Zaštićeno: Bez tragova

Ovaj sadržaj je zaštićen lozinkom. Da biste ga videli, molimo vas da unesete svoju lozinku ispod:

Advertisements

Tesko se odvajam od stvari…

Da li vam je ovo poznato? Jednom do dva puta u godini organizujete akciju spremanja.

Isprevrcete sve ormare, fijoke i utvrdite da se toliko toga nakupilo. Za mnoge stvari niste ni znali da ih posedujete, jer ih u poslednjoj godini niste ni koristili.

Sve u smece! Za svaki slucaj prekontrolisete, jos jednom stvar po stvar i odlucite da ipak ostavite jos koji komad za nedaj Boze. Opet sve u ormar?

Ne ovaj put uradite drugacije: Ubacite sve stvari koje bi nedaj Boze mogle da vam zatrebaju u jednu kutiju. Dobro je zalepite i na njoj napisite inventar. Vratite je u ormar.

bon voyage to all of our crap. von sesame ellis

Prilikom sledeceg sortiranja , kutiju ne otvarajte ni po koju cenu, vec samo procitajte sta se u njoj nalazi. E , pa posto ste lepo utvrdili da nista iz nje niste skoro godinu dana koristili, bacite je bez griznje savesti u smece ili odnesite u crveni krst….ili nekome kome bi te stvari mogle koristiti.

Pokusaj je uspeo! U toku dve godine se smanjio broj nepotrebnih stvari u mom ormaru. Ali to jos nisam uspela sa svim papiricima, beleskama, blokovima, olovkama….ceduljicama…

Setnja…

Moje najdraze kamenje, a nisu dijamanti. Tirkizno zeleno. Granitno. Sivo-crno…. U svim mogucim kombinacijama i nijansama. A tek njihovi oblici, isklesani talasima i njihovim udarcima u obalu. Volim vodu i njenu tajanstvenost. Muziku koju stvara dok se igra plime i oseke…. i svezinu koju nam donose rasprsene kapljice vode….

Bio je ovo jedan jesenji dan. Uvala sakrivena iza zelenila, tu na dohvat nogu ali ipak tajnovito ususkana pored sljunkovite staze… Trebao mi je mali predah od svkodnevice. Beg od nekih tuznih misli.

Pepustila sam se vodi i kamenju. Caroliji koju su stvorili da bi me odvukli na jedno kratko krstarenje.Carobno kao u bajci. Plavetnilo i prostranstvo, osecaj slobode i dugi izdisaj…

Zelela sam da plivam, ali ipak je razum pobedio, kad sam rukama dodirnula vodu.Ali sam zato uzivala u zalsku sunca.

Svetlucanje i odsjaj vode su me podsetili na bogatsvo i najvrednije bisere u mom zivotu. Krstarenje i setnja su  zavrsile voznjom bicikla dok je biserna niska  ostala da plese na prigusenom svetlu  predvecerja… prateci me i krivudajuci zalivom…

 

      

                

 

        

 

                                                   

 

 

 

Samo citat… ili …

Kisa nesnosno pada. Vrhovi alpa su vec obukli novo snezno ruho.

Tamo u mojoj domovini greje sunce, ako je verovati vremenskoj prognozi. 

Uz jutarnju kafu, citam novine i vesti iz celog sveta. I naletim na intervju sa Brankom Katic. Nisam o njoj citala dugo. Znam da je u Americi.

Snimace  zajedno sa Anicom Dobrom film:  “Žena sa slomljenim nosem”. Poenta filma je da gledaocu poruči da u ljubavi leži spas od svih problema. Na pitanje da li se slaže sa tom tvrdnjom, Branka kaže: 

Naravno! Ljubav je najsnažnija sila i pokretač svega dobrog u našim životima. Pa i ako je neuzvraćena, opet nas i ta patnja boljim učini.“

Cekam film.