Stakleni zid

Kakve mi ono poruke pises po zidu?- pitala si me kroz osmeh.

Nisi sacekala da odgovorim. Nije ni bilo potrebno. Znala si jos pre nekoliko dana skoro sve.

Ti si uvek u pravu. Znas da me to jako nervira?

Znala si to i dok smo stajale u „65“ i vozile se sa Zvezdare prema Slaviji.

Jedino smehom mozemo da opisemo te nase male zavrzlame. I niko ih ne razume osim nas dve.

Vrtelo mi se ovih dana u glavi, lagana nesvestica zbog bola.

I to si osetila. Imas li ti nevidljiva krila?

Proslo je sest dana.

Nestrpljivo cekas da se javim. A znas da ces biti prva sa kojom cu i to podeliti.

Ti takodje znas ko bi mogao da dobije kljuc od muzicke kutije. U njoj na staklenom podu ceka na jos jedan ples krhka balerina.

Onog trenutka kad dodire od stakla zamene ruke ozivece ponovo.

Ovoga puta april u Beograu bice puno lepsi i topliji, ne moram da te pitam, jel’ da? Ti to vec znas …

*
tekst: Slavica Rankovic

21 thoughts on “Stakleni zid

  1. Što li se mešam u ovaj razgovor? Možda malo da gvirnem, da zadovoljim znatiželju i da pozdravim drugarice, poželim vam sreću…

    • Znas ti moju drugaricu 😉
      Ona je tvoj fan😆
      ona bez vuka:mrgreen:
      Hvala Dekic, ne smem vise ni da mislim, ali mogi bi vas dvoje u aprilu do Bg-a pa
      da slavimo :lol.

  2. EEEeeee,moja drugarica tako blizu a tako daleko.Obrnula je dvadeset i i i kusur godina u par recenica i opet Vam sve rekla.
    Sombor,Borsko jezero ,april u Beogradu sve Vas ljubim

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s