Sta ja sve mogu?

Utorak je obecavao da ce biti samo jos jedan dan u nedelji.

Svanulo je. Hladan vazduh nas je pri samom izlasku iz kuce naterao da se vratimo i uzmemo toplije jakne.

Nije bilo uobicajenih jutarnjih pozdrava u ulici, ali ni to nije bilo posebno cudno, jer je tek drugi dan skolske godine. Treba nam malo vremena za uhodavanje.

Dok sam se vozila, cula sam i radosnu vest, da je Federer nocas izgubio i bila sretna zbog mladog argentinca.

Pravo iz skole odjurila sam kod frizera i nakon sat vremena srecna i pomalo zaljubljena u samu sebe otisla na posao. Odradila najhitnije stvari i izasla na termin. Usput sam popila sa drugaricom kafu. Vec je bilo priajtno suncano. Sedele smo u centru grada i uzivale u velikim soljama kapucina.

Pricale, smejale se, veselo ogovarale nase politicare koji su delili brosure i jabuke, jer u nedelju su izbori…pa da nas malkice podmite…

Obavila sam jos dosta posla. Dovezla decu iz skole.

Izvadila iz frizidera pripremljene lazanje, po receptu naseg najboljeg kuvara. Napravila ih kasno sinoc da bi bile sto ukusnije.

Sve je“ islo kao po loju“…

Taman sam htela da porcelansku cetvrtastu posudu ubacim u rernu. Ispala mi je iz ruku i smesa se prosula po podu pomesana sa komadima porcelana. Tako je puklo da su klinci vec bili kraj mene i samo konstatovali:

„Mama to su samo lazanje, ne nerviraj se“ i dodali mi papir za ciscenje.

Lazanja je bilo svuda po podu, a najvise ispod frizidera koji ne moze da se pomeri, a moja ruka ne stane ispod njega. Ocistila sam nekako sav taj „svinjac“, da bi na kraju moj sin uzviknuo: „Mama odkud ovoliko krvi na podu?“

Dve velike posekotine su krasile moje prste. Nisam ni osetila, a ni znala da porcelan tako ljutito reze.

Srecom pa se snalazim sa ranama („profesionalna deformacija“), mozda su bile i za sivenje, ipak sam ih zalepila i previla. Nadam se dobrom ishodu.

Rucak je bio na podu. Klinci razocarani.

Odlucili smo se za rucak kod najboljeg italijana i krenuli. Jakna, tasna i „tres“ vratima, a kljucevi, gde su mi kljucevi?

E, tako lepo, stajali smo ispred garaze i ispred zakljucane kuce sa sve kljucevima u njoj.

Uh, sela sam na klupu i nisam mogla da verujem!

Cula sam klince kako telefoniraju i objasnjavaju ocu sta se sve dogodilo.

„Aha, onda dolazis za 15 minuta“.

Sreca nasa pa nije bio van grada. Inace bi smo jos uvek sedeli ispred kuce.

Prsti me  bole, ali sutra je novi dan, bice vec puno bolje!

Ne pitajte me sta smo jeli i kako sam sve improvizovala, bilo je vec proslo jedan, a u tri me je cekao novi poslovni termin.

Uopste nisam histerisala, ni psovala, ma ton nisam povisila. Pojma nemam zasto?

45 thoughts on “Sta ja sve mogu?

    • Reminder
      Juce sam sve lepo isplanirala, pripremila, jer sam znala da su
      danasnje obaveze velike i …jos je moja dgrugaria veceras konstatovala da vise ne spremam
      nista unapred…ionako nikakva „vajda“ od toga 😀

  1. Uf, kad ono krene kako ne treba, onda se samo niže jedno na drugo.
    Odmorna si, zato nisi histerisala (ja to po sebi sudim)🙂
    Šta ti sve možeš?
    Napraviti bezbroj „pizdarija“ i ostati ravnodušna. E to je za pohvalu!

    Samo bona stavi još jedan flaster;)

  2. Au ,kakav dan,ali sta ces nisi jedina, meni je skoro u rerni pukla vatrostana cinija takodje sa lazanjama.To jena staklo se raspada u komadice ko iglice uzas pokupiti a jos se tegli sir,pa pecurke mmm a ono miriseee a bodeee joj kakva muka sa lazanjama i Garfild kuvaricama.
    Draga nista u napred nemoj da planiras sve ce se samo desiti i ko zna zasto je to dobro.

  3. Crvena,
    Ne planiram, ne kuvam unapred niti ista vise ocekujem…od sutra ujutru, reagujem samo na budilnik, za sve ostalo nemam ni pasulj ni kristalnu kuglu:mrgreen:
    a tako je lepo poceo dan…komplimenti, osmesi, lep razgovor… i kad ono „malo morgen“
    e, a lazanje su tako dobro mirisale… no cuti, dobro sam prosla…cccc..

  4. Uh, kada bi mogli unapred da znamo da je dan za ne ustajanje iz kreveta?! Ma ko ga sisa, jedino te prste leci.

  5. Zamisli da ti se ovo dogodilo 2050 godine! Smatram da ovakve stvari treba da se dešavaju u prošlosti i onda samo prepričavaš. U stvari ti i jesi prepričala prošlost, ono što ti se dogodilo a ne ono što se dogadja. Eto, vidiš koliko lepih stvari nas čeka u životu😉

  6. Afroditta,
    i ja sam ih sita, ali porudzbine ne prestaju kaoi kod tebe… danas moram da odem do restorana, jer necu da kuvam :mrgreen:
    A prsti bole po malo, ali je puno bolje 😀

  7. Stevo,
    Ustvari bilo je ovako:
    ponedeljak vece*
    pogledam termi kalendar i samo uzdahnem. Lepo se organizujem , pripremim sve za sutra dan, da bi mogla i jednu kaficu sa drugaricom da popijem, a da imam vremena i rucak da zavrsim, posto je sve bilo pripremljeno. I sve je zaista bilo super do rerne. 😀

  8. Zbog par ovakvih dana u životu, odlučila sam da ništa ne planiram, jer kad isplaniram uvek nešto iskrsne. Dobro je da se nisi više povredila. Bilo, pa prošlo.😉

  9. A tako je lepo krenuo dan…
    Ne nerviraj se, dešava se i to.
    Ja sam oguglala i na razbijanje i na sečenje… jer to mi se stalno dešava.
    Već je bolje, zar ne?

  10. Ej, Saro, pa ti si genije! Ja bih se zbrinula za sebe kada ne bih nikako reagovala! Već sam sebe zamislila sa lazanjom na podu i znaš kako bi bilo: Na sav glas U PI*KU MATERIJU, DA TI J…. i lazanju i sve po spisku, smotana jedna, trapava, i da ne nabrajam više! A ono sa vratima, verovatno bi ih iz besa na sebe, provalila golim rukama. Ja najbolje stvari uradim u besu! Dobro si prošla sa prstima!, uh!🙂

  11. Sanja
    samo sam cutala, ajd sve dam ocistila u kuhinji, al’ kad se nadjo ispred zatvorenih vrata koja se samozakljucavaju, a kljuceve vidoh kroz staklo…
    e to vec ne znam kako odcuta 😯

  12. Nisam ni sumnjala da si majstor. Jebes rucak, zivot ne zasluzuje da se covek nervira oko trivijalnih stvari.
    Idem u nedelju na jos jedan kratak put, da opustim mozak skroz, pa u utorak u onu vukojebinu na posao. I onda cu da pisem. Redom.
    Ljubac.

  13. 😀
    Bas vala, mozda sam to i pomislila gledajuci u lazanje na podu i mojim bosim nogama…pojma nemam veruj mi…😀
    Ti se samo odmori, pa kad stignes pisi…😀
    **
    Upustvo i instrukcije uspele, „unikati“ preziveli prvu upotrebu 😀

  14. …kad mi se ovako nesto desi, obicno kazem: Ko zna zasto je to dobro?
    Mislim, nije dobro kad se posecemo ili povredimo, ali maleri sa kljucevima i slicniom stvarima se desavaju…
    Aj sa srecom, nece skoro ponovo da ti se desi ovo sa kljucevima,lol😛

  15. Pošto su prstići u redu ostalo je da nabaviš gomilu rezrvnih ključeva😆
    A ručak?
    Može i neki namaz u krajnjoj nuždi.

    Inače, ja bih se „drala“ :blush:

  16. Sus
    vrata se sama zakljucaju, jedino resenje je neki kljuc van kuce i u blizini, ovo mi se dogodilo 2x za sest godina 😆
    ma inace i ja vicem , al’ ne znam sta mi bi 😀

  17. ja se uopšte ne bih drala, šutnula bih lazanje sa sve razbijeni delovima činije, ne znam gde , ali bih šutnula…a za ključ? moja deca skidaju ključ oko vrata samo kad idu da legnu😀

  18. Jao Zihi bas si me nasmejala,😀
    sad cu i ja da kupim jedan lanac samo za kljuc i „besim“ ga oko vrata….ma gadna stvar… dogodilo se da se vrata zakljucaju a rezervni kljuc 1200km daleko :mrgreen:

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s