U zemlji gde limun cveta

„Vidimo se kasnije“ doviknuo joj je na rastanku, promuklim glasom uz zagonetni osmeh.
Kasnije se salila da su se tog dana tri puta sreli i da ce taj dan zabeleziti u svom kalendaru kao jedan jako interesantan i neobican dan.
Samo noc pre tog jutra imala je pun dzak briga na ramenima. Pokusala je da ga zbaci sa ledja i pokida na sitne komade. Da od tezine kojom je bio satkan napravi vodene potoke i pusti da se sliju u jednu toplu reku koja ce ih odneti negde daleko.
Jedva, da je te noci, uspela da na nekoliko minuta sklopi oci. Nije mogla da zaspi. Zelela je da tog jutra izgleda lepo i opusteno, bez naduvenih ocnih kapaka i tamnih podocnjaka. Nista joj nije od toga uspelo. Jedino je uspela da pronadje negde na dnu dzaka izgubljeni osmeh i vrati ga.
Onog trenutka, kad je ugledala njegove zelene oci, zaboravila je na sve nocne more i zelela je samo da se smeje i uziva u svakoj zajednickoj sekundi.
Stao je pored nje i pokusavao da sazna zasto su joj oci tuzne. Nije se predavala. Osmehivala se i negirala svaki osecaj tuge. Ne, nije istina. Sretna sam!
Bio je na poslu i ona ga je posmatrala dok je sa puno paznje objasnjavao neke komplikovane procese i pri tome krao te iste sekunde da bi je pogledao i uputio joj osmeh.
„Poznajes li zemlju u kojoj cvetaju limunovi?“, upitao je tihim glasom.“Odvescu te tamo“.
Zavrtela je odricno glavom.
Limuna ima svuda, ali limunovog cveta samo ponegde.
„ A zasto bas u zemlju gde cvetaju limunovi? „ – upitala je.
„Da li umes da cuvas tajnu?“
Ovoga puta potvrdno je klimnula glavom.
„Ipak ti ne mogu reci!“
Prosula je carobno mastilo po belom papiru. Natopila stranice jedne knjige i zaronila duboko u tamu da u njoj pronadje carobni cvet.
Ispruzenih ruku trazila je dodir. Opipavala povrsine i probijala zidove od kartona. Ostavljala na njima ponekad ispisane poruke starim pismom, za mnoge ne razumljive. Za mnoge nevazne.
I cekala da krene na put. U zemlju gde limun mirise. Gde samo jedan osmeh ima carobnu moc i jedan pogled razume sve ispisane redove.
Nece poneti kofer. Nece poneti ni dzak.Uspela je da se oslobodi tereta. Uspela je da pronadje osmeh. Uspela je da u jednim ocima pronadje coveka sa dusom koja mirise na limun.
Ova prica nema kraj.Ima jedno ali…
Ako ga ikad napisem javicu vam.
*
tekst: Slavica Rankovic

20 thoughts on “U zemlji gde limun cveta

  1. Saro, ako se ne varam, miriši mi na neki novi početak. Samo kada joj se osmeh vratio na lice! Ako doživi kraj, onda ga napiši, a izmedju, neka živi život punim plućima sa osmehom! Džak neka zatvori i udari katanac!🙂

  2. Radovala sam se kao malo dete, prolazeći redovima ovog teksta kao ulicom kojom nisam odavno prošla, a dobro mi je poznata i za nju me vežu samo lepe uspomene. Uživaj u cvetovima i mirisima)))))))))))))))punim srcem i plućima. Ne želim da čujem za kraj!!! A,ako se ipak desi, samo zato da bi nešto novo, još lepše moglo da počne))))))))))))))

  3. Jao,sto je ovo dirljivo i lijepo !🙂
    Obozavam limun ,njegov oblik,boju,miris i okus .🙂
    Vratio se osmijeh i sjaj u ocima ! Sta da kazem,nego a se radujem ovoj lijepoj vijesti. 🙂🙂❤

  4. Dudo
    nasmejala sam se katancu😆
    mirise sve na limun i svezinu koju on donosi, a ja obozavam i limunadu. Novi pocetak-bilo bi zaista lepo da bude tako 😀
    vazno je ziveti i to punim plucima
    hvala ti😉

  5. Perlice
    zaboravljene ulice, mirisi, cvetovi… 😀
    drago mi je sto sam ti izmamila osmeh, razumem tvoje reci
    i one mi puno znace, hvala ti…😀

  6. Afroditta
    skupljam neke mrvice i od njih pravim limun, zut i zreo, sa predivnim mirisom i ukusom… osmeh hvatam,ponovo pronalzim i izvlacim iz te dubine… i svaki mali uspeh izazove sjaj u ocima… 😀
    hvala ti 😉

  7. Uh, bre generacijo ova ti se pozlatila 😀
    rado bih da povecam dozu vitamia C, al’ ovaj se limun ne predaje bas lako 😆😆

  8. Sanjaru
    ako ti kazes 😆
    Nije ovaj tekst, moj zivot- bilo bi lepo da jeste… ima u njemu samo moje razdraganosti i zelje za zivotom, za lepim i sretnim trenucima… onako zapravo kako bitrebalo da bude u zemlji gde limun cveta 😀
    poz

  9. Dolly
    dzak je postao jako tezak ,prepun velikih laznih bisera
    dugo je odolevao svinjskim njuskama koje su ga podrivale, znas kao kad se svinja dokopa dinje i gura je kroz blato… sve njuskom rijuci…
    Ceka se limun i njegov cvet pa da sve zamirise na zemlju iz price… 😉
    Obradovala si me svojim dolaskom, ma „ne znas ti…“ kaze pesma … 😉

  10. bolje emocije izrazavas u 3. licu nego u 1.
    valjda je lakse sve to prepisati tamo nekoj nego sebi
    odlicno, stilski perfektno
    a i limun je bas inspirativan nesto🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s