Neka tajna, tajna ostane

Govorili su mi ne izgovaraj svoju zelju na glas, nece se ostvariti. Nisam im verovala. Ni sada nisam sigurna. Ipak pokusacu. Prosaputacu je sama sebi u ponoc tiho, da niko ne cuje.
Podignucu casu za sve moje drage pored mene, za moje drage u daljini i za sve vas sa kojima se druzim, vec vise od dve godine.
Hvala vam na strpljenju. Na recima podrske. Toliko puta ste me podigli iz pepela. Dali mi snage i onda kada sam mislila da cu prestati, odustati od svega. Pisanje je za mene ventil  i  pokusaj da recima obojim moj svet i svet oko mene. Ventil iz kog dolazi kiseonik i spasava me u dubinama, a vrlo cesto i od visinske „bolesti“:

Zelena, Sanja, Ivan, Duda, Afroditta, Stevo, Electra, Deda, Suske, Mahlat, Shap, Charolija, Bubi, Dolly, Breskvica, Veca, Sanjar, Ivana-proza, Exxx, Maki, Lost, Magi, Zihernadla, Aurora, Crna perla:
taj kiseonik ste svi vi. Svojim komentarima i predivnim tekstovima, svako na svoj poseban nacin.U vama sam pronasla odlicnu mesavinu, onih mirisa koje volim. Cimt, vanila, cokolada, rum i vino.
Zelena, crvena, zlatna, crna, ljubicasta, roza, srebrna boja, protkane sa mnogo zvezdane prasine neka u ponoc vam donesu radost i neka ona traje tokom cele godine.

Srecna vam Nova Godina!

Crvenkapi zelim godinu sa puno jagoda i  setnju kroz sumu bez opasnog vuka.
Jednu pricu sam ostala duzna, o jednoj kafi u jednom gradu sa puno sunca. Bilo mi je uzivanje upoznati te. ♥ Prica ce biti ispricana.

A moja zelja neka ipak  tajna ostane.

 

Ispod obrva jedne skorpije

Sta se krije?

Ima li tamo istine ili su to sve samo prazne price?

Bila sam opet radoznala i nisam odolela. Procitala sam nekoliko stranica. Da, sasvim slucajno na netu. Prvo sam se smejala, onda bila zamisljena,da bi na kraju zakljucila da ipak u tim napisanim recenicama ima istine! Horoskop?

E sada u kojoj meri to jos ne znam. Ali po onome sto vidim, cujem oho-ho ima, ima…

Drugarica mi cesto govori o znakovima. Slusam je pazljivo, svaki put.I to, da svako od nas nosi nesto iz svog znaka, izazivalo je u meni uvek onu reakciju „da,da-aha“.

Nakon te uzbudljive veceri, dok je mozak pokusavao da zabelezi sto veci broj procitanih reci, uspela sam da urezem negde u podsvest samo jednu recenicu. 

Slika se istog momenta iskrivila, kao i svaka na zidu kad preko nje predjemo pernatom cetkom ne bi li je oslobodili prasine i sitno istkane paukove mreze. Stoji tako danima malo nakrivo sve dok se iznenada ne zagledamo u nju i primetimo nanetu stetu sopstvenom rukom i tek onda popravimo poremecenu ravnotezu.


Jagode u snegu

Prosle smo kroz mnoga zapustena dvorista. Zarasla u korov, vrzine, koprive i najljuce trnje sto postoji. Krcile smo put. Pokusavale da uvek u pravom smeru okrenemo jedra i da nas novi vetar ponese bas tamo kuda smo zelele.

Ponekad su nam cipele ostajale u korovu. Bosonoge trcale smo i kidale rukama sve prepreke, gazile po koprivama i otvarale vrata. Nekad smo kasnile samo za minut, ali neko bi nam iznenada poslao novi vetar i mi nastavile jedrenje.

Poznajemo se odlicno. U vrtu gajimo maline, kupine, ribizle, jagode i visnje. Majske tresnje su rasle u nekim drugim vrtovima. Cesto me je osusena krv na kozi nasih nogu podsecala na nase voce. Prolazile su te male ranice kao i sto bi voce prezrevalo i gubilo svoju crvenu boju u kasnim vecerima nasih zivota.

Mozda je zelena boja nade. Ali nekako mislim da nam vise odgovara crvena. Uzecemo je samo kao simbol. Ti znas da je ja ne volim. A ti je rado nosis.

Verujem da ces uspeti. Znas da to osecam. Ima jos dobrih ljudi. Oni znaju da prepoznaju kvalitet. Mnogi ti nisu oprostili uspeh. Ipak si ti javna licnost, mada o tome ne zelis da pricas, niti sebe tako dozivljavas. Ja verujem u tebe!

Tvoj dar sam prepoznala davno. Secas se bile smo klinke, ali nismo razgovarale na ovaj nacin. Sa godinama se promenio kvalitet nasih razgovaora. Ojacale smo i nakon mnogo uredjenih vrtova imamo sta i da ispricamo.

Verujem u tebe. Nikad to ne zaboravi. Cekam da mi javis da je sve onako kako sam ja napisala i da ces mi kroz osmeh pricati o tim teskim danima. Pusti druge neka se izjedaju sopstvenom zuci, ti nosis crvenu boju i ona ti odlicno stoji, bas ta boja crvenih jagoda koje bi ti rado nosila u korpi i poklanjala od srca.

Saljem ti osmeh pun nade, grlim te jako iako znas da me zglobovi jos uvek bole, a da te poljubim uzdrzacu se, sve zbog virusa… 😉

P.S

nastavice se