Zaštićeno: Dede sa mirisom vrbovine

Ovaj sadržaj je zaštićen lozinkom. Da biste ga videli, molimo vas da unesete svoju lozinku ispod:

Advertisements

Jug u venama

 

Kristalni planinski venci svuda oko mene, osim sa one strane sa koje se proteze jezero. Nema moje ravnice. Nema je godinama. Nosim je u dusi, znam to ja. Znaju to vec i drugi.Slusala sam vise puta komentare da sam holandjanka, italijanka, spanjolka, ali retko kada bi rekli da sam sa prostora bivse jugoslavije.

Po izgledu? Ne, ne bih rekla vise su to bili komentari upuceni mom akcentu sa kojim govorim nemacki jezik.

Uspela sam da u naizgled hladan jezik ubacim toplinu i temperament nama svojstven, pa bilo to i mahanje rukama ili gestikuliranje dok nesto objasnjavam… Obicno su austrijanci jako stalozeni i skoncentrisani dok govore. Mahanje ruku? Ne, ne znaju oni to. Mislim da sam neke na smrt preplasila, masuci i smejuci se, svih ovih godina !

Poslednja zanmljiva scena bila je na jednoj rukometnoj utakmici. Nezadovoljna sudjenjem sudijskog para, iz bratske nam republike Makedonije, skocila sam usred igre i glasno vikala, kao sto to mi obicno radimo na utakmicama. Nisam socno psovala, ali sam sacekala da me gosn sudija pogleda i na srpskom jeziku mu skrenula paznju na neke stvari!

Ne verujem da me je cuo u toj gonguli, no dobro.

Zabelezile su to i kamere, jer su me prijatelji odmah zvali i rekli da sam na ekranu, jako lepo izgledala sa grimasama na licu i mole me da im jos koji put kazem sta sam mu rekla.

E mislim to nece moci.

No, dobro sve je to manje vazno, nego sto su ovi moji austrijanci i dalje sedeli ko kipovi i pogledom levo-desno pratili loptu. E, to ne mogu da razumem!

 Na zalost utakmicu su izgubili, uprkos mojim skakanjima i navijanju iz srca.

Onda ja lepo pitam:»pa dobro ljudi kako mozete da sedite i ko vostane figure posmatrate utakmicu?“

Mogu, oni mogu!

Oni posle poraza utope tugu u pivu.

 Ponekad mi ide na zivce to nabijanje mog tempermenta na nos. Mislim ja volim svoje gene i sve ono sto u njima nosim , sve osobine svojih predaka i ne bezim od njih, ali ih i ne potenciram, one isplivaju same.

 Vrelina u mojim venama. Zar u mojim ocima. Izrazajnost u mojim rukama. Brzina u nogama. I pokusaj da nekoliko radnji obavljam u jednom te istom momentu, mislim da to ima veze samo sa jugom. Za Bregenz je sve juzno, dok je za nas tamo jug i juznije nesto drugo. Jer ja i nisam sa pravog juga. Ja sam iz neke sredine izmedju severa i juga.

 Ovu pricicu inspirisala je Ivana na njenom blogu. Ona pise prelepo o jugu, a ja sam samo povukla crticu, jednu malu, navijacku…