Uramljeni zivot


Provela sam jednom jednu groznu noc sa prijateljicom. Bila sam pozvana na svecanu veceru. Sve je bilo perfektno: gosti, hrana, ukrasi na stolu, samo ne i raspolozenje. Lezalo je nesto u vazduhu.

Na kraju su svi otisli. Deca i muz vec bili u krevetu. Nas dve smo sedele i pricale, pricale pola noci. Bila je ocajna, izgedalo je kao da je iznutra prazna i da se cuje odjek supljine.

Osecala se nedorasla  svim zahtevima koji su pred nju postavljani i od muza na cedilu ostavljena, skrhana, umorna.

Tuzno mi je saopstila da je njen brak postao nepodnosljiv. U toku noci sve vise mi je govorila o usamljenosti, strahu i depresiji. Na kraju mi je priznala da sumnja da njen muz ima ljubavnicu, i da sve cesce razmislja da na svoj zivot stavi tacku i presudi sama sebi. Ovako, njen zivot i njen brak , ne mogu vise funkcionisati.

 

Lezala sam u krevetu i ostatak noci nisam  mogla zaspati. Bila sam kao paralisana velikom diskrepancijom u njenom zivotu: ona je bila ta koja je uvek bila aktivna, na putovanjima, organizator raznih festi i poseta.

Ona je bila ta koju sam ja pre mnogo godina upoznala kao jaku,pozitivnu zenu i tihu patnju mnogih muskaraca. Bila je lepa, talentovana, deo javnog zivota.

 

Neispavana i zabrinuta pitala sam se, sta bih mogla za nju uciniti. Poznavala sam je jako dobro i znala koliko nadljudske snage ima u njoj ako bi nesto stvarno htela.Ona je imala detaljnu sliku svog idealnog zivota i godinama je slagala komad po komad te pazle.

Sada kada je postigla to sto je zelela, morala je da se suoci sa tim da joj nista od toga sanjanog nije doneo i jos sam znala da ona nece to sve tek tako lako napustiti.

 

Kada sam sledeceg jutra usla u njenu kuhinju, njen muz je vec sedeo sa soljom kafe u ruci, a deca razdragano jurila kroz kucu. Nenaspavana i zabrinuta za svoju prijateljicu gledala sam je brizno i saosecajno okruzenu njenom porodicom.

Ona se muvala okolo, spremala decu za igranje u vrtu i prilazila mi smeskajuci se glasom punim energije:

» Halo, draga moja ! I..? Da li si i ti dobro spavala? Pogledaj samo  kako je predivan dan…?» 

Izgledalo je kao dam sam imala nocnu moru, a ne pricala sa njom o njenim problemima prosle noci. Kao da te uzasne noci nije ni bilo nikad.

Servirala je dorucak muzu,organizovala dan deci i sledece sastanke kao da se sinoc nista dogodilo nije. Ona je znala kako treba da izgleda njen zivot i nije zelela da ga bez borbe preda njenom unutrasnjem ocajanju, neispunjenosti i nezadovoljstvu. 

Veliki problem nije predstavlajo ni njen skoro potroseni brak, nego cinjenica da ona sebi samoj i drugima nije htela da prizna tuznu istinu.

Poznajete li stanje, kada  se vas unutrsnji svet i vas spoljasnji zivot  nadju u jednom spagatu netreniranog izvodjaca i kada misici i veze lagano pucaju. Ja predpostavljam( pa i tvrdim) da vecina ljudi u dugogodisnjim vezama se iznova nalaze u takvim situacijama. Nekada su one jace, nekada laganije dusevno- nervne probe.

Jednu sliku naseg zivota prezentujemo ljudima u nasoj okolini. Uramljenu. Krecemo se u okviru tog rama. I sve ono sto u tu uramljenu sliku ne pristaje skrivamo od nas samih, nasih partnera i nasih prijatelja.

Nasa potreba za pripadnoscu i povezanoscu sa drugim ljudima je toliko velika, da smo u podsvesti spremni za nju i sopstveni zivot da zrtvujemo. Da li je tako?

Moja prijateljica je bila spremnija da dusevno zamre i da sebe kinji razmisljanjima o samoubistvu, nego da svoju familiju i okolinu konfrotira sa svojim stvarnim(istinitim) potrebama.

 

Lady of the lost Time von fataetoile...I'll come back this evening....

  Lady of the lost Time by Cinzia Rizzo

 

27 thoughts on “Uramljeni zivot

  1. Lepo si na kraju rekla, ono sto bih i ja verovatno razmisljajuci kasnije dosao do zakljucka.

    Nasa potreba za pripadnoscu i povezanoscu sa drugim ljudima je toliko velika, da smo u podsvesti spremni za nju i sopstveni zivot da zrtvujemo.

    E sada, ima i ona druga strana medalje ove price. S obzirom da ona ima recimo 35-40 godina, sta ce se desiti posle 50-te!!!?

  2. Ivane

    to je ono sto i ja nju pitam….? Sta posle pedesete?? Zivot ne prestaje, pritiskom na dugme…no nece biti laksi…
    To sto sam ja zakljucila, je delimicno tacno….imala sam i ja momenata kada sam sa osmehom isla kroz dan, umorna i nedovoljno jaka da ispricam ili da priznam nekom neki svoj problem… Kao i ti verovatno?

    U njenom slucaju se radi o statusu, pa i po cenu zivota.
    No, ja znam da ga ona moze vrlo uspesno promeniti, jos samo da u to ubedim i nju.

  3. Nadam se da će uspeti da kaže sebi šta zapravo želi!

    Treba hrabrosti i za ovo „baciti svoj život pod noge … svačije“ i živeti bez sebe😦

    Zašto?

  4. „Poznavala sam je jako dobro i znala koliko nadljudske snage ima u njoj ako bi nesto stvarno htela.“

    Mozda je igubila cilj?Kad on postane jasan,znace kako dalje i u kom pravcu.
    Ali ipak…to je proces,kao i sve ostalo.

  5. Veliki teret nosi a to je izgubljen ideal zato i razmislja pre o okoncanju svog zivota mesto da razmislja sta dalje.Nesme se prepustiti sta bude bice vec mora da radi na sebi.To sto ti se poverila je velika stvar jer oseca strah sta ce reci okolina da li ce je osuditi.Zatvaranjem u ram zivota je jos vise ubija i to joj nedaje nikakvu snagu da izgura vec tapka u mestu.

  6. Neko meni jako blizak, ma šta tu zavrćem… u pitanju je moja rođena sestra. Živela je u užasnom braku, a za sve ostale to je bio idealan brak, idealan muž, idelan spoj… za baš sve. Niko nije znao kakve muke trpi u tom braku. Mlađa sam od nje 4 i po godine, ali sam je naterala da mi se otvori. Put kojim je morala da prođe da bi se izvukla iz svega toga je bio strašan. Kroz sve te ružne stvari smo zajedno prolazili. Ona, njena deca, ja, naši roditelji. Bilo je preteško… s vremena na vreme i opasno po naše živote, ali uspela je, istrajala u svojoj želji za životom. Divim joj se u svakom pogledu. Ona je stvarno postala moj idol. Sada je srećna, zadovoljna, voljena, lepa žena. U tom braku je izgubila 10 godina, izgubila je milion živaca, suza, ali izborila se, prvo sa sobom, a onda i sa njim. Sigurna sam da je sve zbog nečega u životu dobro, tako je i to njeno iskustvo ispalo dobro za nju, jer da nije bila sa tim čovekom, nikada u životu ne bi znala koliko je u stvari jaka i spremna na sve. Napisaću jednom poseban post o mojoj sestri, zaslužuje svaku pažnju.

  7. Suske, da bas za sve je potrebno hrabrosti i volje, a ne ici linijom manjeg otpora, u ovom slucaju je ona pogubna za nju….jer ona vise ne zivi za sebe vec za druge…..

  8. Afroditta, po izreci da je svaki pocetak tezak, ali da kad prodje ljudi ga zaborave…
    ja mogu da pisem samo sa svoje tacke gledista, upoznata sam sa svim,a poekad je realnost mnogo surovija nego sve napisano na papiru.

    pozzzz

  9. Tacno Crvenkapice, tapkanje u mestu donosi samo gubljenje dragocenog vremena…. 😦
    verujem da joj je lakse , posle naseg razgovora, ali sa druge strane ona se srami svega, i neuspeha i reagovanja okoline, i dece…
    mogle bi nas dve o ovoj temi, ovo je nase podrucje, socijalni rad…
    pozz

  10. Charolija , tvoja sestra je za primer i divljenje…tvoj tekst ce mozda biti podrska i pomak u razmisljanju mnogim zenama, pod uslovom da zive u braku pogubnom za njih….
    Kod nas je trenutno nasilje u familiji sa ubistvima na tapetu, tj. toliko zena bude ubjeno u kucama ili jednostavno na ulici, posle razvoda, da se trenutno radi na tome da se kroz medije zene ohrabre i da na vreme prijavljuju nasilje , a ne onda kada za sve to bude kasno. Ne radi se samo o fizickom nego i o psihickom, finanancijskom nasilju, tj. ko je jaci on pobedjuje…

    Tema je jako aktuelna i tamo i ovde….

  11. Pazi, niko ne živi u reklami za deterdžent.
    Ona živi, još uvek. Kao i mnogi drugi. Ispovedi se jedne noći, pa izjutra ajmo opet, još jedan krug laganja sebe da je sve u redu. Deca, muž, obaveze…
    Normalno je da se ljudi svadjaju. Ako se svadjaju znači da komuniciraju.
    Nije normalno da se ćuti, guta i smeška. Sistem pukne, kad-tad.
    A šta kad deca odu, kad ostarimo, svi mi, i ostanemo sami, sa nekim sa kim i ne komuniciramo?
    Ma šta ja pametujem? Potrebna su ovoooolika muda, dizvineš, da se neke agonije u životu prekinu. A do tog koraka samo sama sebe može da dovede…ako ikad reši…

  12. Electra,
    to samo potvrdjuje da si ti hrabra i jaka zena i da si naucila da cenis prvo sebe, a onda sve drugo. Mnogi od nas to mozda nikad nece uspeti….

  13. Tacno je, nije lako izaci iz rama, ali nesrecan covek ne donosi ni drugima srecu. I potpuno se slazem sa Saputalicom, meni nije normalno da je sve idealno. Bolesno je ako se nikad ne raspravljas, pa i posvadjas ako treba, posle je sve lepse, cistije. Al isto tako, lako je pametovati u tudje ime, ko zna kako bih se ja ponasala da dodjem do takvog stanja…

  14. Nisam htela da citam komentare da me ne povuku. par puta sam cula ovakve price, prosto mislim da je besna, programirala sam u sebepa sad kad nema vise niceg za programiranje, sve je slozeno postalo je nekako dosadno,dovelo do viska vremena pa moze malo i o samoubistvu da se razmislja. Maslim, upoznala si je kao jaku a ona kao slaba, pa sumnje u vernost, cista dosada.

    Postoji toliko nacina da se boji zivot bez obzira koliko zivis sa nekim ali ljudi najcesce puste da tece pe im se onda tok ne svidja.

    Ili ti se prikazala kao zrtva tog jutra – nisu vazni moji problemi, nije vazno kako se osecam, vazno je da se ovi oko mene smeju.

    Sve ti je to draga moja sablonska prica. “JA sam htela a zivot me zeznuo pa mi sad i ne treba“

    Ma da!

  15. Tvoja prijateljica me podseca na Bri iz Ocajnih domacica. Sve sa osmehom, divno, krasno, upakovano, a u stvari bljak! Nece ona moci izdrzaci dugo, tako, kako zivi. U svakom braku je bitna ljubav, razumevanje i tolerancija. Kada jedno od ta tri zakaze, nema vise srece. Kod mene je bilo ono trece, tj. tolerisala sam dokle sam mogla, podvukla crtu i CAO MIKI! Osamnaest godina braka u vodu, buć! Nije stalno bilo lose, ali se, na zalost, pamti samo to. Kada po glavi moras da prebiras lepo, onda ti je jasno koliko ga je bilo. Tvojoj prijateljici bi bilo bolje da se razvede, nego sto razmislja o samoubistvu. Deca ostaju bez nje.

  16. Dudo,
    ja podrzavam takve zene kao sto si ti…..ali na zalost na nasem podrucju su one u manjini, a verovatno iz nekog straha, i dok se on ne prevazidje i ta osoba pobedi sama sebe, prolongiraju se i kamufliraju ovakvi zivoti, ili na zalost zavrse taragicno….
    Mi odrasli nekako resimo te nase probleme na ovaj ili onaj nacin, ali mislim da najvise budu povredjena deca…. mozda do onog trenutka, dok ne odrastu i mogu da sagledaju celu situaciju, ocima odraslih….ja ne znam 100% govorim to napamet….

    pozz

  17. Ja vec danima ne znam sta da kazem na ovaj tvoj post, jos uvek ne znam.
    Vole ljudi da glume svoje zivote, ali kad se jednom spusti zavesa, skine sminka, godine otisle…mislim da kada joj deca budu na „svojim nogama“ da ce otici, jer ce tada dobiti sebe natrag. Sama ali svoja.

  18. Zelena, razmisljala sam o ovome tvom razmisljanju….moglo bi biti tako, i moguce je da ce se tako i dogoditi….ostace sama, daj boze zdrava i opet svoja….
    mali problem su samo godine…. 😦

  19. Mrzim ramove i bilo kakvo „ogranicavanje“. Mozda jednostavno treba sebi da prizna da nije savrsena i da savrsen zivot ne postoji. Nije lako ziveti pored osobe koja sve moze, koja je non stop vesela, puna energije, naprosto to isto ubija kao i kada zivite sa bezvoljnom osobom. Mora imati sredinu.. Bar ja tako mislim. Ali i njoj zelim svu srecu!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s