Treca sreca…nisam probala

Dobri ljudi dosadili su i meni ovi cvorovi i vezice, al’ nikako da nesto srocim. Mislim napisem ja i obrisem. Jos nisam navikla da napisem i ne razmisljam sto bi rekli“ sto na um, to na drum“….no, toga se drzim samo u pogresnim trenucima…..onda kada bi stvarno trebala dva puta da razmislim sta cu reci….ohohooho…

Glavna tema kod mojih mi milih austrijanaca je naravno Putin i njegovo zavrtanje slavine. Uplaseni su jer nas navodno lazu o zalihama,a neke firme lagano islkjucuju. Nisu oni navilki da drhte.

Minus stegao i kod nas. Magla ne vidi se prst pred okom. Krenemo mi danas da bezimo iz grada onako familijarno na 2000m. Tamo sija sunce, a dole debela magla da je nozem seces.

Predamo mladunce ucitelju skijanja. Moja hrabra polovina odmah skije na rame i ode  u visine. Ja kao i svaka brizna mama ostanem na padini da posmatram poletarce, pomalo skijam i psujem moju desnu cipelu, jer me i steze i nervira.

Tako gundjajuci sama sa soboma, a  vise sa cipelom, primetim sa drugog brda mase meni neko. Ukapiram da je to moja hrabra  i odlucna strana, mlatara i pokazuje mi i rukama i nogama. Jedva vidim coveka, a da ga cujem boze sacuvaj!

Pokazem mu na telefon i dal’ je normalan i nazovem: “ pa pobogu covece imas li ti oci? Pa ja te jedva vidim, kako da te cujem?“

Kaze on, kreci ovamo idemo na 2000m. Jao majko, cek da se prvo sa decom oprostim i po naredjenju krenem. 

Tu na toj  strani  je slep lift(sidro, valjda se tako kaze) i vuce po dvoje.  Uskocimo bez problema. Voznja traje jedno dvadesetpet minuta, ali ne znam da li mozete da zamislite pod kojim uglom. U jednom trenutku sam pomislila da letim.

Do mene dopire: samo se opusti, ispravi kolena, ne naginji se, ne panici, drzi paralelno skije. Ma ko ce ovoliko radnji od jednom da izvede. Smeskam se ja, a u sebi brojim i prebrojavam sve, zive i ostale….

Stigosmo! Sada treba savladati nizbrdicu. A staza ledena.  Nisam naravno zanovetala nego dala sve od sebe i spustila se do lifta  i sva sretna  sto sam u jednom komadu, saopstila da ja idem kod dece.  Ma kakva deca  idemo jos jednom….!  😯

Jaoooo, jos jednom poletanje.

Lift te tako cimne, pa krene uz strminu da vidis samo nebo.

Do mene dopiru blagonamerna  naredjenja, al’ vise nista ne pomaze. Grcevi u misicima se smenjuju sa jedne noge na drugu, skije skacu kud-koja, preznojavam se od glave do pete, cak se i smejuljim, ali ako za minut ne sidjem sa ovog ******* lifta ubicu nekoga.

Jeste, stigla sam gore i sad mi je trebala pauza. Velim ja: „predivna panorama, pogled puca preko planinskih vrhova u nedogled, hajde da malo uzivamo ?“. A dahcem ko pas i skupljam hrabrost za dalji spust.

Posto se nauzivasmo, morasmo i da krenemo.

Levo-desno, op- op, do polovine staze, a onda jedan pogresan zaokret i ja zavrsih u ledjnom polozaju, na strmini gde samo jos rucna pomaze. Jedan stap odleteo, skija jedna ostala iza mene, jednu drzim da mi ne zbrise, a moj dragi  ispred mene odskijao i nema povratka. Kako sam se sabrala i pokupila sve delove, pojma nemam. No, nisam imala izbora. 

Bese mi malo i muka, al ne smedo da kazem…

Krenem ponovo sve osmehujuci se, al’ noge ne slusaju. Tresu se ko grane na vetru!

Ledena staza, led samo prsti. Letis 50km/h.  Ja bez slema. Majko moja ovi sa  daskama ko nenormalni. Struzu po ledu oko mene bez mrvice savesti.

Posto sam ovo napisala prezivela sam, ali treci spust sigurno ne bi.  


 

                                                                                                                                                                      010-1

 


50 thoughts on “Treca sreca…nisam probala

  1. zeno bozija, jes’ ti normalna?! A kafa pod tresnjom?! Ne igraj se bre. Ja skije obozavam samo na slici. Probala jednom, zavrsila grleci bor u potoku,i, hvala lepo, ne treba. Ali zato, klizaljke su moj teren.

  2. Jao, kako ti zavidim! Obozavam da skijam, a nisam, verovala ili ne, 12 godina! Od kad nam uzese Crni vrh @#<,@%$ im njihovu, nisam stala na skije. Ko zna da li bih sad uspela da se spustim u jednom komadu. 😦 Uzivaj!!! 😛

  3. Sanja,
    znala bi nakon sat vremena uz podrsku…ne zaboravlja se samo je uvek na pocetku i za mene svake sezone malo cudan osecaj…
    zao mi je zbog Vrha 😦
    i zbog tvojih klinaca…

  4. Charolija
    gledala sam veceras na vestima sankanje klinaca na Kosutnjaku. 🙂
    vise volim leto nisam ja za Alpe ja sam sumadinka…heehheh

  5. Vladice otpozdravljam….

    Jeste ima zima svoje cari: eto npr. setnje po snegu, pa voznja sanki onih velikih, pa izlezavanjena lezaljci u snegu po suncu, pa vruce vince, a moze i rakija….
    ali skijanje na – 15, neka, te cari bi da zaobidjem 😉

  6. A u bre Sarah, secas se pre godinu dana onog clip-a na mom blog-u. E jel tako bilo?😀 hehehe
    Dobro je da je sve proslo OK, inace cekali bi mi i na ovaj post jos nekoliko nedelja.

  7. Ivane
    hihhi …skoro isto samo sto mi je jedan stap otklizao u**********, pa nije bilo sanse da ga stignem nizbrdo, a ovi iza mene pice onako spust,pa prelecu i odskacu, … pad je bio na nepreglednom mestu, imala sam vise srece nego pameti… :mrgreen:

  8. Vodili smo klince na skijanje, kada su bile male, na Jahorinu. One i muz su se skijali, ali mene nikada nije interesovalo, tako da nisam ni probala. Uvek sam dezurala pored dece. Mladja cerka je sada bila Kopaoniku i nauzivala se. Ti si dobro prosla, sva sreca po tvoju familiju i nas, bogami, jer ko bi nas izvestavao iz Austrije.🙂

  9. Uh Sarah,mora da ti je bilofantasticno!
    Visine,cist vazduh,okolona,sunce…..
    Ovdje nema mogucnosti za tako nesto….ravnica😦,ali zato imamo klizanje na otvorenom.Velicina postanske marke,svijeta malo more…
    prije bih rekla da je to hodanje po ledu nego klizanje,ali sto jest jest,dobra je atmosvera,Ponesem termosku sa kafom,pa malo klizem,pa malo gustiram kafu.😉 😆

  10. Nisam nikada bila na Jahorini i Kopaoniku, kazu da je prelepo….i ja sam vec kao velika naucila da skijam, nisam ljubitelj zime, pa me ni skijanje ne obara s’nogu, mislim samo ponekad :mrgreen:
    Da, Dudo imala sma srece, jer svakodnevno se gube zivoti na skijalistima…. nista vise nije kao pre. Ljudi voze toliko brzo, samo mala ne paznja moze te kostati zivota….a tek omladiina sa daskama oni su posebna prica…. ziva nisam dok moji klinci skijaju….

  11. Afroditta
    da mali raj je ovde gde sam ja slucajno zastala i ostala…. jezero, ravnica i planine, sve ukomponovano….
    a za 20 minuta autom se odvezem na 1200m/nadmorske i tamo je milina…. i leti i zimi…

    Nasmejala si me sa klizalistem velicine postanske marke..hiihih…pa sto ne prave jos koje, kad nemate uslova za skijanje….
    Poletarci upravo savladavaju klizacke sposobnosti i cesto smo na otvorenom…ja uz kafu ponesem i deku, ko baba neka, pa se uvijem i uzivam…..hihihi

  12. Sarah,nekada davno……bila sam sedmi razred,dobijem klizaljke dva broja vece.Dobro,nema veze,obucem 2 para carapa i vozim ko sretna.Koristila sam ih dugo godina.Ustvari nisam ni imala ni potrebu za drugim.Onaj jedan mjesec raspusta ,staticna velicina stopala i klizaljke su i vise,nego sluzile.Ovdje ih nisam kupila.Ima se za iznajmiti u klubu pri klizalistu. Ajme,sto su neudobne!Imaju samo one hokejaske.Noge mi utrnu dok si rekla „keks“.Ne radi se o velicini,to je ok,nego je to ko da si obukla dva panja.strava!😆
    Al’ sve za malo zimskog uzitka i radosti sa juniorom. 😀

  13. Eh, i ja sam neslavno završila u jarku. Ne skijam, pa sam samim tim kraj priče dočekala otvorenih usta. Svaka ti čast, i sreća te si bila sabrana🙂

  14. Afroditta,
    ma ja najvise volim one bele kozne, sa pertlama…one su mi nekako najudbnije, ove neke moderne i vanzmaljske su mi strane….heheh..
    hvala sto si samnom podelila neke davne uspomene…nije bilo nekad nista vazno i dva broja vece samo nek vozi….hihi, ja sam klizanje naucila tek na faksu, matora**** ali nisam bila jedina…hihii😀

  15. Sus,
    ma sta da ti kazem da nisam bila „pri sebi“ zavrsila bi ja u nekom jarku pa bi me helikopterom spasavali, a mozda zavrsila i na nekoj naslovnici, sa sve zimskim i skijaskim untrucima…. :mrgreen:

    ***iskreno ja ne znam kako sam uopste i prestala da klizam posle pada 🙄

  16. Obozavam sve sportove kako na snegu tako i van njega. Imam i ja puno dogodovstina sa skijanja i klizanja…
    Sada je situacija malo drugacija i sve ovo sada je improvizacija, ali sam veliki optimista i nadam se da cemo jednog dana porodicno na skijanje, ali na nekom lepom mestu… Pa nek mi se opet dese ludorije, bas me briga…
    Ti si pored pada dozivela i mali sok pa si zbog toga osecala mucninu, ali sam siguran da te to nece spreciti da ides ponovo na skijanje. To se desava i najiskusnijima…
    Srecno!!!

  17. Deda, da strah je izazvao mucninu…. ali sam se ja uprkos strahu spustila…. mogli su jos samo sankama da dodju po mene, nisam htela da se brukam :mrgreen:

    Ja skijam solidno, ali ovo nisu uslovi za skijanje, previse leda, danas su javili da je i na sankanju mnogo ljudi povredjeno, i da se malo primirimo, uskoro ce novi sneg pa ce onda biti puno lakse…

    E da nije ovih prokletih viza, sednete u auto i kod nas , mesta ima…. 😀

  18. Sarah, potpuno razumem tvoje iskustvo. Pre 15-ak godina bili smo na Kopu, muž, ja, naš sin i moja bratičina Katarina. Klinci su skijali odlično, muž od malih nogu, jedino ja sam učila. Kad je prošlo prvih nedelju dana , moj učitelj i klinci kažu, ide to super, mogu ja da se spustim negde iz majčine, da prostiš, na Karaman grebenu. Ubeđuje mene sin i Kaja, možeš , možeš… i krenem ja s njima. Kad sam pogledala dole, umalo se nisam onesvestila, strmo, ledeno, a ja se klatim …Oni odoše, ja vidim nema mi druge, ne mogu peške. Pustila sam se i vrištala sve vreme, vozila, ne znam ni kako, ni šta, ali stigoh. Ovi klinci smeju se ko blesavi i kažu-vidiš da nije ništa! Htela sam da ih podavim, kad im se pridružio i ovaj matori. Od tada ne verujem nikome više, i držim se „blagih obronaka“, toliko sam se uplašila 😆

  19. Maki,
    mislim da cu se i ja drzati blagih padina….
    ma nikako da se naucim pameti. Uvek nasednem na istu stvar, ma hajde Sarah, mozes ti to prelepo je gore, a ti skijas bolje od mene…..i ja naravno ko „zdrebe na rudu“….uvek se upecam, no nece vise da moze, a bez kacige necu vise ni pancerice da obujem….

    Posto si imala isto iskustvo, razumes me u potpunosti… 😀

  20. E, prava si avanturiskinja, zaista🙂
    Jedva da sam sve razumela, ko, sta, gde.. gde su ruke, noge, deca..haha salim se malo.
    Vazno da si ti nama opet na sigurnom!😛

  21. Jes da mi je Kopaonik blizu, al samo za blejanje po kaficima, setnju. Fala lepo, grlila jelku vise puta, istezala ligamente, ne ide brate, pa to ti je. Ovako, idila. Ko hoce nek reskira 🙂 Bas ti lepe ove planine, romanticneeeeee.

  22. Ne pamtim kad sam zadnji put na skije stala, a i to što sam vozila sam uglavnom pičila žmurećki, pa gde stignem😆
    Tako mene jednom zeznuli da idemo sa Pančićevog, šta fali….ma ništa, al’ umal da zafali svašta, najgore što ne mo’š da staneš, nema se gde, majku mu$%&/…. tako da, neka ‘fala, ja bi dupetalo, pa lepo sedneš sa decama pa piiiičiiiii….niz neko blago brdašce😆

    Nego, Maki, ko te prevari niz Karaman greben, ženo bložja, vrat da skrljomaš?😯

  23. Sta pricas ti naucila klizanje na faksu pa zar nismo klizale na starom difu jest da smo se vise zezacile nego klizale ali kao mi klizale.

  24. Odmaraliste na Dicibarima ,zimovanja za djaba a ne ko sad.Svaki raspust skijanje,volela ili ne morase.A na tim Divcibarima potoka kolko volis u svaki sam upala ,jelku zaobidjem ali potok nikako.Sa poslednjeg skijanja sam se vratila sa uganutim zglobom i rekla nikad vise.Mozda i nisam mislila bas tako ali zbog nekih drugih okolnosti ispade stvarno nikad vise.

  25. Jao jeste cvenkapice na DIFU…pored skole…ma malkice mi se godine izmesale, osterilo se…..hihihi… idi, begaj….
    vise mi ni pisanje ne pomaze….sve sam pozaboravljala….
    ali vidim da tebe vijuge sluze, pa uskaci ovako kad ja zabrljam…:mrgreen:

    *** a skijanje, pa znas da moze, samo da se maknes i krenes ka meni…
    „kreni, kreni…prema meni…“

  26. Kakva je trenutna situacija, i sa vizom tesko da bi mogli sebi da priustimo takvo zadovoljstvo… U svakom slucaju hvala !!
    A za skijanje, moram priznati da mene led nebi sprecio da odem i da se izlomim skroz na skroz, samo da ne skijam… Srbenda bre, i luda… A decu i zenu ne bi pustio da skijaju i sankaju po ledu, jer znam sta to i kako izgleda…
    A ti nisi zvala sanke po tebe, jer si i ti luda glava koja se ne folira kao neki tamo nasminkani skijasi… Pogledaj malo te sminkere, ima ih ko pleva… a pravih i strastvenih skijasa mozes da vidis samo po stazama ili u redu za ski lift…
    Uh, kakvi smo mi ludaci… More sa skrsenom nogom bi se spustio, pa nek ode zivot…:P

    A proradice i nama jednog dana nase skijaliste, pa dodjite vi da uzivamo , al ne u skijanju i sankanju, nego u zdranju , lokanju i divanisanju…
    Balkan boy, lol…

  27. Izlecismo viruse i ja i ON, pa evo nas. Puno sam propustila, na zalost. Skoro nedelju dana smo bolovali. Vise je on meni nedostajao, nego ja njemu! Jel ima snega jos, tamo kod vas?

  28. Deda

    ma sta nas briga, i ovo mora neko da radi, jede, pije i divani i „urla“ uz muziku, mada mi bi slusali one fine kao „krcma u planini itakoto….hiihi
    Pozz

  29. Dudo,
    dobro je sto se izleciste
    sad na citanje…
    a snega ima kolko hoces, samo ja necu vise o njemu, evo uskoro ide nova prica, mloooooogo toplija……i mirisljavija….
    😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s