Tajna jednog venca…

Isplela je venac.Vestim prstima zelene borove grane i suvo voce uplela  u krug. Kolutovi osusenog limuna i cimet stapici sa crvenim jabukama uvezani tamno-crvenom tankom masnom na zelenim borovim granama izgledali su savrseno romanticno. U sredini venca bila je plitka cinija  oivicena zvezdama,puna mandarina, oraha i svezih jos mirisljavih jabuka…nasla se tu i jedna dunja…

Dve crvene svece treperele  su  u polutami na stolu…

Lana je posmatrala venac, zazmurila i tiho prosaputala: „sve sto zelim je samo jedna rec…“

Prosla je skoro godina. Ona jos uvek nije uspela da isprica celu pricu. Pokusala je jednom. Jako nespretno i previse iskreno. U stvari izabrala je pogresan momenat. Uspela je da se izvuce iz svoje nespretnosti. Mada joj to jos uvek kao koscica zaglavljena u grlu stoji.

I priznacete koliko je momenat vazan. U tom jednom momentu se moglo odluciti sve. Ona se bojala samo jednog, da taj momenat ne pokvari citavu pricu.

A zapravo taj jedan momenat i nedostaje u citavoj prici. Jedan jedini sicusni trenutak. Zasto ga se svi toliko boje?  Poraz je bio njen strah.

Lana se priprema da kaze, da pokusa da objasni, da pokloni sjaj, da prospe caroliju… mada bi joj puno lakse bilo kad bi mogla sve to da izvede nekako nevidljivo… da kao mala Zvoncica doleti do jednog uha i prosapuce istinu…pospe sve carobnom  prasinom i pretvori san u javu…

Casa penusca  uz sami venac, ceka da je neko dodirne i ispije. Deluje usamljeno, hladno. Treperenje sveca promeni svetlost na trenutak i jedna senka neprimetno promaknu u tami…

Najlepsi venac do sada napravila je uoci Djurdjevdana i darovala… ostao je na jednoj drvenoj kapiji…

*
tekst: Slavica Rankovic

32 thoughts on “Tajna jednog venca…

  1. nekako čekamo uvijek „pravi trenutak, pravo vrijeme“ koje nekako kao jegulja izmigolji i nikako da dođe.
    Mislim da je „pravo vrijeme“ trenutak kada smo mi spremni da uradimo nešto, kako god neko će uvijek biti nespreman, neće očekivati itd itd…
    vrijeme trebamo mjeriti prema sebi
    nije to sebično
    uhvati trenutak
    nemoj da mi pjevaš u maju
    onu staru od Dugmića

    –„evo zore, evo zore…
    Đurđevdan je, a ja nisam
    s onom koju volim…
    😉

    • Dolly, Draga moja Dolly,
      znam da si tu da me uvke izvadis pesmom, i sada si mi izmamila osmeh…
      znas da bi ponekad mogla da viknem da me cujes tamo daleko, pa cak da se
      ispentram na jednu od ovih mojih Alpi glasno ti ispricam celu pricu… 😀
      Narvno o jednoj Lani, mojoj junakinji… kojoj jos nisam uspela da podarim natprirodne snage, pa poklekne svakomalo, i sve mi vise lici na onu sto sedi i kucka za tastaturom… 😉
      I jace je od mene, ali probacu da je promenim i dam joj odlike koje ta sto pise nema… pa da vidimo kako ce onda prica zavrsiti…. O djurdjevdanu bojim se bice kako pesma kaze, mnogo je Dolly „ali“ izmedju svih ovih prica… i mnogo nespretno nesretnih okolnosti… 😉
      lepo sam ti predlozila da napisemo jednu kriminalisticku pricu, zajedno :mrgreen:
      mozda i povatamo sve konce, u jedno klube 😆

  2. Saro, hoću samo da ti kažem, da i lepo i ružno, koračaju skoro u korak i tako čitavog života i ja znam da i ti to znaš.
    Iznad Alpa uvek izlazi Sunce!🙂 Tako?🙂

    • Znam, sve znam ali, kad ruzno nekad krene ono dobro nikako da ga prekoraci i potraje taj korak, dugo….. A sunce ono nekako uvek pronadje put😉
      hvala ti i veliki pozdrav

  3. Saro, posalji mi broj tvog mobilnog na p.mail, kako stvari stoje moci cemo uskoro da popijemo po jedan punsch zajedno ( naravno,ako si raspolozena)🙂

  4. Nadam se da neću ništa pokvariti ako u ovom momentu kažem da mi se dopada priča, iako je o ‘pogrešnom’ momentu. 🙂

    p.s. – meni tvoja Lana skroz natprirodno deluje, zato hajde, šapni joj to već jednom.. 🙂

    • Schunjalice
      ako budes zelela stavicu sve price u kategoriju „lana“ pa ih procitaj, mislim da nisu obimne… 😉
      Lana je jedna romanticna dusa… 😉
      sapnucu joj to sto zelis…

      • Sara,
        čim malo zaveje, ima svuda da se prošunjam. Ne mogu bez snega da se upustim u Priče s druge strane jastuka. Lana mi je već drugarica, moram da saznam gde je naučila da plete venčiće i nalazi ‘sastojke’ za njih.🙂

  5. I šta je bilo sa vencem? Ostao zarobljen pod nekim Alpskim snegom ili je u toplini doma iznad nekog kamina?

  6. Tananim tkanjem ispisana magija trenutka….Koji se nije dogodio ili jeste , ali on postoji u tkanju priče…..
    Divno pišeš Sara…)))

  7. Bitno je da je pokusala da kaze. Jako je tesko skrojiti stoljnjak od reci. Od konca je lakse.. ali opet ne toliko lako da bi to mogao svako da uradi.. Bitno je da je pokusala da kaze.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s