Ledeni zamak

Ove noci napravicu  zamak od ledenih kocki.
U dubini gradjevine bice kristalno jezero, sacinjeno od svih do sada isplakanih suza.
Neka budu sve na jednom mestu.
Negde pred zoru, poklonicu ti dvorac i kristalno jezero.
Bices njegov vlasnik duzinu jedne zime.
A kad se laste vrate i ti taman krenes  na put, neces imati teret. Neces imati ni grizu savesti. Celo savrsenstvo ce se pretvotiri u ledenu reku i oteci niz padinu.
Mozda neko zarobi male kristale dok se budu rasprstavali kamenom liticom i sacuva  ih u nekom satenskom dzaku.
Bar one kristale sto su bili suze radosnice.
Cemu smo se radovali?
Zaboravio si na svaku suzu radosnicu!
Ne, ja ti neverujem.  Znam da nije istina i znam da to najvise boli.
Nisam ljuta.
Pusti ih neka se prospu. Neka daju ledenoj reci boju, neka se voda pretvori u dugu sto posle kise nastaje.
Predajem ti kljuc. Ti imas dvorac i suze  u njemu.
Bisere ce pokupiti neko drugi.

*
tekst: Slavica Rankovic

36 thoughts on “Ledeni zamak

  1. Tužna ti je ova ledena priča…
    Ali, važno je da ima bisera i dobiće ih onaj, ne kome je namenjeno-nego kome je sudjeno. Doći će proleće, pa leto..i otopiće se i sećanje zajedno sa ledenim jezerom. Tako je to valjda u životu… Pozdrav Sarice🙂

    • Perlice
      smenjuju se tuzne, smesne i vesele price… zivot gura ,ne zastaje…ja se cesto i precesto zapitkujem, preispitujem i tako… grupiram srecu, pa onda tugu…zbrajam, oduzimam, bisere iz ove price treba da sakupi neko ko ih i zasluzuje… 😀
      a svu tugu poklanjam … nek ide …sto dalje…
      pozdrav 😀

  2. zasto tako olako dajes drugom? mozda on sa kljucem bude pohlep pa mu se svidi ledeni dvor i odluci stalno tako odrzavati stanje…

      • prolece moze neko da dozivi i kad je minus napolju.
        stoga… bacaj kljuceve za tugu u jezero Bregenza, makni se od zeleznicke stanice, ponesi opremu za pentranje i ja te sa dolly cekam na vrhu sa cajom sa rumom😉

        • Dobro jutro
          spremam opremu -10C, hocemo li izdrzati… Dolly ti je odlicna podrska. Bila bi to akcija za CNN 😆
          e sada ozbiljno’hvala ti ‘!

  3. Pravo da ti kažem, ti si Saro naša i ja sam na tvojoj strani i žao mi je što si imala „potres“, koji te još uvek drma. Znam (iz ličnog iskustva), da ćeš posle svega, za godinu dana, otprilike, biti jaka kao stena.
    Ledeni dvorac neka pripadne njemu i neka se greje u njemu i kupa u tvojim suzama. Nije on tebe vredan.
    Ti si jedna dušica draga i želim ti potpuni oporavak, uskoro!🙂

    • …ovo je samo jedna crtica, jedne dugacke price… bez kraja…
      inspirisana ledom, jednom tuznom pesmom…
      sneg i mraz su nas okovali tako da se sve dobro uklopilo…

    • Ma ne draga moja ima ovde i malo simbolike, nije sve tako…bas…vidis kako je sve kristalno jasno i divno ledeno… 😀
      nem’o se zbunjujes😆

  4. Ostadoh bez reči, ali zadivljen.. „Predajem ti kljuc… ti imas dvorac i suze u njemu… Bisere ce sakupiti neko drugi…“ – kako je ovo dobro rečeno.

      • Ne znam čime zaslužujem tu čast da moji komentari toliko znače. U svakom slučaju polaskan sam, ali malo i zbunjen, jer nije prvi put da mi neko to kaže.

        • Arch
          odlicno pises, dopada mi se nacin tvog izrazavanja… Tako da kad se tebi nesto dopadne to je velika stvar 😀
          Nisam „pisac“ vec obicna romanticna dusa koju neka na oko nevidljivija situacija, rec, pesma, recenica, trenutak, krajolik inspirise da napisem ovo sto pisem… mnogo puta u nekim zamrsenim situacijama su mi reci ovde ispisane pomogle… da peguram, da sastavim i krenem dalje…
          Dugo sam van zemje, pre tri godine kada sam pocela da pisem blog, prvo sam morala da trazim pogubljene reci, da naucim da se ponovo izrazavam… pogotovo sto je blog jedna drugacija komunikacija, sve je bilo jako cudno , sada je sto bi rekli klinci to sve mnogo „opustenije“…
          Zato sam srecna kad se tebi i nekim drugim odlicnim piscima dopadne ovo sto ja napisem… 😀
          Mozda ne u knjizevnoj formi ali u ljudskoj/ od srca…

  5. Davno beše, ali ovaj tvoj ledeni vodopad me podseti na nešto iz stare kutije. Hvala, Sarah.🙂

    ‘Osvanulo je jutro bez tebe, ostale smo reka i ja. Tišina je postala tiša, šetnje duže, plivanje besmisleno. Leto je iščezlo u prvom gutljaju kafe. Bez tvojih dlanova sve je počelo da mrzne – dani, osmesi, muzika, ja.
    ……
    A onda, jednog podneva, napolju bi hladno, skoro koliko i u mojoj duši, odlučih da odem do reke i poklonim joj uzdah. Medjutim, reka se smrzla, i tek u poodmaklom delu dana primetih da hodam po vodi. U drugom koraku spoznaje, bejah ti zahvalna što si prestao da me držiš za ruku. Odnekud se začu pucketanje, pomislih da je led ispod mene, međutim u staklastoj površini ugledah svoj odraz i lice koje je ponovo upoznalo osmeh.’

  6. Shunjalice, ovo je predivno napisano, hvala sto si ove recenice ispisala bas kod mene…😀
    Smeh i osmesi su lek za sve…
    Svako od nas ima jednu reku 😀

  7. Osmeh je svakako korak kojim se može pregaziti reka.🙂
    Sarah, nema na čemu. Drago mi je ako ti se dopada napisano, nastalo je u onoj eri pre kompjutera. Odoh sad da iskopam sličicu koja će da isprati ovaj tekst i repriziram ga kod mene.😀

  8. Sve dok ima bisera ima i onih koji će ih pokupiti…
    a biseri se ne tope – videces kako umeju da blistaju na suncu!
    Prelepo napisano!🙂

  9. Ipak….ostavila si mu veliko bogatstvo….Suze jedne male – velike devojčice, iskrene i iz duše…Divna priča Saro )))))

    • nije mi zao… Veco, nije,… suze su nesto naiskrenije sto iz naseg oka izadje…
      vazno je samo prepoznati bisere … a ne ume to svako i ne zasluzuje svako..
      Hvala draga moja😀

    • odslusala sam vec nekoliko puta i verovatno cu slusati jos dugo… recima ne mogu opisati trenutne osecaje…ovo je zaista divan poklon … izabran sa dosta paznje i osecaja… ( evo ovog puta bi to mogla puno bolje da napisem na nemackom, jer upravo razmislajm na tom jeziku i bukvalno prevodim i sigurno ne zvuci nikako…)
      volim klavirsku muziku, cak se i zanosim mislju da pocnem da ucim da sviram…( vec godinama razmislajma o tome, ali nekako sam uvek ja na poslednjem mestu…😀 )
      jedno Veliko Hvala!

  10. Nikada nije kasno….i ne zamaraj se…dovoljne su tvoje reči kroz pričice…a ja sam samo naučio da se ovako izražavam…kada ponestanu reči ili se onih pravih setim kada prođe trenutak…

  11. Povratni ping: Sa ukusom cokolade « Sarahstory

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s