu“ uvek morati da upadnem u istu takvu negde na mom daljem putu. Zasto? Stvarno to sebi nikad nisam uspela da objasnim. Kako vreme ide shvatam da ne treba bas mnogo da se vezujem za ljude. Jos samo to da shvati i moja glava i moje srce pa cemo mozda neku rupu zaobici😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s