Da li sam ovo stvarno ja?

Da li je moguce da kad govorimo neki drugi jezik to nismo vise mi?

Moj rodjak je bio ozenjen austrijankom.  Ona je govorila dijalektom, onako kako se ovde govori. On je govorio samo nemacki i to onaj koji je mogao da nauci iz kjniga.  Posto nije bio neki jezicki genije, ucio je tesko i sa mukom. Ona je pokusavala stalno da govori tim jezikom iz knjiga i bila jako nesretna.

Nakon nekoliko godina su se razveli. Oboje su bili tuzni i opet nesretni. Ona nije mogla da pronadje sebe izrazavajuci se drugim recima, ne onim na koje je bila od malih nogu naviknuta. On nespretan u ucenju nikada nije savladao dijalekt.

Mnogo godina kasnije sam i ja uhvatila sebe u jednom takvom razmisljanju.

Da li sam ja -ja?

Ne, ja nisam ja- kada govorim nemacki. Moj glas zvuci drugacije:  Ne gestikuliram. Ne masem rukama. Ni u snu mi ne pada napamet da dodirnem sagovornika po rukavu; to se ovde ne radi. Moj izraz lica je drugaciji, mada jos uvek sa prepoznatljivim temperametom juga, bar tako kazu. Cak mislim da se i drugacije osmehujem.
Kako da nazovem ovaj fenomen?
Mozda neko od vas ima neku ideju. Cak sam pokusala i da snimim glas dok na primer razgovaram telefonom. Preslusavsi snimljeno – dosla sam do zakljucka da to nije moj glas!🙂

Pitala sam mamu da li me prepoznaje na sekretarici, dok ceka da mi ostavi poruku, rekla je da ne fantaziram i da ne pitam gluposti. Eto tako, valjda mama zna najbolje🙂

Razmisljati na nemackom, pisati i citati donosi sa sobom i to da se maternji jezik povlaci u neke duboke skrinje. U njima postoji opasnost od zaborava. U njima postoji opasnost i od budji. One budji koja se moze i blesavost nazvati (ovo mama ne zna) I svaka od skrinja ima katanac koji se otvara samo kljucem ljubavi.
I tako cuci ta moja „ja“ i ceka da progovori  i nasmeje se na svom maternjem jeziku. Da istrese sav svoj juznjacki temperament iz rukava i uhvati srecu negde na sredini i onesposobi je, da joj isklizne kroz prste.

*
tekst: Slavica Rankovic

30 thoughts on “Da li sam ovo stvarno ja?

  1. Pa neki kazu da je jezik odraz duse. Ili da se dusa izrazava kroz njega. Kazu i da su neki jezici zeleni a neki ne. Ja se ne bi sada upustao u tu debatu. Meni je jasno da jezik koji si naucio kao dete odslikava tebe kao licnost. Isto kao sto da smo odrasli na drvetu bi se drugacije ponasali nego da smo odrasli u Njujorku. Tada si, valjda kada si mali, i najotvoreniji za to, jezik, zajedno sa ostalim stvarima se dotakne tvoje duse i zakaci se za nju svojom tananim nitima. Onda postajete kao jedno. Ostali jezici koje nauci tvoja glava, pretpostavljam, se nikada ne umreze sa tvojom dusom na slican nacin. I otud problemi.🙂 Ili izazovi. Mozda tada postajemo svoje duse jos svesniji. Pre je uzimamo zdravo za gotovo…🙂

    • Lepo kazu da je jezik odraz duse. Slozila bih se, kao i to da je vise izazov,
      da jeste neka vrsta izazova… Ima tu mnogo lepog a i nepoznatog i onda kad zagazimo idemo dalje…😀

  2. Ja nemački nikako ne volim, mnogo mi zvuči grubo i hladno, al’ valjda mi to ostalo od onih partizanskih filmova. :mrgreen:
    Nije to lako da osećaš na jednom, a živiš na drugom jeziku. Muka.
    Moj brat živi u Londonu, žena mu je Makedonka i njihovo dete, sa skoro tri godine nikako da progovori. Totalnu haos joj je u glavi, sirotoj. Tek od skoro (od kad ide u školicu), počela je da priča na engleskom. 😛
    ‘ sam bila od pomoći? :mrgreen:

    • E moja Sanja, ne pricam ja samo na nemackom,
      talijanski, engleski, srpski i jos po koji nas dijalekt, razumem tvoje u potpunosti😆 kad to krene u kuci, ma najbolje je kad vicemo i svadjamo se svako na svom, pa sta ispadne😉
      ( srecom deca propricala- sada nece da ucute ) :mrgreen:

  3. Zaista ne znam kako zivite, najiskrenije, svi vi koji ne zivite sa svojim maternjim jezikom?!
    Verujem da i ovaj blog pomaze da ostanes svoja/nasa😀
    Na kom jeziku mislis kada si sama sa sobom? Na poslu na jednom, kuci na drugom…kako?🙄

    • Blog mi je vratio puno izraza i reci koje sam stvarnon bila zatrpala, nekim novim, jos nepoznatim i neistrazenim…🙂
      Na pocetku blogovanja, imala sam problem, mislila sam na nemackoma a pisala na nasem…smesno😀
      uvek sam vasa/tvoja😉
      ziv se covek na sve navikne😀

  4. znam, ma mislim da znam krhko je znanje…
    posao je posao i svejedno je na kom jeziku razmisljas, stvar je u tome ili ga znas raditi ili ne znas ostalo su nijanse..
    ali ono veeeeeliko ALI kad dodjes kuci to si TI to je najvaznije

    • Da, da tako nekako sto se jezika tice… ne bas sasvim ali ja sam svoj na svome😀
      ustvari ja sam uvek ja, samo zvucim mozda drugacije😉

  5. Bude mi smesno kada ne mogu da se setim neke reci na engleskom, ali istu rec znam na nekoliko jezika ili jednostavno nesvesno izgovorim neku tudju rec u nekom drugom tudjem jeziku.
    Ipak, svi jezici su mi tudji osim naseg, srpskog na kojem nesmetno opsujem tacno ono sto hocu i zelim, pa onda uzivam u tome.
    Dao sam glup primer, ali sa uzivanjem, jer znam koliko nas narod psuje i koliko drzi do neki jednostavnih izgovora.
    Ako zivim na jeziku, onda je to prost, srpski …😛

  6. Dobra tema koja nikako ne može da se obradi u nekoliko redova, ali nije za bacanja ona izreka da si toliko puta različit čovek koliko jezika govoriš. Ja imam dva „maternja“ jezika, i apsolutno mi je svejedno koji jezik govorim, jer istovremeno mogu razmišljati na oba jezika; baka mi je bila srpkinja, a deda madjar, mislim da sam oba jezika naučio još dok sam bio u „maminoj“😀 Lepi pozdravi!

    • Stevo
      ovo je samo jedna crtica. Tema je interesantna i trebalo bi prostora za nju, a znas da Blog ne trpi bas dugacke tekstove😀
      To je lepo, nadam se da ce kod mojih to biti slucaj, da imaju bar dva maternja jezika🙂
      Mislila sam na izrazvanje, bas izrazavanje🙂 citala sam Andrica na nasem i nemackom, Albaharija, Kunderu, i jos neke i velika je to razlika🙂 ( ovde je naravno i pitanje prevoda)…
      itd… Znam da bi mi mogli na ovu temu do sutra🙂
      pozdrav iz tankim ledom presvucenog Bregenza
      (ceo dan je magla i ona se ledi na povrsinama)

  7. Na početku. Imaj u vidu to da kada slušaš snimak svog glasa obavezno imaš utisak da to nisi ti. Čak i kada govoriš na srpskom. Kod nekog je to više izraženo kod nekoga manje. Kod mene na primer, to je baš ne naglašeno, nego prenaglašeno.

    Što se tiče dijalekta, ja se ne osećam kao ja, ako ne pričam baš onako kako se ovde govori na jugu🙂. Kako starim, taj osećaj je sve jači.

  8. Teško pitanje. Možda je i do bogatstva duše, nekad ne možemo da se iskažemo ni na maternjem jeziku, čak i kad se ‘dopunjavamo rukama’. 🙂

    • Shunjice
      ma ja bih volela da pricam viceve ovim mojim austrijancima i
      da im prodajem neke nase fazone, ali sestro slatka oni ne kapiraju😆
      i kad god imam priliku da se raskokodacem na nasem onda punom parom😉
      ali volim austrijanCe!

  9. Znaš Saro, kada se dvoje IZISTINSKI vole, nije im potreban isti dijalekt da bi se razumeli! Onim tvojim prijateljima je FALILA ljubav, DEFINITIVNO i zato su se razišli.
    A što se TEBE tiče, ti jesi TI i uvek ćeš to biti. Prilike su takve pa moraš da pričaš drugim jezikom, ali, pokazivanje južnjačkog temperamenta, možeš uvek i sada, BAŠ OVDE, NA SVOM ILI TUDJIM BLOGOVIMA, na tvom omiljenom jeziku. Nećeš ti postati pokondirena tikva koja je zaboravila da priča srpski, no, ima takvih ihahaj! Budi nam to što jesi! Cmokić!🙂

    • Jao Dudo nisam pametna. Ovo dvoje su se voleli, ali bila je to stvrano ogromna razlika, oni se jos vole na neki poseban nacin, on se odselio nazad jer se ovde stvarno covek nije snasao, stvarno!
      Ja da zaboravim srpski, ma nema govora! Nikada! 😀

  10. Ciao, Saro😀
    Znaš šta ja mislim? Sad ti kažeš: „Šta?“🙂 Onda ja – SAće ti kažem.🙂
    Jezik je samo sredstvo sporazumevanja, pa ukoliko neko ima volje da razume drugog, poći će mu to za rukom, kao recimo Robinzonu i Petku, dvojici najboljih prijatelja ili Džodi Foster i Lijam Nisonu u filmu Nell. Dakle, razumećemo se, bili obrazovani, neobrazovani, prostodušni, čak prosti. Pretpostavljam da komunikaciju diktiraju naši impulsi. Pa ja se u svom sopstvenom okruženju nikada neću moći sporazumeti s nekim ljudima, a istim se jezikom služimo. Prema tome, ipak je sredstvo u pitanju, dok je percepcija nešto sasvim drugo.

  11. Mislim uvek na srpskom zato mi engleski slabo ide jer je taj „red reci u recenici“ kontra od onog mog u glavi.. A opet na spanskom ne mislim🙂 to samo „ide“.. I drugim jezicima kada pricam fale mi reci da objasnim, da se izrazim, da „poistovetim“. Mi imamo prebogat jezik. I gradaciju. Jer nisam ja uvek ljuta.. Nekad sam i setna, tuzna, neraspolozena, namrgodjena, namrstena, na levu nogu ustala, …🙂 a to ne mogu stalno da objasnim🙂 pa me onda i pogresno shvate🙂

  12. Iako te je nova sredina u kojoj živiš oblikovala drugačije od onoga kakva bi ovde ostala, ipak je jezik samo spoljašnja forma izražavanja. To je po meni kao kad obučeš nečiju odeću… Izgledaš drugačije, a opet to si ti .

  13. Dobro veče! Nadam se da ne smetam obzirom da prvi put ostavljam komentar. Moje mišljenje je potpuno drugačije. Ja sam JA kojim god jezikom da govorim, jer to ne menja moj karater i moju ličnost. Nisam baš vična učenju jezika, ali se kajem što se malo više nisam posvetila istim.
    Trenutno pokušavam da bolje savladam engleski – usput učim i nemački i sviđa mi se🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s