Kad upadnes u zivi pesak

Mulj.

Izmedju ostalog pise o njemu Afroditta u svom poslednjem tekstu o lotosu. „Korijeni Lotosa su usadeni u mulj. Ali iz tog mulja, mracnog i oku nevidljivog mijesta, radja se jedan od najljepsih cvijetova, koji simbolicno izranja na povrsinu vode , ostavljajuci za sobom, dug i mukotrpan put svoje transformacije.“

Za razliku od mulja u zivom pesku nema korena lotusa.

Znate svi dobro kako to otprilike izgleda kada se upadne ili ste videli  bar na filmu. Retko kada covek izvuce zivu glavu.

Postoji razlika u jacini i dubini. Ako vas taj zivi pesak samo okruzuje a nije u centru vaseg kruga onda  je sansa da se spasite puno veca.

U nekim od tekstova sam spominjala da volim crveni pesak i zvuk zute loptice na njemu, ali da bi uzivala u zvuku tog malog zutog cupavog kruga moram da se izvucem iz zivog peska koji me je progutao i virim samo sa gornjom usnom iznad povrsine. Ovim se da naslutiti da nada ili bar mini delic te nade postoji da prezivim.

A nije da se nisam borila. Jesam! Recima, delima, stavovima, ljubavlju, paznjom, verom, podrskom, kolacima, tortama, cokoladnom kremom,sarmom, pogacama, pesmom, ponekad i nekim tanjirom i tiganjom. Nisam pokusavala sa drvenim ili metalnim maljem za meso, ali nije i da mi nije padao na pamet.

I tako zaglibih jos dublje. Noge su bile sve teze. Olovni pojas koji nose ronioci, mislim da je meni dodeljen bez da me neko prvo premeri. Mozda se samo podkrala greska, mozda je bila namera.

Spoj olova i zivog peska. Molim vas lepo, ima li lepse kombinacije za potop?

Virim  tako sa tom jednom gornjom usnom. Ni da se osmehnem. Ponekad  zatrepcem.O zamahu kose ni govora. Onda mi postane dosadno. Naculjim usi i opet cekam.

Zacujem korake i pomislim evo malo nade. Umesto nade istresu jos jedan dzak peska onako sa sjajem  u ocima, od koga se zaledi krv u venama. Ni lice ne stignem da zastitim rasirenim rukama, ni da zazmurim, vec suzama napravim jos vece blato.

Ah, kakav dobar mamac za morske pse. A oni se razmnozavaju neverovatnom brzinom.

Nakon mnogih bolnih krikova, jecaja i iskrenih decijih suza,praznjenja nosa i kijanja zacuo se nepoznat sum i pucketanje kroz vazduh. Blagi fijuk.

Bacenu udicu sam uhvatila u poslednjem zamahu. Moram je drzati jako. Rana je duboka u saci kojom sam je zgrabila, ali pokusavam da je zabacim daleko od mesta u kome tonem.

Kad podignem blatnjave trepavice svaki put ugledam mlado drvo lorbera. Samo da udicu dobacim do  njegovog korena.

*
tekst: Slavica Rankovic

13 thoughts on “Kad upadnes u zivi pesak

  1. Draga Sarice izdrži još malo,samo malkice.Skupi snagu jer ti je sad najviše potrebna ,moraš se cela izvuci iz tog peska ,sprati ga sa sebe ali ne suzama vec jutarnjom rosom i jesenjom kišom.
    Moraš oterati morske pse oko sebe jer to nisu oni psi najbolji covekovi prijatelji.
    Moraš sama preseci taj cvrsti koren i pustiti se niz vodu jer tvoja lepota i dobrota nesme biti vezana kao koren lotosovog cveta .
    Samo još malo …

  2. Ufff, zar je toliko strašno?

    Nijedna stvar na svetu nije vredna predaje koja za posledicu ima sopstveno uništenje!

    Samo hrabro, stisni zube i izdrži!

  3. I onda kada idemo unazad, ili stojimo u mestu, treba misliti o sledećem koraku napred. Lako je reći, ali baš zbog tog saznanja čovek gleda pred sebe🙂

  4. Slušaj Sarice, odma da si izašla odatle !!!! Odmaaa ! Malo ste obrnuli uloge, ali to je samo zato što si ti tako odlučila. E, pa imaš i pravo, a i snagu da sada odlučiš drugačije. Morskim psima lepo, ali sasvim ozbiljno reci da će da završe kao šnicle na tiganju, jer nizašta drugo i nisu i zamoli ih da se udalje.
    Ti to možeš, itekako možeš ! Kreni od tvog čarobnog osmeha. On je čaroban i kad je blatnjav. Samo kreni!

  5. Saro moja draga, ti možeš sve da se ne lažemo, pogotovo kad je teško! Ti to znaš, umeš i jaka si. I, Sarice, vidiš li samo koliko ruku se pruža prema tebi?
    Ostavi morske pse dubinama gde im je i mesto a ti kreni prema nama, čekamo te!

  6. uf bre, ti bas zaglibila…?
    ajmo ovako: ti izdrzi jos malo, odavde ti ruke pruzaju mnogi, a ja ti saljem vetar da pesak oduva i potom kisu da mulj sa tebe spere…!
    aj` izdrzi jos malo, u principu si vec na suvom, samo to jos ne vidis !🙂

  7. ne postoji vrijednost koja se treba braniti po toj cijeni. Sreća da si to uvidjela na vrijeme.
    Ajmo, skok, izbačaj moliću.

  8. Napisacu jedan komentar za sve vas. Nadam se da se ne ljutuite i Reci vam jedno veliko HVALA 😀
    Pruzene ruke prihvatam i cupam se iz ovog gliba sto pre. Nemam izgradjene mehanizme odbrane, tj. one neprobojne, a to je vec velika razlika. Trenutno nekako sve tone oko mene i to razocarenje i borba da se shvati su na momente neizdrzivo uporni, ali nedam se pa kako bude. Crta je napisana, liija dugacka i drzim se, drzim se… Vi ste tu da me podrzite recima a to mi neverovatno znaci u ovom periodu bezrecja …
    Crvenkaici,Dolly, Perlici, Zelenoj, Verkic,Suske i tebi Stevo saljem po jesenjem vetru jedan veliki zagrljaj 😀
    naravno i Nedodjiji takodje ( dobro dosla🙂 )

  9. Kako bismo uživali u mirisnoj čistoći, ako nikada ne osetimo blato na sebi i sebe u blatu?
    Kako bismo ?
    Posle ovakvog iskustva, sve će boje biti još intenzivnije, a mirisi lepši…
    Ne sumnjam da ćeš pročišćena izaći iz ovog iskustva…

  10. Vidim ja da se ti koprcaš i cenim to kod tebe. Ne daj se, hvataj se i za slamku, ako treba. Po nekad je i to dovoljno da se spasemo.
    Eh, ali zaista, samo vreme može učiniti da nam bude lakše u kriznim situacijama. Imaš nas, pa, trudićemo se da ti malo olakšamo prolazak kroz loš period! Evo, ja ti šaljem svoje rame, ruku, zagrljaj i poljubac!🙂 Ako ti treba još nešto, slobodno kaži!

  11. Veco
    zelim to, da osetim ponovo mirise intezivno i svesno, da zivim i da osecam to zadovoljstvo sto sam ovde na ovom putu,da ponovo snagom koracam, da potrcim u susret rasirenim rukama koje me zeljno iscekuju … da, znam da tamo zelim, samo jos da se izborim za sve to… put je poznat, ali tezak, jako tezak…
    mnogo toga je u igri, samo ja ne zelim u njoj da budem piun ..
    hvala ti na divnim recima, uvek mi dotaknes srce… 😀

  12. Draga Dudo
    bas si pronasla pravu rec, koprcam se kao riba na suvom…, borim se, stvarno se borim,iscekuem to spasenje i ponovo da zagrlim sunce, da me golica zracima i da se raudujem kao nekada. <zaboravljeno radovanje zelim da bude na prvom mestu.
    hvala ti na ruci, ramenu, saljem i ja tebi poljubac i hvala na ohrarujucim recima.😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s