Sklopi oci na tren

Secam se da je tog jutra bilo hladno. Mraz je ostavio debele tragove na staklima automobila. Jutro je bilo tiho. Svi smo nekako izvodili mehanicke pokrete i kretali se u poznatim samo nama pravcima. Mnogi od nas su zurili na posao ali niko to nije pokazivao.

Nisam ocekivala nista od novog dana. Bila sam zaokupljena svakodnevnim razmisljanjima i malim brigama oko raznoraznih obaveza i termina koji su se nekako nagomilali, a ja nisam zelela da pozurim, da potrcim… nisam dala vremenu da me “ stisne“ i zelela sam da se ova mirnoca i tisina iz mrazom okupanog jutru nastave.

Iznenada kao doneta carobnim stapom pocela je da pada kisa. Nije marila sto smo mi „mali“ ljudi zeleli da mirnim korakom pod raznobojnim kisobarnima stignemo na nasa odredista. Osetila sam da moje cipele polako propustaju vodu i da moji nozni prsti pocinju da se grce i povlace, ali bezuspesno. Nisu imali puno prostora za igru.

Konacno sam bila u toploj sobi i dan je mogao da se nastavi. Sa soljom toplog caja prelistala sam jutarnju postu, pregledala najnovije vesti i tako zaronjena i zadubljena u misli nisam cula tvoje korake.

Ne ocekujem nikada nista. Naucila sam to hodajuci sa vremenom.

Jer mnoga ocekivanja, previse dobro izreziranih filmova i zanimljivo napisanih romana nisu iz ovog naseg sveta. To se jednom shvati i nauci za sva vremena.

Ne cujem vise kisu. Ne vidim maglu.

Prsti su opet bili opruzeni celom duzinom. Carape suve.Samo je caj sa malo cimeta i ruma mirisao na zimu.

Ne znam da li se ti secas tog jutra, ili se meni samo ucinilo, da bilo je jako hladno.

P.S

„Guten Morgen, wie geht es dir?“

28 thoughts on “Sklopi oci na tren

  1. Breskvice
    nije bilo lako, ali sam naucila da od zivota i dana u njemu ne ocekujem nista, jer pre je bilo skoro uvek pogresno i razocaranja su bila neminovna… Nije uvek lako, ali covek se na sve navikne 😉

  2. Stvarnost uvek biva onako kako se zbiva, a ne onako kako bi smo mi želeli. Ovu rečenicu sam mnogo puta izgovorio i napisao. Ni sada nemam šta dodati.

  3. Posle razvoda sam naučila da ništa u životu ne očekujem i ne zamišljam, a tako imam bujnu maštu. Borim se protiv toga i sve što lepo zamislim, obrišem gumicom ili sundjerom, zavisno od veličine tog lepog!🙂 Za svaki sličaj, kada se jako zanesem!

  4. Sve što nam se dogadja je naš život – a u njemu mi.
    Nema ponovljenog vremena, pa zbog toga hvatamo trenutke za nezaborav.Poput toplog čaja koji miriše nama dragim mirisima…ušuškane udobnosti sobe dok opuštamo prste, smireni…
    Ti umeš uhvatiti trenutak i opisati ga,a to je veliko..

  5. Stevo
    to se meni cesto desavalo i onda sam se bezrazlozno sekirala i cmizdrela, a niko nije bio kriv do same mene, jer ja bi sve lepo zamislila a dobila nesto trece u tom nekom danu i onda nadurena i cmizdrava sam siktala okolo… neide, rekla sam sebi moras odrasti u tom pogledu i malkice sam i napredovala… eto 😀

  6. Sus
    draga moja lakse mi je da se razocaram,onako iznenada, nego da ja sve nekako u mojo glavi nacrtam, pa ondane bude tako, pa onda sam sa nosom do zemlje…. 😆
    (ovo su samo neka specijalna ocekivanja, ma razumes me ti sigurno… :mrgreen:

  7. Duda
    izgleda da je to i moj problem, previse slatkorecivih filmova i previse maste hihihi… 😆
    i onda izgubim vezu sa realitetom… 😀

  8. Veco
    hvala ti na zapazanju i divnim recima…pokusavam, hvatam ih, oni su moja hrana, jos uz to volim romantiku… i eto uzivam u tim malenim stvarima…i nepocepanim carapama… 😆

  9. „Ne ocekujem nikada nista. Naucila sam to hodajuci sa vremenom.“

    A sve sto dobijem dar je zivota.

  10. Iskustvo u zivotu čuda čini i učimo, zaista, dokle god smo živi!🙂

    Usput ti javljam, kao i svima koji posećuju tvoj blog, da je od ponedeljka NEDELJA SMEHA, PONOVO! Ako si za, pridruži nam se!🙂

  11. Stevo mnoge stvari u zivotu predju u rutinu, nije ni u mom bolje, ma koliko se ja trudila da to promenim za to je uvek potrebno dvoje, ipak…

  12. Ivane,
    da je sve sto se dobije dar zivota, a onaj citat je moj zivot… koji mi dodje ponekad da zaboravim, zakopam i krenem iz pocetka. Ali problem je sto ne znam od kog pocetka i gde se on nalazi, jer ja brojim pema kraju, a ne obrnuto…
    danas nije moj dan…
    Obradovao si me Ivane svim tvojim komentarima…hvala na vremenu i strpljenju😀

  13. Sanjaru,
    Jeste, bio samo trenutak… nazalost 😀 ali covek nauci da ih skuplja pa kad otvori sanduk u nekoj zimskoj noci onda se oni saberu pa naprave i po koji sat 😉

  14. Uvijena forma pisanja, treba pažljivo čitati i razmišljati nakon toga. Ja pišem drugačije, otvorenije. U ovom postu nije stvar u onom što je napisano već u onom što je namerno izozstavljeno… Sviđa mi se post😉

  15. Exxx
    drago mi je sto ti se post dopada. Da, …skoro uvek nesto namerno izostavim… 😆
    hocu malo da vam mucim vijugice:mrgreen:
    moje neko razmisljanje je da svakome ostavim da vidi to „nesto“ sto zeli.. 😀
    poz

  16. Jer mnoga ocekivanja, previse dobro izreziranih filmova i zanimljivo napisanih romana nisu iz ovog naseg sveta. To se jednom shvati i nauci za sva vremena. – ako znas kako ti mi javi.. Ja kao da sam tu lekciju negde zagubila.. a treba mi🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s