Danas ja castim

Kao i svake godine izmisljam i pokusavam kobajagi da ne slavim.

Ipak se u poslednjem momentu pokajem, pa onda padnem s’nogu meseci i spremajuci. Iako nerado priznajem, uzivam u svom zvezdanom danu. 

U to ime Ziveli!!!

Advertisements

Puz po drugi put!

Puzeva kucica

 

„Zivot je lep“, rekla je Angela, iako se nalazila u najvecoj zivotnoj krizi. Iz koje je tek trebalo izaci ranjene duse, ali sa ponosom.

Ona je majka sestoro odrasle dece,psiholog, divna dama, veliki prijatelj, savetnik, moja druga mama.

Deli nas samo jedna tanka drvena ograda dugi niz godina. Izvezbale smo se u  njenom preskakanju, bolje to radimo od njenih macaka.

 

Moja terasa je i njena terasa. Kad god bi bila kod kuce imala je vremena da podeli samnom solju kafe, pa makar to bilo i u nekom letecem tempu. Pocela je da razume srpski. Puno smo se smejale.

 

Ispracale smo zalaske sunca uz casu crvenog vina otpijale gutljaje zivota i ponekad zamotane u deke docekivale zore i jutarnje rose. Spremala je strucni diplomski ispit za psihologa uz moja propitivanja i podrsku. Bila je najbolja i u svojoj ruci nakon doktorata imala i tu diplomu. Sa ponosnih 58 godina. Deca su u svakom segmentu njenog zivota imala prioritet, a onda je ona dosla na red. Radi kao uspesan psiholog za decu i omladinu.

 

Pre par nedelja drhtavim hodom i rukama koje nisu mogle nista da drze, saopstila mi je da se seli. Rekla je jednostavno ja moram da pocnem iz pocetka.

Ne osecam se dobro.

 

Proslo je jos jedna nedelja stala je ispred mene i rekla: „odlucila sam pocinjem definitivno iz pocetka. Moja misija na ovoj adresi je zavrsena.“

Plakale smo.

 

Osetila sam hrabrost i snagu jedne zene u njenim uplakanim ocima. Sijale su ovog puta nekim olaksanjem.  Nije dozvolila da se izgubi u lavirintu izdaja. Ni kao puz da se iz straha sakrije u svoju kucicu i ceka da jos jedna opasnost prodje. Bilo je i previse takvih momenata, nije mogla da podnese tu ravnodusnost i intresovanje drage osobe za neke nove price, onda kada se trebalo uci u mirnu luku i sa ponosom se brinuti o unucicima.

 

Danas me je nazvala i rekla: „ znas da si mi obecala pokazati Srbiju,taj put je pred nama. Ne budi tuzna samo sam, nekoliko ulica dalje, sve ostaje isto.“

 

 

 

 

Puzeva kucica

Napisala sam pricu od koje je ostao samo naslov, jako mi je zao i ne mogu sebi oprostiti sto sam tako neodgovorno postupila prema svojoj prici. Istresla sam je iz rukava, onako iznenada, zato sam direktno pisala….kucnula sam na „objavi“ i sta sam dobila samo naslov, a teksta ni od korova….

Izvinite dragi ljudi. Steva je u tom momentu vec ostavio komentar tako da nisam zelela da obrisem naslov….ako se setim u toku noci…pokusacu da je ozivim…

Jos uvek neznam kako nestade tekst     😦

Da li je dovoljno…

da kazem “ SRECAN  RODJENDAN “     

da ti kazem da je zivot zanimljiv i lep 

da suze ne vrede              IMG_0357

da posle njih ostaju samo slani oziljci

da ti kazem

da sam srecna sto te imam

da se radujem  sa tobom u ovom danu

da znam da je crvenkapica

vesela i razdragana 

i da nema tog’ vuka

od koga bi se  uplasila

da ti kazem

da ne postoji niko na ovom svetu

ko me bolje poznaje od tebe

i zelim da, danas budes srecna i  ne samo danas , ali danas  BAS  posebno srecna !

I znam da nikad izmedju nas nije dovoljno reci ,

uvek prekratko, uvek premalo, jer nase price traju…

Znam da ce biti dovoljno da samo pomislim na tebe i nazdravim casom vina.

Srecan rodjendan draga Sanja!