I bogati placu zar ne?


Vratila sam se sinoc kasno iz grada. Odlazak na jedan sportski dogadjaj, produzio je nase druzenje do sitnih sati. Bilo je povece drustvo. Prici nikad kraja. Teme s’ brda i s’ dola. Pametovanja, savetovanja, preterivanja i toliko gluposti. Nije mi se dalo da ustanem. Pokusala sam par puta, ali me je drugarica svaki put molila da ostanem eto jos samo malo. A imala sam neki cudan osecaj iz razloga sto su me neke druge prijateljice zvale na sasvim drugo mesto, a meni se nije islo. Cudno? Ja koja volim muziku i ples sam odlucila da sedim i slusam  dosadne i prazne price.

Ogromna gomila gluposti.

Usla sam u  kucu i zatvorila ulazna vrata. Okrenula kljuc i osetila takvu prazinu u dusi. Stanje koje  ne poznajem, pogotovo kada se vratim sa takvih druzenja.

Zastala sam u hodniku i pitala se sta je ovo?  Kao da je na mestu gde su normalno grudi bila rupa kroz koju je sibala promaja.  Rukom sam pokusala da zatvorim taj prostor i udahnem da nestane taj uznemiravajuci osecaj i popunim  tu prazninu.

Legla sam tiho da ne probudim nikog. Borila se dugo sa nesanicom i uspela da zaspim.

Poslednjih godina me zivot nije bas mazio. Uvek mi je tesko da ovo napisem. Jer ja ne bih trebala da imam nikakvih problema.

Pa pobogu ja sam u Evropi, radim i standard nam je odlican.

Znam da nije lako pored svih zivotnih teskoca imati i finansijskih. Jos jedna otezavajuca okolnost. Naravno da je sve daleko teze ako se nema dovoljno novca. Poznajem sva stanja od nemati do imati.

Kad cujem. «ma, lako je tebi»… da,da, jeste. Ja nemam suze. Ja nemam dusu. Ja ne osecam bol. Ja ne osecam prazninu. Nista ja ne osecam.

Bogatsvto  za mene nije u novcu. Lagacu ako kazem da on nije bitan. Meni nekako samo kao zdravstveno osiguranje i mogucnost dobrog lecenja, zlu netrebalo.

Bogatsvo je za mene imati dusu. Tu tako cesto kod nas pominjanu dusu. Austrijanci je spominju takodje svakodnevno. Mnogo duse a premalo razumevanja.

Ne gaziti sve pred sobom, radi ostvarenja nekog cilja. Ne prolaziti pored ljudi kao pored turskog groblja. Podeliti tugu. Srecu. Umeti u tim situacijama.

Izdrzati i odtrpeti, ponekad nesto i precutati.  Dati podrsku. Bez zavisti i zlobe.

Imati lepe manire.

Osmehom ici u susret novom danu. Biti pozitivan, ma koliko ponekad to bilo tesko i cinilo se bezizlazno.

Postovanje, prema sebi i drugima. Ne ziveti zivot poznanika, vec svoj sopstveni.

Nema novca koji ovo moze da kupi.

Luksuz? Ha, sta je danas luksuz?  Moj luksuz je imati porodicu, na okupu. Zdrave klince. Njihove vesele i razdragane glasove. I ne traziti preko «leba pogace».


Bogatstvo i luksuz idu nekako zajedno. Dusa i srce takodje.

Samo i bogati placu zar ne?

Suze ko i svake druge. Slane. Nekad samo kaplju, nekad liju.

 

**Citala sam jutros kod Sapke, da mozda i ustajanje na levu nogu doprinosi da se covek oseca malo cudno. Pazicu od sutra. Mozda mi uspe da nekako preko ruku ustanem iz kreveta….

29 thoughts on “I bogati placu zar ne?

  1. Znam ja taj osecaj, javlja se kod onih koji ne umeju da kukaju kao neki drugi, kojima se ceo zivot i svako susretanje svodi na kuknjavu nad sopstvenim zivotom. A mi koji to ne umemo, zavrsavamo tako da nas niko i ne pita kako je, s vec poznatom frazom „lako je tebi.“
    Ne vredi da se nerviras, to je tako, ako ustajanje preko ruke pomogne, ti javljaj odma’. 😛

  2. Novac nije sve. Sve je ono što si napisala. Ljudi kojima materjalno nije sve u životu.

    teški dani dolaze i prolaze, pri tom nas menjaju, ali moramo uvek da se trudimo da ne izgubimo sebe.

    Udahni duboko i glavu gore!

  3. Draga Sanja…sta da kukam, „crna ja“…pa meni je super..“nema da fali…“
    i uvek ta „lako je tebi“, jes’majke mi mnogo mi lako…. razumes ti mene, sta se pa ovde ponavljam. Hvala ti na podrsci i ako uspem sura ujutru da ne slomim nesto, ‘cu ti javnem :mrgreen:

  4. Draga Sus( sve vas dragam, bas sam dosadna, al’ sta cu kad ste mi tu blizu srca)
    … drzim se cvrsto za „bukovinu“i ne dam se… 😆
    Udahnem, opsujem pa ‘ajmo dalje…samo mi uvek zao vremena koje potrosim slusajuci gluposti…
    a da kukam ne smem 😉

  5. I tebi je kao i meni uvijek lako.Odkad znam za sebe,govorili su :“Lako je tebi……..
    Sta’s tako ti je kad nismo naucile da dizemo frku i sva svoja unutrasnja komesanja vjesamo na crkvena zvona.
    Sutis i cinis sta ti je ciniti.
    Sarah i ja sam danas „sentish“,ne govorim mnogo,rekonstruisem se. 😉
    Poznajes ti prave vrijednosti i srce ti je na pravom mijestu.
    Cijenim to !
    Ajd’ odoh da pristavim kafu…..pa polako.🙂

  6. pravo da ti kažem, ja i ne znam kako ustajem…verovatno samo padnem iz kreveta, na stomak…a ona Šap…ona se dočeka na glavu kad ustaje…kod nje to nema veze s nogama😆

  7. Afroditta
    dobro je da ovaj dan ide prema ponoci i da ce uskoro proci…tesko vreme, hladan vetar, kisa, tmurno, a juce + 22C, takav umor me je ulovio da jedva funkcionisem…
    ti me razumes, lako je nama…he,he 😉

  8. I dan danas se zeznem kada ne poslusam svoju savest koja mi tacno kaze gde i kada treba da krenem. Dobro, ovo ti je bio promasaj, ali smo ti mi tu da se malo olaksas. Drugi put ce biti bolje, sigurno!
    Probaj da legnes tako, da ti uvek desna bude prva, kad stajes na pod!🙂 I rekoh u jednom postu, govoricu sve u superlativu i to, naravno, pozitivno. I biram ljude sa kojima se druzim, jer je kuknjava postala sastavni deo nasih zivota. A opet, sve zbog nezadovoljstva, svim i svacim. A ti kuknjavci da se noseupickumaterinu!🙂

  9. Kod nas jutros najavili suncano vrijeme.A od sunca,ni traga ni glasa.skvrcilo se ko’ petobanak.Smrzla sam se,ne mogu ti reci!

    Bice sve dobro,nemoj se brinuti! 🙂

    Ponekad se dobro izmaci par koraka ispred slike,lakse je sagledati cjelokupni rad.Tek onda nam je lakse sagledati neke stvari.

    Imas topli pozdrav . 🙂

  10. Eh Sarah…tako ti je to s ljudima! Davno, smo muž i ja kupovali neke mašine za naš posao. Iscedili smo se onako do balčaka, ali znali smo da uložimo u posao do poslednjeg dinara i da odemo u našu malu radionicu da uzmemo novac za ručak taj dan. Kad sam jednom prilikom, na jednom mestu, rekla da ne možemo ići na odmor, jer ciklus posla treba „zavrteti“, pa…biće dana, jedna osoba je rekla,( naravno meni iza leđa, a preneto mi je naravno) – Ihhh, oni kad padnu niže od 10000 DM, počnu da kukaju! Osoba nije više na spisku mojih prijatelja, jer sam shvatila, koliko se na nju mogu osloniti, i u dobru, i u zlu. Pozdrav, čuvaj sebe i svoju porodicu 😆

  11. A sta reci… kako god da ustanes, na noge, ruke, glavu, bar ti je jasno u cemu lezi bogatstvo. Mnogi dube na trepavicama i nikako da shvate.

    Zato i imamo tu prazninu gde god se osvrnemo, prazno, prazno, prazno…

  12. Dudo, moja tako je . Trebala sam odma da ‘odem kuci i bilo bi mi lakse. Nego, jedva nadjoh babysiter,pa reko kad sam vec vani da se malo i opustim, kad ono „ne lezi vraze“… a stislo me ove zime sa svih strana… no, stize sunce pa cu ja u bastu, ima svaki drugi dan da sisam travu, sto to opusta cudo jedno… 😆
    Dobro kazes imam vas, napisem tekst,a vi me lepo podrzite i isavetujete…cenim i postujem vasu brigu, iako jos nikog nisam u oci pogledala… ali nije ni sve u ocima 😉

  13. Afroditta, stigla kisa i kod mene ladno uuuu…
    Ma sve je to meni jasno, ne moze covek svima da ucini… Sutradan je bilo“uf sto si ti fina“…pa jesam i sta sada?!, ne mogu da se bavim glupostima i ponasam jos usto glupo. Ne mogu i tacka….
    Samo vec me je proslo. Necu jos jednom nasesti.

    Jos samo sutra pa imamo produzen vikend. Jos i ako sunce stigne, eto nama veselja…
    Pozz

  14. Maki, cuvam i odrzavam nas sve na okupu…raznoraznim trikovima 😉
    Sto ljudi sto cudi! A da kazem da nemam novca, tek bi bilo….nije moguce!!! Ma najbolje je kao ti, precrtas i gotovo. Uradila sam ja to odavno, ali se opet po nekad kao dete opecem,no sve redje i redje…
    pozz 😀

  15. Mahlat, zao mi je sto ne napenali jednu rospiju, koja nam se prikljucila posle utakmice, no bice prilike…hihihi
    Ta sve zna i u sve se razume. Od medicine, informatike, gastronomije, ciscenja i preljuba…. Ceo grad je izogovarala za nepuni sat vremena…
    ja sam samo kruzila ocima, neverujuci… majko mila… Zivi tudje zivote… Bedno, jadno i prazno… ali ne vise me ne moze iznervirati…. ako ne mogu da je sprecim ima da bezim u p.m
    u mojoj blizini nece sedeti… 😆

  16. Znam kako je i imati i nemati, ali mi je uvek bilo draže nemati, a biti sa onima koje volim i koji me vole. Nikakve veze nema što je u duši ponekad haos, ma idemo dalje.😀

  17. Prezirem tu ispranu rečenicu „lako je tebi“..
    Lako je svakome ko u duši osjeća lakoću.
    Sve materijalno je nevažno.
    Teška je kletva „da Bog da imao pa nemao“.
    Teška, ali otvara i um i oči.

    Prave vrijednosti si već pobrojala. One su važne, sve drugo je .. trla baba lan…

  18. Lako je tebi !
    Kad cujem to, dodje mi da razbijem nos onome ko mi kaze.
    Pa zasto njemu ne moze da bude lako kao meni? Po cemu se to mi razlikujemo da bi meni bilo lako a njemu tesko? Zato sto je njemu tesko da radi, da razmislja, da uci, da se druzi i da bude ok sa svima???
    Jaka stvar, sedi bato pa rmbaj ko masina danonocno a onda odvoji vreme da uzivas u oneme sto ti pricinjava zadovoljstvo.
    Ne seri, ne kukaj, ne zavidi drugome. Svi mi imamo istu priliku i sansu… ili je iskoristi ili se skloni jer si pickica i slabic… Na nama je da biramo koliko ce nam biti tesko ili lako.
    Ipak su ciljevi kod normalnih ljudi ono sto si gore navela .
    Pa ja umrem od srece kad vidim da neko moze, da hoce, da ima, da stvara, da uziva, da se druzi, da ….
    Srecan sam sto mogu da budem njihov prijatelj , drug, sto imam mogucnost na ovaj ili onaj nacin da se druzim sa njima.
    Ne mogu vise da ( i nemam namere , ni godina) se ubedjujem sa budalama i neradnicima, sa zavidnim ljudima i onima koji svoje ddvoriste stalno preskacu a samo u tudje zevaju…
    A pride, ne pada mi na pamet da kukam i da se bedacim. Cak ne zelim ni da se osvrcem. Mogu da pomognem i to cinim zdusno i od srca, a li granica postoji, pogotovo sto meni apsolutno niko ne pomaze u zivotu, naprotiv, samo mi se odmaze…
    Tek po neki svetli primer a najvise prijatelji sa blogova koji su presli u real prijateljstva i sa kojima se kapiram i koji hoce i da mi pomognu kad mi pomoc treba. A pomoc nije samo u materijalnom, vecim delom mi je potrebna moralna pomoc, dobar savet, druzenje, sundjer i rame za plakanje, jer zaboga i mi koji ne kukamo – imamo dusu!!!

  19. Deda
    evo klecim i klanjam ti se!!😀
    Odusevio si me komentarom…
    ( mada te ja vec poznajem iako te nikad nisam videla…) 😀

  20. Aman, zeno juce sam mislila da saljem SMS!!
    Bas sam mislila na tebe kad ono eto tebe hvala Bogu!!
    E , nece mi se omaci ove godine… 😆

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s