Ispod istog neba

Moj pogled se izgubio i upleo u jedno belo jedro. Tamo na pucini uz njegovu pomoc plovi mali brod. Poskakuje na talasima tirkizno plave boje  i povremeno nestane iz mog vidokruga. Za to vreme na obali me zapljusnu talasi sa belim krunama od pene i vrate moj upleteni pogled na  bose noge koje uzivaju izmedju sitnog kamenja.


Podne. Zvono sa crkve otkucava. Nemam jos puno vremena i zato se vracam na klupu da jos par minuta predahnem, a onda me ceka vazan sastanak. Sama pomisao na govor koji treba da odrzim cini da srce pocinje brze da lupa i udisaji postaju brzi.


Svetla se pale. Veliki reflektori osvetljavaju uski prolaz i cine da  toplota bude slicna onoj na plazi, jedino nema vetra. Cujem da izgovaraju moje ime.


Osmehujem se. Cujem  sebe kako sapucem, a onda kasnije sve glasnije  govorim. Moj glas plese kao brod na talasima, pravim pauze  i cujem moje srce kako lagano prati moje reci. Znam da mogu. Vidim prve redove stolica i raspoznajem lica. Moj pogled se smiruje na jednom belom stolnjaku i taj spokoj cini da moj govor bude jos jasniji i precizniji.


Aplauz.


Pogled na sat govori da cu uspeti da stignem da uzivam u zalasku sunca. Otpraticu galebe na pocinak. Pozelecu i tebi laku noc iako si daleko, ali ispod ovog istog neba.

Znam da verujete u mene. Znam da zelim uvek da ispunim ocekivanja, ali nije uvek lako. Naravno, da se za mnoge stvari moramo skolovati i boriti. Secam se vremena kada je drzanje govora bilo skoro nemoguce, jer nisam mogla da kontrolisem svoje uzbudjenje, ni srce…

Sada je to ipak jedan lep osecaj. Svi smo mi ispod istog neba.

*
tekst: Slavica Rankovic


29 thoughts on “Ispod istog neba

  1. Svi smo ispod istog neba – ako tako gledamo. To se kao tesimo jel_

    Uvek nesto izostane… E hteo sam da ti napisem jedan drugaciji komentar, malo zalazi u oblasti teorije, ali da se manemo toga, vec udri brigu na veselje😀 – obavezno jednu da gucnes!

  2. Ivane
    svi smo ispod istog neba, samo su oblaci razliciti😆
    ne mogu da gucnem pa da me jos alkosom proglase:mrgreen:
    ali obavezno kad prezivim gucnem dve😉

  3. Bila zbilja… 😀
    sad je vec proslost 😆
    i da znas Zelena mogla bi biti i metafora😉
    svasta sam je tu nesto zamrsila, jel’ da =??
    cmokic

  4. Vežbaš prvo na rodjendanima govoranciju, na porodičnim skupovima pa onda pred svetom i reflektorima!
    Bravo Sarice, nisam ni sumnjala u tebe. Pa kako neko ko ovako piše, može da održi loš govor? Ne ti! 🙂

  5. Pa sad znaš… ima jedno kilogram metafore u ovom postu, no bez obzira na sve, trema se podrazumeva, sve dok se čovek ne navikne na „ono“ nebo iznad glave! Pozzzz!

  6. Bijeli stoljnjak odašilje signal bjelom jedru na brodiću koji plovi ka drugoj obali, a može i po ptici bijeloj pozdrav poslat ka drugoj strani koja drži fige.
    Tako trema nestane, raspukne se baš kao mjehur koji prave talasi. I sve to ispod istog neba 😉

  7. Povratni ping: Blogerke prve na redu! #pratiblogere « Uspesi, padovi i život uopšte

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s