Ne dolazi u obzir

Ne dolazi u obzir! Auf keinen Fall! Rekla sam opet sebi!

Zasto su ljudi bezobzirni?
Mozda zato, sto zele da sebe stave uvek u prvi plan. Da nagaze na svaki zulj na koji naidju, bez da preskoce ili da zaobidju. To je posebna vrsta, koja uziva u izazivanju bola kod drugih.  Zele po svaku cenu, da budu centar sveta. Da se istaknu! Da se probiju u prvi red. „Laktasi“ i svi oni koji bi da preko leseva stignu do cilja…

Sve ovo zvuci grozno. Ali nije u redu, ni kada se sklanjas i imas razumevanja za sve, a razumevanje za tebe nema niko. Ma ne niko, taj niko i nije vazan, vazan je onaj ko je tebi najvazniji.

Sita sam vise reci kao „ma nemoj sada, hajde pusti to, pa procice, pa sacekaj, pa nije jos vreme, pa ti si razumna, pa jos je rano, pa pametniji popusta… a-ha, jel’ ?“

I sta se onda dogodi?  Pa to, da ja, koja sam uvek obzirna i samim tim druga, izvucem deblji kraj… e, e, to, ne zelim vise. Ko misli o mom srcu, o mojim osecanjima? Naravno, samo ja.

Ne zelim vise da se sklanjam. Zelim da budem vidljiva, a ne transparentna, da prospustam svetlost i da joj dozvoljavam da se rasipa bez odredjenog cilja i usmerenog snopa…

Rekla sam da to vise ne zelim. Mmmmmmm  i eto jos ponekad mi se omakne i propustim priliku iz neke opet visoke osecajnosti.

I pitam se kuda to vodi? Opet u corsokak? Da, da u slepu ulicu ili slepo crevo tamo gde nema izlaza i gde se sakupe tako ta nezadovoljstva i onda kao i svako slepo crevo pod upalom preti da pukne i zarazi sve okolne organe u trbusnoj duplji, a tu negde iznad te trbusne maramice cuci i srce, koje prepozna sve to, pa i ono krene da poskakuje u nekom drugom brzem a kad-kad sporijem ritmu, pa dobijemo – Aritmiju.

OBZIR! Uzecu sve u obzir kad budem bistre glave razmatrala celu situaciju. Kad budem pokupila sve one komade, kamenih ploca koje su ispucale tokom zime. Bilo je mraza. Premalo sunca. Ali ja nisam kriva za vremenske nepogode. Ne,ne nisam! Tvrdim sa sigurnoscu, kao sto tvrdim sa sigurnoscu  da zelim samo da volim, i to je sve…. a kada volim, ne zelim da se obazirem, jer ja dobro znam sta radim.

E tako! Volela bih da i ti koji uvek imaju obzira prema drugima, imaju jednom obzira i prema meni, ako vredim, ako zasluzujem, a u to verujem. Tako da, ne dolazi u obzir bilo kakvo propustanje sansi a uvek ce biti i izartikulisano to, sto treba da se uzme u obzir.

Niko se naucen nije rodio – ucimo danima, mesecima, godinama, a nekada nam je potrebno mnooogo godina da savladamo samo jednu malu rec – obzir.

**Zaboravih da spomenem i jednu „podvrstu“ – to su oni koji pokusavaju, da ti nabiju obzir na nos -ti koji  govore sve te slatke reci, to kao „samo se strpi“, a u stvari zele samo jedno, da zastite sebe ili da kad odu, ostave iza sebe otvorena vrata, tako da mogu trkom da se vrate i prodju kroz njih – oni uvek misle na sebe i nikad ne zavrse u corsokaku…

„Pamet u glavu“- rekla bi moja Baka, nije uvek lako ali verujte mi izvodljivo!

*
tekst: Slavica Rankovic

33 thoughts on “Ne dolazi u obzir

  1. Nema propustenih sansi Saro…i sklanjanje se ne isplati…ja sam ti od onih koji svima kaze sve odmah u lice i nema onoga mozda precutim..mozda to nije najbolji izbor ali za savest je najbolji!!:)

    • Marko
      tu i tamo propustim po koju, ali naucila sam mnogo, pogotovo od austrijanaca i kroz razna predavanja i seminare, treba se reci „ne“, ja to i radim uvek u lice, nikada iza ledja… zato sam uvek za istinu pa ma kakva ona bila😀

      Marko- nisam mogla sinoc na tvoj blog, nije htela da mi se otvori stranica!

  2. Pre ili kasnije stižemo do toga da u obzir uzimamo „Ne Dolazi u Obzir!“ Reč je samo o pravilnoj odluci, a donošenje odluka ne treba da prepuštamo drugima; zapravo, radi se o prihvatanju odgovornosti; medjutim, dešava se da je lakše odgovarati drugima, no sebi samima. Lepi pozdravi!

    • Char
      ako si, samo stavi potpis i idemo dalje „zena za sva vremena “ 😆
      a predlog ko da si mene pitala 😆
      Zeno sto ti voles spam ovih dana😉

  3. Tijelo uvijek zna i osjeti kad se neko priblizi nasoj granici. Vazno je da odreagujemo prije nego sto udemo u crvenu zonu.
    Ma znas ti to, nisam rekla nista novo !🙂

    • Afroditta
      ma, ja se samo ponekad trznem kad mi se ucini da sam cula „Ole, Ole“ hihi
      i cekam da mi para udari na usi:mrgreen:
      sala pokusavam da izbegnem crvenu maramu😉

    • Opa idemo sirtaki Ivana … ziveli, odlicno…idem kod prijatelja grka na veceru, zamolicu ih da im pokazem nove korake … Jupiiii😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s