Kad jednom odes…

mislila sam tada bice to na dan-dva, na godinu-dve…
Od tada je proslo mnogo godina. Trudila sam se da ne budem stranac u rodnoj zemlji, pokusavala da ne budem stranac u zemlji u kojoj zivim. Bice uskoro to vise od pola moga zivota, da govorim jos jednim naucenim jezikom. Nisam verovala da ce sve tako razantno proci.

Pricamo o tome svakodnevno i nista vam novo necu izneti…
Vreme leti. Trebamo i moramo ziveti svaki trenutak-svesno, da moramo uzivati u svakom danu, da se ne svadjamo i gubimo vreme na budalastine, da se volimo, zaljubljujemo, uzivamo u sebi samima, da stvaramo i nase dane sami cinimo srecnim a ne da cekamo da nam ih neko drugi napravi srecnim…

Zar ne ? Sve ovo vec znate. Da.

Nemam vam sta novo reci. Covek sam kao i svi vi. Sa svim manama i vrlinama koje nosim u sebi.

Snezna kisa nesnosno pada, vec dvadeset i cetiri sata. Cetiri ili pet puta sam se pentrala preko galerije na krov da ocistim antenu, jer naravno ni jedan signal ne prolazi kroz debeli sneg.

Ovaj vikend obecava dobru zabavu. Ne moram da idem na klizanje, bice posla na krovu i na trotoaru oko kuce. Lopatu sam spremila, jos samo da skuvam vino, ubacim u termos i krenem na radnu akciju sa komsijama…

Kad jednom odes… nikada se i ne mozes vratitit u potpunosti. Uvek ce ti taj jedan deo tamo negde, ne prozivljen faliti.

Znate sta? Rad je iz raja izasao. Idem odmah da cistim sneg.

*
tekst: Slavcia Rankovic

44 thoughts on “Kad jednom odes…

  1. Paradoks vremena…nisam tu negde u Alpima,ali osećam se kao stranac
    Ne zna se šta je gore.
    Imam malo korišćenu lopatu,prvi vlasnik,prva farba,domaće tablice.Od opreme poseduje sve.Ako si zainteresovana javi🙂🙂🙂🙂

    • bas si me nasmejao… 😀 :)))
      popodne je pocela da pada samo kisa, imala sam srece , jedan krug izlopatala, a onda je kisa odradila svoje😆
      e a sada se klizamo..hiihhi poledilo i sve presijava od leda 😆
      necu morati ni na krov:mrgreen:

    • Umalo si me pogodila samo da znas ,ali zato je ta grudva tresnula nekog posred nosa hihi 😆
      sutra se definitivn klizamo… opaaaaa :mrgreen:

  2. polako curo, ne osecas se ti samo strancem na podrucju na kome zivis, sa time bi se jos nekako i snasla, ali to sto tebe muci je sto si stranac u vremenu u kojem zivis, al` tu nema pomoci spolja…. na zalost, svi se trenutno osecamo kao stranci u ovom vremenu, ovo kao da nije za ljude, al` za koga je – ne znam!
    a kako da vreme (ne ono meteorolosko), napravimo takvim da se ponovo osecamo dobro sa sobom… to jos nisam skontala…🙂
    ps: mozda pomogne jedan mali brainstorming…?

    • Nedodjija
      Ispiranje mozga, cajem od vanile je najdelotvorniji lek 😆
      Stranci smo u vremenu, srecom povremeno 😀
      Nisam ni ja sve jos skontala, ali naucicemo 😉

  3. haha.. ne znam da li je rad izašao iz raja ili nam ga je neko usput natovario na pleća, ali da pomaže – pomaže..🙂
    Naoružaj se punom ratnom opremom od kape do kuvanog vina i u akciju..🙂

    • da si me videla jutros, pod punom opremom, ja cistim sneg, i dok se okrenem trotoar vec ponovo zavejan… hihi 😆
      antena mi je bila veca briga, ali onda je dosla kisa i jupiii skoro se otopio snegic, mada vec dolazi opet za koji sat hihihi…
      sutra strajkujem , nezelim van :mrgreen:

      • Sarah,
        kad smo već kod snežnih obaveza moram da pitam, nešto potpuno neromantično, ako su ljudi na putu duže vreme je l’ plaćaju kaznu ako im okućnica ostane neprohodna?

        • Schunjo
          nedo’ BOG da se neka bakica ili bilo ko oklizne ili povredi na mom neociscenom trotoaru, a on je podugacak sa dve strane dvorista,
          morala bi da platim itekako!! kad smo odsutni moramo zaduziti nekoga da cisti 😀
          Do kasno u noc lopatamo, nemoz’ da spavas od zvuka lopata😆
          bacamo so i ostale kamencice 😆
          ali zato je sve prohodno i veselo nam u ulici, jer se jedino tako preko zime i druzimo na akciji 😉

          • Ako je tako ondaK ništa!!🙂
            Mislila sam da te pošaljemo s tvojima na neke Bermude dok žurka u ulici ne prođe, ali kad se mora, onda se mora. Odoh i ja po lopatu da iskopamo neki daljinac bar za tu antenu.😀

            • 😆 😆
              nocas necu ni silaziti sa krova, bicu“ macka na ledenom krovu“ :mrgreen:
              Vec se blizi metru, a sneg ne prestaje da pada 😆

  4. He he..pa ništa gore od pijanog čistača snega :))))
    Zamišljam…
    -Ups..izvinte komšija,ne znam šta mi je danas🙂 ova lopata ima svoju ličnost,ne mogu da je izkontrolišem..
    -Ja..ja..Serbien..oh majn gott…..😦

  5. Jeste, jednako je teško otići i vratiti se… možda jednom, ali… najgore je biti stranac i ovde i tamo! No, vidim da imaš pametnija posla: Odlazak-povratak neka pričeka! Idemo da čistimo sneg😉

    • Htela sam u predposlednjoj recenici teksta da dodam,“ Steva ce se sloziti samnom“… pa sam izbrisala… hihi… dok sam pisala mislila sam na onaj tvoj tekst,kod tebe….ne predugo- i ne zamarajuce…zato sam brzo otisla na radnu akciju 😉
      no,no nikako odlazak-dolazak, ovo je bio pogled kroz plamen sveca prema snegu😀

  6. Obožavam sneg, i ne nalazim reči kojima bih opisala radost kada pada ))))
    Čišćenje spada u te radosti, mada ga čistim iz tehničkih razloga, a žao mi je da ga diram, onako lepog, belog, svetlucavog…)))))
    Što se tiče toga „biti stranac ili se tako osećati „, to je moguće i u sopstvenoj kući, a kamoli negde daleko u nepoznatom…Ali….to je istina stara koliko i svet….

  7. Sarah ti si prava lavica, nema šta. Ne bih se ja penjala da popravljam antenu…
    Nego, nikad ne znaš gde će te život baciti… I da li ćeš se vratiti… A opet postaješ neko drugačiji… a tvoj stari svet postoji takav još u tvom sećanju… Znam da ćeš ti uhvatiti sve trenutke i tresnuti ih lopatom za sneg ako treba!

    • A volim da pogledam nase programe… i onda moram na krov…tresnem par puta metlom i eto slike 😆
      Lopatom opalim po trenucima i tako u krug 😉

    • Sta se mora nije tesko😀
      Ciscenje snega je dugacak i dosadan posao… ovde je sve po propisu, nema zabusavanja, mislim ima ali ce me onda lupiti po dzepu 😆

  8. Uvek se mozes vratiti povratak je samo prelazak iz jednih vrata u druga. Pitanje je sta te ceka tamo gde se vracas. I to je ono sto nikad nece biti isto… Ja nisam za povratak. Svratim u nocnoj tisni tamo gde bih zelela da sam, procunjam i pronjuskam mesta koja volim i onda se ujutru vratim prvim vozom. I tako je najbolje..

    • Ne, Luna nema povratka… mozda samo odlaska u neki topliji kraj za koju godinu, ali tu se javlja sledeci problem : ne volim avione…a tamo gde zelim da odselim nemoze se drugacije…. 😉
      Tako i ja radim, prodjem starim stazama u mojim pricama, pomirisem, oslusnem, setim se, i tako…. onda se potrudim da vidim samo one lepe trenutke i neke carobne momente… 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s