Da mogu…

Svanuo je  prohladan septembarski dan. Kosava u Bregenzu. Zavirivala je pod revere mog mantila i hladila tek razbudjeno srce. Pokusavala sam da se izborim sa vetrom da frizuru i moju skupljenu kosu u rep zadrzim nekako u normali. Ne, jutros je to bilo uzaludno. Vec unapred izgubljena utakmica.

A danas sam tako trebala jedan topao, osuncan, razdragan dan. Pokusala sam i da ga odsanjam. I taj pokusaj je zavrsio neuspehom. Bila sam skoro cele noci budna. Zvezda nije bilo. Ni meseca da mi namigne i posalje neki znak.

Znaci urota.

Zasto? Ko je kriv? Ima li krivca? Treba li ga uopste traziti?

A da juce nisam mozda previse bila vesela, smejala se ledenoj kisi i bez imalo grize savesti uzivala u takvom jednom danu?

Tvrdim sa sigurnoscu da sam ja krivac. Jedan jedini .

Za sve neuspele dane, za sve neuspele pokusaje, za sve kise i kosave.

I tek sto sam sebi priznala, promoli se sunce. Nekako stidljivo, zmirkajuci iza oblaka. Gledam ga kako se okurazilo i isprsilo tu nadamnom.

Gledam ga i mislim, zna ono da pronadje pravi trenutak i pomoli nos i stane tu da mi prkosi. Kao i ja kisi juce. Da, trebala sam tim snaznim kapima da zapretim smehom i razdraganoscu mnogo pre. Ne juce, ne danas.

Jutro je bilo tako vazno, tako ponosno i tako smelo.  A sunce prava mala kukavica, ostavilo me je na cedilu i pomalo kiselim  osmehom na mom uprkos svemu ponosnom licu…

50 thoughts on “Da mogu…

  1. Uf, malopre sam komentarisao prethodni… ovaj za sad nekako pokusavam da otkrijem to sto te cini mi se muci od tvog povratka…

    Nisi ti za dzabe spajala tvoje stanje sa kisom, i suncu dala epitet borbe – pobede protiv takvog jednom neraspolozenja, straha, sete…

    Nikad nije kasno da se suprostavimo i krenemo napred, bez obzira sto je to moglo juce ili pre nekoliko godina… Dok imamo snage, borimo se.

  2. Ivane, analiticaru… :mrgreen: secam se kako si analizirao jednu moju pesmu, talase, stene, …hiihihi…

    i da ti kazem nisi ti na losem putu….. svakog ponekad nesto muci… ❓
    a danas je trebao da bude samo jedan suncan dan…..
    hvala ti na podrsci, bas mi je nekako potrebna….

    la Bella Vita….

  3. Ko je ovde rekao da nepostoji musko -zensko prijateljstvo epa postoji ako se ljudi razumeju ,ako se vide a nevide se ,cuju a necuju se ,osete a tako su daleko .

  4. e bas me odusevio ,da bi tek onda procitala ono o muskim suzama izazvane pivom ili ti dobrom muskom dusom i tu me nacisto kupio .usli smo u trougao hihi

  5. dobro nespominjem ali zelena nam se ljutito postide hihi
    meni tek neidu smajlici a i netrudim se moze i ovako, ja se samo smejem nema ljutnje a i nestidim se

  6. Mnogo si samokriticna.
    Cigani kazu: posle kise obavezno grane sunce…
    Samo jedan los dan, i to je to, a vezala si ga sa jos nekim losim danima od pre… Ajd u losem danu, seti se i vezi sve one lepe stvari, ljude i dogadjaje , pa se cujemo onda !!!

    😛

  7. Da, ti si me podsetio….a kako se ti seti??
    ja sam bas danas ratovala sa vetrom i suncem i to prepodne, posle podne bilo previse toplo…..

  8. Saro, za sve je kriva sigurno malo i nostalgija. Sve ti se skupilo. Do ove godine, nije na mene vreme imalo nikakvog uticaja, mislim na promenu. Medjutim, sada, kada pomislim na jesen, kisu, tmurne dane, pa onda sneg, lapavicu, hladnocu, sva se skamenim i vata me neka tuga. Jebes ga, verovatno to ide sa godinama. To ti je bio samo jedan los dan. Mislim da ti i nedostaje neko, ko bi te malo utesio. Dotle, mi smo ti tu, a i „papir sve trpi“. Bice bolje, sigurno.

  9. e bas me odusevio ,da bi tek onda procitala ono o muskim suzama izazvane pivom ili ti dobrom muskom dusom i tu me nacisto kupio .usli smo u trougao hihi

    Crvenkapa, Sarah, pozdrav za vas dve

  10. Dudo, veovatno ima i tu istine….danas sedim sa dve prijateljice koje su se takodje nedavno vratile iz nasih krajeva i svaka je nostalgicna i da nas je neko pitao da li bi tog trenutka krenule dole, ka domovini, sve tri bismo posle bez razmisljanja….trebamo sada vremena da se pononvo uhodamo u ove obaveze ovde…
    a da papir trpi, hvala njemu…i meni pomaze…i druzenje sa vama…😀

  11. Zelena,jao kako sam se ja mucila , a zaboravljala sam brze nego sto bi otkucala, a onda je jedan fini mladi gospodin meni poslao sve smajlice, ja ih isprintala imala ih na papiru, sve dok i taj papir nisam izgubila i skoro ga ponovo pronasla u mojoj svastari…hehehhe 🙂

  12. Jeste to je cika Jovina pesmica vetar i sunce,i mene je Sarina prica podsetila na tu oesmu i pobedu sunca nad surovim vetrom.
    Danas sija sunce zar ne Saro ?

  13. E crvenkapice, koje sunce..ne stizem da ga vidim…
    ali sam uspela da napravim jednu vizuelnu promenu!!!
    ni sama ne verujem…. ali…. jesam…

  14. Sta si radila sa sobom? Ofarbala se, opalila tatoo, stavila sociva u boji, osisala siske? Kazuj dete, radoznali smo! Vazna je bilo kakva promena, malo da te osvezi.

  15. Skratila drasticno kosu….. ( za mene drasticno….)
    Cak se i moj frizer sve cudio, jujuuuu….
    mislim da je bilo vreme…previse hlora, previse sunca,…vezivanja i cupanja….😆

  16. Moja sestra nista ne bi menjala, sem muza i to da moze sve da promeni samo ona. Ali, ona da se menja, to ne dolazi u obzir. Ha, ha! Ni stolicu da pomeri, vec tacno onako kako je ona ostavila ili nasi pokojni roditelji u cijoj kuci je ona nastavila da zivi. Eto, ima i takvih. Ja menjam bar razdeljak na glavi, a po malo i boju, svetlije i tamnije plavu, a sama se sisam NA KRATKO!

  17. Previse razmisljanja puno kosta.. Danas nije neki dan, ali ja ga i takvog prihvatam. Ko zna kako ja njemu izgledam😉 Mozda je i on hteo neku bolju mene a mora da se zadovolji sa ovakvom. Tako da prihvatamo se i to je dosta😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s