Pruzi mi ruku vodim te u Berlin

Bele strujne elektrane poredjane po zelenim livadama mahale su nezgrapnim propelerima, gonjene snagom vetra.  Vetrenjace sacinjene od tri dugacka kraka. Uredno ofarbane u belo. Sa naslikanimi tackicama u vidu nosa. Polukruzna crta odslikavala je osmeh, ali uprkos svemu tome izgledale su jos uvek zastrasujuce i nakaradno mocno. Na desetine u jednom redu, simetricno postavljene koristile su snagu vetra za jos jedan zamah i jos jedan.

Citava polja belih gorostasa masu i priredjuju nezaboravnu dobrodoslicu u Berlin. Vireci iz auta imala sam utisak da bi se svakog trenutka mogao otkinuti neki beli krak i poklopiti me svom svojom tezinom.

Vozeci prema gradu sa uzbudjenjem izmedju stotine auta, autobusa, prateci  istovremeno navigaciju i znakove na putu uspela sam da stignem kroz Berlinski prsten do cilja. Odsela sam u hotelu nadomak gradskog centra. Obilazak grada bio je najlepsi pesacenjem ali i suvise naporan.

Berlin se prostire ravnicom. Poneko brdasce bi tu i tamo pokvarilo moj horizont. Ima ih nekoliko. Jedno je poznato po svojim bogatim stanovnicima, ali ono nije bilo cilj mog putovanja.

Siroki bulevari, sa puno lipa i basta koje su izmedju traka postavljene na zelene povrsine. Stolovi prakticno izmedju tramvajskih sina i ogromnih tockova gradskih autobusa.

Multikulturni grad. Sa 3,5 miliona stanovnika, prostire se izmedju nekoliko jezera i kanala koji se koriste za pokazivanje grada sa vodene strane.

Berlin je organizovan grad. Guzvi, zastoja, cekanja i psovanja zbog zaksasnjenja nema. Gradski saobracaj funkcionise besprekorno kao i sve sto nude turistima i slucajnim putnicima prolaznicima. Znaju da moraju, jer zive od turizma. Privreda grca kao i svuda. Dosta nezaposlenih, ali oni su prepoznali svoj izvor prihoda i to koriste vrlo vesto.

Prelepa crna zena u suknjici od banana proplesala je mojim mislima dok smo prolazili pored marmorne kuce, nekada najpoznatijeg i prvog bioskopa u Berlinu. Josephine Baker vrti zanosno kukovima i plese „banana dance“, pleni poglede svojom lepotom, a tek taj glas dok peva: „Enamorada“. Opet sam pozelela da sam iz tog vremena. Danas je u toj predivnoj mermernoj kuci jedna obicna spanska prodavnica mode.

Obilazak grada u otvorenom autobusu bio je pravi dozivljaj  zbog svih istorijskih mesta koja se mogu nesmetano razgledati a i dobrim delom zbog humora vodica koji je pricajuci anegdote iz zivota Berlina i njegovih stanovnika uspeo da nam na jedan sarmantan nacin predstavi i pokaze celu atmosferu koja vlada u gradu.Jedna od njih je bila i ova, da  gradonacelnik jos nije odlucio da li da se ozeni ili ne. Zakonom mu je to sada omoguceno  😉

Cesto je autobus stajao levim tockom u istocnoj nemackoj, desnim tockom u zapadnom delu.

Na mestu gde je nekada stajao berlinski zid, ostao je trag u vidu kaldrme sirok dvadesetak centimetara i proteze se istom linijom kao i zid nekada.

Nisam u svakom momentu  bas znala da li sam na istocnoj ili na zapadnoj strani. Cesto sam gresila. Razlika postoji samo u arhitekturi.

Na istocnoj strani betonske zgrade bez imalo stila dominiraju sirokim ulicama. Oseca se hladnoca kojom zrace. Ali zato Muzeji, Opera, Dvorci su presvuceni u najlepse arkade i zlatne ornamente. Izgledaju impozantno i bogato. Balkon na Honekerovoj palati, napravljen je kao nekada u zlatu…

Preci preko zida, koji je nekada sve ovo razdvajao, preskociti ga jednim malim korakom cini da ovaj grad ima dodatnu posebnost, kao i razliku  u tim koracima.

Stajala sam na“ Checkpoint Charly“ i osetila  jezu.Kroz glavu pustila da prolaze neke slike iz vremena kad sam bila dete… setila se potresnih prica i kako tada nisam razumela zasto ti obicni ljudi ne mogu da izadju iz svoje zemlje kad god pozele. Setila se nekih velikih i uspesnih sportista i njihovih prica dve decenije kasnije.Ovde na ovom mestu su nekada samo turisti mogli proci i sluzbenici BDR-DDR-a. Gradjanima je bilo zabranjeno. Ogromni soliteri bez prozora, gradjeni su tako da je bilo nemoguce preko njih gledati na zapadni deo grada. Visokih osmatracnica nema vise, ali samo prica o njima ledi krv u zilama.

Vetar je postajo sve jaci i sunce vise nije imalo snage da me zagreje.

Mnogi i dan danas misle da je Charly bio vojnik i da je po njemu kontrolni punkt dobio ime . Ali nije tako. Baza je jednostavno nazvana davanjem razlicitih slova, koja su imala posebnu oznaku.

A onda nas je bus doveo do svajcarske ambasade.  Prva ambasada koja je postojala i pre drugog svetskog rata, stoji jos uvek na istom mestu. Nedaleko od glavne zeleznicke stanice i Reichstaga i dalje prica mnoge neispricane price. Koliko je samo ljudi u njoj spaseno. Sagradjena  jos 1919, jedina  zgrada koja je prezivela bombardovanje Berlina.

Nije moguce ne zaljubiti se u Berlin. Bila sam u mnogim velikim i malim gradovima sirom evrope. Ovoliku energiju nisam jos osetila. Toliko razlicitosti, toliko istorijskih teskih i lepih prica, nacija, razlicitih opredeljenja, boja koze, mirisa hrane i sve to upakovano u jedan nevidjeni sarm.

Oprostila sam se od Berlina na Alexander Platzu. Uz casu crnog piva.

Ponovo je duvao vetar. Nekako toplo, razdragano. Ispred mene TV-toranj visoko u oblacima. Mnostvo ljudi. Muzika, gitare. Crne, zelene, ljubicaste kose, mnogo noseva ukrasenih pirsingom, sarolika razglednica sa velikim osmehom urezala se duboko u moju svest. Sedela sam na stolici i upijala tu razdraganu masu, iako je samo na dvadesetak metara bila postavljena izlozba o stradanjima ljudi iza zida. Potresne slike, majki, dece, mladih i starih u begu sa tugom na licima.

Berlin se izborio sa prosloscu. Berlin ide dalje.

Zivot ne stoji, on se zivi.  Koracajuci prema ogromnim panoima sa izlozenim slikama ispod kojih su sedeli mladi ljudi i veselo razgovarli, prisla mi je mlada japanka i pruzila brosuru ….

Nisam znala na kojoj sam strani, ali bi svaki put pogodila po licu prolaznika da li su sa ove ili sa one strane i nepitajte me zasto?

28 thoughts on “Pruzi mi ruku vodim te u Berlin

    • Hajdemo Perlice
      bio bi to neverovatan provod. Zaljubila sam se u Berlin… bila sam pre puta malo skepticna i verovala da je hladan i neprivlacan… a zapravo je fantastican grad…mogla bih tamo da se odselim 😀

  1. prepoznao sam tvoju patiku na slici😉
    odlicno si oslikala posetu Berlinu. Kao da sam i sam bio u njemu citajuci tvoj putopis

    • 😀 odlicno oko imas😉
      Hvala ti, drago mi je da ti se dopada…
      Zaboravila sam da spomenem da je prvi izlazak u grad ujutru oko 9h, zapoceo tako sto mi je u suret dosao auto otvorenih prozora i sa pesmom: “ a dao si mi rec da bices tu, da nosices me kao pticu ranjenu…itd 😆
      ostala sam malo zbunjena da gledam za njim, ovaj ja sam u Berlinu, a ne u Beogradu…. 😀 svuda nas ima…bez obzira na sve ta devojka mi je izmamila prvi osmeh, prvog dana….

  2. Sledeće godine putujem u zemlju čiji je glavni grad Berlin; ako budem imao vremena, skoknuću do tamo. Lepi pozdravi.

    • Draga Sus,
      vredi, stvarno je neverovatno koliko je neobicno sarmantan grad, proveli smo pet dana, a htela sam odmah po povratku da se selim nazad 😆

  3. Uvek je strašan zločin podeliti ili razdvoijiti ljude nasilnim putem i nametnuti im način ponašanja i življenja. Rane koje se tada stvore, dugo ne zarastaju a i kada zarastu, ostanu ožiljci da opominju.

  4. Arch
    oseti se ta razdvojenost pa nekako i nesvesno, mozda sam je ja tako dozivela jer sam rasla u to vreme, daleko od ovog grada ali uz price iz njega…
    No, ljudi zive razdragano, tu i tamo poneki vic, ali ostaje na tome…
    Sigurno da starije generacije nose oziljke…

  5. Ima primera i kod nas za takvo razdvajanje i te razlike i ožiljke. Ako imaš volje i vremena, pročitaj kod mene „Beskrajnu ljubavnu priču“, ima tri dela i treba ih sve pročitati.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s