Kocite li i na tankom ledu?

Da li ste nekada zakocili onako naglo, skoro u mestu i stali bez proklizavanja? Verujem da jeste.

Naravno da sam i ja. Jednom sam to morala napraviti jer mi je neka klinka iznenada iskocila ispred auta. Dolazeci auto iza mene nije uspeo da napravi takav poduhvat i zakucao se u moj gepek. Nije bilo povredjenih.

Obicno sam na kocnici iz predostroznosti. Bolje oduzimati povremeno brzinu, nego naglo kociti. Ucili su me cini mi se i u autoskoli. No,nema veze, ja bih o nekim drugim kocnicama.

Da, ima  raznovrsnih. Jedan od oblika je kao slovo „U“. To su one nevidljive, ali se lako saviju do oblika slova „U“. Takve nam ugrade po rodjenju i onda smo osigurani. Mozemo da se ludiramo, glupiramo, kreveljimo, ponasamo nedolicno, ali sve u odredjenoj meri. Nema ekscesa. Nee!

E sad neki drugi ljudi imaju neke druge skrivene ne kocnice. I oni mogu. Mogu sve sto zamisle. Onda im se ovi sa kocnicama kao dive, sve do neke granice, jer oni ne mogu preko. I tako puste ih i posmatraju.

Zaboraviti nesto na trenutak jeste vrlo moguce i mnogima i uspe takav pokusaj. Poleti se visoko, onda dolazi crna rupa i prekid u secanju.

Roletne se podignu i sakriju u kutiju predvidjenu za njihovo skroviste. Svetlost koja jutrom stigne u nase zenice, nam pozeli dobro jutro, ne bas stidljivo, ali vrlo jasno i uporno. I kazu onda krece tek vracanje filma. Sekvence uz jutarnje zujanje, nesto nalik brundanju u kostima glave kao muzika za svetlu pozadinu i rasplet… A njega nema…

Neki to vole i mogu. Da li zapravo uzivaju u tom bezanju, nemam pojma. Iskrenost? Danas i nije na ceni. Povrsnost i glad za ispunjenjenjem zadatog zadatka, pa ako sta treba i pregaziti, napred, samo napred…. e tu vise nema ciste duse, nema duha, nema srca…mislim sve ovo samo figurativno… Organ ko organ dok god disemo funkcionise.

Obicno pijem mineralnu vodu uz dodatak leda i onda kad pozelim da nesto zaboravim i na trenutak.

29 thoughts on “Kocite li i na tankom ledu?

  1. Nemam vozačku, tako da samo mogu pretpostaviti „ono“ kočenje! Za ova ostala kočenja… mislim da smo svi mi isprogramirani još u majčinom stomaku, ili… ili još od ranije. E sad, pojma nemam kako će dalje…

  2. Eh…da sam kočila kad’ je trebalo i da nisam kočila kad nije trebalo, bila bih ko zna gde, kakva i sa kim…
    Možda bolja, možda gora, ali ne bih bila ovo što sam sada.Ja. Takva kakvu me je život izvajao, i sama sebe ,silnim kočenjem i nekočenjem..
    Zadovoljna sam, a to se jedino računa,a ne ono što kaže „Automehaničar“ ))))))))))), koji bi sigurno imao primedbe na moje „vozilo za dušu“ ))))))))))

  3. još pitaš, ima kad sam kočio da mi se noge pušile ko u kremenka kad koči ono svoje drveno vozilo😆 , al bogami ima kad kočnice i nisu radile što slučajno što namerno🙂

  4. Sanjar
    Vidis nisam se setila ovih sto povremeno zakazu, to su posebna vrsta, mislim vrsta kocnica :mrgreen:
    i bas mi se svidja ovo „sto slucajno, sto namerno“
    ima i toga🙄
    Kremenko je cool 😆

  5. I meni se desila ista situacija i to sa autoskolom da su me 2 puta hehehehhe otpozadi hehehehe… jedan je bio pijan (nista neobicno tada po vazecem zakonu o saobracaju), a drugom nisu radile kocnice.

    A oni koji kazu da im kocnice ne rade, lazu, jer i sa blagom amnezijom nekog dogadjaja pod uticajem nekih drugih cinilaca, mogu da tvrdim da se jave u secanju. Samo tada shvate da nisu kocili. Ljudi su takvi – danas sam bas prokomentarisao:“ne podnosim one koji mogu da se useru i posle toga dobro operu.“😀

  6. ovo gore su one životne kočnice🙂,
    što se automobila tiče jednom sam valjda samo dodirnuo kočnicu na zaledjenom putu, sneg je napadao na led i nije se videlo da ima leda ispod…
    okrenuo sam se za 180 stepeni, gadan osecaj, srce je valjda u trenutku ili na trenutak stalo, sreća nije bilo nijednogvozila u blizini, udahnuo sam i nastav dalje

  7. Ivane hahhahhheheh… sreca pa su ti sto nam se u gepek zakucaju obicno krivi.😀
    a ovo drugim kocnicama, bas kao sto si rekao,a pogotovo izgovor „popilo se“… e odma’ mi pripadne muka, od takvih 😉

  8. Sanjar
    Zato mrzim sneg i zimu i led pod auto gumama…😀
    strasno! Tati se to dogodilo,a ja sam kao klinka bila sa njim u autu…uzas!
    A tebi zelim da pazljivo vozis i divim ti se sto si mogao odmah da nastvais da vozis… meni se obicno tresu kolena jedno pola sata..

  9. Ma desilo se i meni, u vožnji, proklizala pa se malo okretala i još vozila djecu … pa sabrano vozila još malo da njih valjda ne prepadam, a kad sam stala, nisam mogla na noge ustati, od straha.
    Ovo drugo klizanje, proklizavanje, kočenje i nekočenje…ipak zavisi od nas, volje, htjenja.. Može se uvijek pritisnuti kočnica, laže ko kaže da ne može, a da sam je vazda pritiskala debelo bih te slagala.
    Tako nekako moja ti🙂
    Molim mineralnu sa dvije kocke leda

  10. Eh, vozač sam pa znam kako je kočiti na brzaka! A kočenje u životnim prilikama ili neprilikama, pa znaš i sama, poznaješ me dovoljno!
    I vaspitanje i nasledje su učinili svoje!😉

  11. Dolly
    pravo da ti kazem, ja mrzim svoje kocnice ponekad, mislim mrzela sam ih vise puta do sada, ali kako vreme prolazi cini mi se da sam u pravo vreme kocila🙄 , eto bar mislim 😆
    a sta bi bilo da je bilo 😉

  12. Sarice, rekla si mnogo toga sto se meni vrzma po glavi ovih dana. I to za kocnice, za ljude koji se ludiraju… za dusu kao nesto sto se retko jos nalazi… Mnogo mi se svidja post!

  13. Breskvice
    hvala ti..meni se vec duze vreme vrzma, jer posmatram ljude oko sebe i pitam se dal’ je moguce 😀

    Electra
    bas tako, ali malo ko to kapira 😉

  14. Uglavnom ne volim da ulazim ni u sta ako naslutim da cu u nekom trenutku morati, tj trebati za zakocim, jer poznajem sebe, da volim sve da isteram do kraja, da zaokruzim u jednu celinu..
    Ako u odredjenom trenutku zakocim, to nesto ce ostati nedoreceno, kopkace me, a savest peckati.. Jeste, dodam gas ponekad, volim da ulecem i u krivine ali samo ako poznajem put.. Ali ne volim naglo da kocim, jer to povecava potrosnju goriva, zivaca i sta bi bilo kad bi bilo razmisljanja..
    Gledam i u retrovizor, na druge ucesnike u saobracaju, jer trenutak nepaznje moze nekog povrediti.. A iznad svega, gledam ponosno ispred sebe, iscekivajuci nove drumove i predele, dok su moji suvozaci na ovom putovanju meni najdrazi ljudi, moja porodica i prijatelji.. Zato vozim polako, ne zeleci da ikoga od njih dovedem u nezgodnu situaciju, ukratko: postujem novi zakon o saobracaju.. 😀

  15. Hvala, Sarah, komentar je inspirisan tvojom pricom..
    Ne, nemam blog, u planu mi je vec neko vreme, trenutno biram WPress temu, pa bice uskoro valjda..🙂

  16. Voznju ne volem.. ni brzinu.. ja uvek i redovno drzim kocnicu, a gas…. pa njega nikad ne dodajem.. I u zivotu imam vise kocnica i vise ograda nego sto bih ikad zelela da ih imam😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s