Pismo

Pisem i pricam, a ni ko da cuje, a ni ko da procita. Svetlost i senke smenjuju se izmedju kafe i amaretta.

Lanino ogledalce na stolu. Zelena haljina prebacena preko stolice bez dodira zguzvano lezi, dok negde ispod rukava izviruje niska bisera.

Sati, dani, godine – prosli su ispod istog neba. Trag je ostao na starom izbledelom papir. Razliveno mastilo i plava mrlja kao plod nesprestnosti.

Magija je u nama. U dzepu njenog kaputa. U malim mrvicama cokolade pomesanih sa mirisom cimeta. U kosi dok se presijava na suncu. Kad zamirise na bagrem.

Tu negde izmedju nota. Lola je u njima. U pesmi. Balerina na trapezu sto neumorno izvodi okrete i u subotu jutro, bez plave masne.

Sve to su Iskre iz moje bajke. Jedan san. U njemu zivot. Napukao jos na pocetku.

Recite mi „ da li je lako soli na tudje rane sipati ? „

Znam samo da kad zatreba ona je jaca i od sudbine. Iako zna da nema povratka. Kao ni mornar sto za osusenom ruzom zali.

Verujte mi, ako mi ikada vise, leptir sleti na dlan, pisacu vam o tome. Pisacu vam i dalje o mornaru, njegovoj ruzi, bez obzira sto je ruza izgubila latice.


Iza mene su ostale reci.Jedan zivot prepun tuge.
Ako jednom krenem brodom, pisacu vam.

Sa velikim postovanjem

vasa Sarah

*
tekst: Slavica Rankovic

49 thoughts on “Pismo

  1. „Pismo!!“ Zvuči kao oproštajno! Nekako mi ne ličiš na osobu koja odustaje, ne ne želim to prihvatiti, uzmi sebi pauzu od pisanja koliko god treba pa se vrati sa svojim tekstovima🙂

  2. Dobaro si ukomponovala sve tvoje naslove postova kroz tekst. Znas, razmisljam dodje leto, lepo vreme, ljudi sve manje provode ispred monitora. Jedino ovi na poslu sto od dosade malo prosvrljaju da vide sta se radi. Inspiracija ona jednostavno odmara i uziva u lepom vremenu.
    Slazem se sa sanjarom – treba odmor, ali ne i rastanak i opet ce doci period lopatanja i snega, hladnoce i kratkih dana kada i inspiracija proradi i mi budemo zarobljeni sa snjom pod toplinom krova, a gledamo hladnocu napolje.

    Ne zelimo da nestane Sara koju smo poznavali – zelimo da se vrati Sara bolja i snaznija od prethodne u novoj sezoni jesen/zima/prolece 2010/2011.😀

  3. Sanjaru
    dragi prijatelju sa ovih stranica. Necu odustati. Ne smem i da hocu. Zivot nije med. U njega stane puno toga. Treba mi vremena , mislim samo malo😀
    Necu ja prestati pisati. To je moja hrana, kao i svi vasi komentari…
    Eto mozda vec sutra, sleti neki leptir 😉
    Hvala ti na podrsci i veliki pozdrav ti saljem tamo na sever 😀

  4. Ivane
    dok sam pisala, mislila sam o tome da ces odmah uociti da su naslovi mojih postova u tekstu 😀
    To samo govori o tome koliko mi je vazno da prodjes ovuda i ostavis svoje misljenje 😆
    I ope si me „iscupao“ nasmejao i ohrabrio.
    Sara ce doci, samo bih volela da ne bude bas ovoliko emotivna kao do sada 😀
    I svidelo mi se ovo „sezona 2010/2011 !!

  5. Sarah,
    moja karakteristika kao „blogera“ (mislio sam da ovo necu nikad reci, ali ajd’) jeste upravo u tome sto pratim mali broj blogova i trudim se da svakog autora ne upoznam vec spoznam kroz njegove reci i misli koje pise. I citam iskljucivo ono sto me interesuje, ono sto me ne interesuje uvek postoji u reader-u NEXT. Neki naslovi jednostavno se ne zaboravljaju, ostaju upamceni, noseni jakom porukom i zato sam odmah odreagovao tako.

    A sezona 2010/2011 – sto da ne. Pogotovo za mene koji vec razmisljam o novom imidzu, odelu za blog… heheheh – ali ozbiljno razmisljam o promenama vec duze vreme, tj. od prvog dana kada sam napravio prethodnu promenu😀 i tako sve u krug.

  6. drago mi je čuti da nećeš prestati s pisanjem. ima trenutaka kad nam nije do pisanja na blogu, kada smo prezasićeni, kada nas okupiraju neke druge stvari i svi napravimo neku pauzu… Tako i ti odmori se napuni baterije i zajedno s Lanom da te vidim kroz neko vreme🙂

  7. Sara, život jeste bajka, jer i u bajkama se dogadjaju i ovakve i onakve stvari🙂 uostalom, sve ide u bajkoviti rok života! Lepi pozdravi!

  8. Sarice,lepo si rekla..“magija je u nama“..ako mi dozvoliš uz jednu cigaretu, malo vatre i sasvim malo viskija..koliko da mi se odveže jezik,a da ne pobrljavim…reći ću ti…moraš da znaš koga da zadržiš, koga da pratiš i kada da odeš i kada da bežiš…nikad ne prebrojavaj novčiće dok je igra još u toku, biće dovoljno vremena za brojanje, kada se završi…😉

  9. Ma tu je Sara, sakrila se od pogleda… Vratiće se ona sigurno…
    Jer „magija je u nama“
    Zato Sarah, uhvati nekog leptira i videćeš kako boje znaju da ulepšaju život.
    Ti si borac i balerina – u istoj osobi… možeš sve!

  10. Ivane
    na to sam mislila i ja, ti citas pazljivo i sa interesovanjem😆
    tebi skoro nikad nista ne promakne, volela bi da sam u toj sferi kao ti:mrgreen:
    ti samo menjaj odela, juce te nije bilo uopste, tj.ceo blog dobio noge😆

  11. Perlice
    treba znati i umeti, ali ponekad pozelim da sve to prespavam, no svaki dan svane… nema zaustavnog vremena, promicemo jedno pored drugogog…
    volim ovu muziku 😀
    Hvala! i veliki pozdrav

  12. Svako od nas ima „tuge“ u životu i trenutke slabosti. Ja bih volela da ne čekaš leptira, draga Saro.

    Mi, tvoji u kućici, uvek smo tu da se saslušamo i učestvujemo u tvom životu onoliko, koliko nam ti to dozvoliš.

    Čekamo priče o mornaru i Loli i balerini na trapezu i mirisu cimeta!🙂

  13. rezimirala si naslovima postova. Vjesto i skladno. Birala si pazljivo i u svakom naslovu ostavila po neki trag.

    Ne mogu da kazem da sam kroz slicno stanje nedavno prosla, jer jos nisam prosla. Jos tumaram hodnicima, ponekad, doduse i sa papirnim maramicama.
    Tesko se, izgleda, pronaci kada se samoizgubimo. Slijedi svjetlost Saro, samo tebi znanu. Uteg koji bi da prevagne ne odbacuj.
    Znam da razumijes.
    I znaj da nisi sama.

  14. Ponekad jeka u nama zgužvanih misli postane nepodnošljiva i tada nastupi tišina, jeziva i spere sve boli nakon vremena koji odmoče otkucajem srca pješčanog sata🙂
    pozdrav draga Sarah🙂

  15. Saro mislimo na tebe ,želimo ti da današnji dan provedeš sa dragim ljudima i da lepo proslaviš rodjendan ,poželi jednu lepu veliku želju,zažmuri i ona ce se ostvariti ,mi želimo da nam se brzo vretiš jer te punooo volimo
    SRECAN RODJENDAN

  16. Sarah, SRECAN RODJENDAN, jeste da sam usao u prvi avgust, ali samo 43 minuta.
    ZELIM TI OD SRCA SVE NAJBOLJE JER TI TO ZASLUZUJES

  17. Draga Ema
    jako si me obradovala i nasmijala, jakoooo 🙂
    ovde sam borim se i kad pobedim sebe bice i napisanih reci, tih reci koje tako volim a koje su mi izgovorene u pogresno vreme nanele veliku bol.. tako stisnuta uza zid imala sam samo put za povlacenje u sebe u dubinu moje duse i tu pokusam da pronadjem mir, toliko potreban…
    hvala ti, masem ti i radujem ti se😀

  18. Crvena
    draga moja hvala. nema reci koje bi mogle opisati tvoju podrsku. rodjendan je bio lep, tj. citava 24h su protekla veselo i radosno… cmokic😀

  19. Breskvice
    hvala ti puno, evo castim vinom. Nije me bilo, neko vreme, nije bilo ni sanse da se javim… ali eto nikada nije kasno za lepe zelje i zahvale .Ziveli! 😀

  20. Povratni ping: Ulica u jednom smeru | Sarahstory

  21. izgleda da svaka ulica ima svoj početak.. tvoja jednosmerna pošla sa papira iz koverte… divno ukomponovano, izgleda da dok pišemo jedne priče druge se same nametnu.. korak unazad nam uvek prikaže širu sliku, nek to bude korak kojim hvatamo zalet za novu trku🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s