Prvi put

– Znaš da sam prvi put sa tobom jela čokoladne pahuljice i ona zrnca natopljena u mleko.

A prvi put se ne zaboravlja!

Ne zaboravlja se u to sam sigurna. Necu zaboraviti ni terasu na kojoj smo sedeli, ni miris tek posadjene lavande, ni ukus tog toplog dana daleko od svih planiranih puteva, negde izmedju jezera i plavetnila neba i preslikanih brda po zelenoj jezerskoj vodi… I sve je bilo prelepo i pomalo nestvarno a ja sam osecala strah. Gurala sam ga od sebe. Grcila se da ne primetis. Molila noge da me ne izdaju, kolena da ne pokleknu a oci da ne zaplacu. A tek srce, ono je i onako ludo udaralo i pretilo da iskoci i onoliko koliko ume, pokaze da te voli.

Hvatala sam pokidane nebeske uzice u krosnji drveca. Skupljala ih u sakama. Guzvala izmedju nasih prstiju i pokusavala da naprvim klupko… pazljivo da ga smotam pa da u mraku i bez svetla lakse pronadjem pocetak, a da kraj bude negde zamotan i sakriven izmedju sarenih svilenih skoro nevidljivih nebeskih koncica.

Molila sam Andjele kao nedavno, na jednoj litici na kraju puta, da nam daju snagu, izdrzljivost, upornost i da konacno odahnemo i da se predamo nasim dusama, koje vape kako se na kraju ispostavilo za razlicitim stvarima…

Molila sam se za nas.

ALI… opet je jedno „ali“ podmetnulo nogu. Saplela sam se i pala. Boli me. Nema reci, ni tih dobrih vila koje bi umanjile bol na mojim kolenima. Boli i tebe. Ne ljutim se na podmetnutu nogu. Ne ljutim se ni na jedan dan u nizu od preko 100 dana poredjanih kao perle na koncu, jedan lepsi od dugog.

Rekao si samo : „ti si moja dobra vila.“

Poslali su te Andjeli da me pronadjes i podaris mi krila. Svilena, mekana, bela krila… nosila su me i jos me nose, jer za noc ne prolazi nista, pa cak ni ona poznata tezina sto me „davi“ u grudima. Pokidala bi dugmad na kosulji i isterala ovu nelagodu iz grudi zauvek. Vristala bih a znam da mi ni to nece doneti olaksanje.

Znala sam da iskrenost boli. Znala sam i da istina boli. Neka! Svaka istina je puno bolja od lazi.

Na jednom malom srcu zgrcenom u uglu jedne sobe ostace zapisano, da je volelo i da jos voli. Voli celim bicem, i da ce na prvom mestu za potpise stajati tvoj… ili mozda onaj, na cudnom nemacko-engleskom „your wife“- she can not come…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ucinilo mi se da gori jezero, na jednoj od slika… ucinilo mi se i to da se vatra ne gasi tako lako…

Zavaravanje nije ozdravljenje vec samo trenutna pomoc da se prezivi…

*
tekst: Slavica Rankovic

48 thoughts on “Prvi put

  1. von Johann Wolfgang von Goethe

    Willst du immer weiter schweifen?
    Sieh, das Gute liegt so nah.
    Lerne nur das Glück ergreifen,
    denn das Glück ist immer da.

    ..a i nas tri smo tu. Za tebe, zauvek!

    • … ovi stihovi su odlicni… i bas kao sto pesnik kaze…ucim da obuhvatim srecu…
      svakod dana naucim nesto novo, svakog dana naucim da prepoznam i jedan novi izraz lica, ali naucila sam i da prepoznam kad ljudi, dragi ljudi il i moja najdraza osoba NE govore ISTINU, i kriju se iza reci,a zaboravljaju da mi zene imamo instinkt, a o njemu pisah skoro😀
      Verovala sam ali nisam bas niusta vise sigurna 😉
      Vas TRI ste tu i ja to znam + Ja = cetiri musketarice :mrgreen:
      Hvala ti na svakoj reci, puno mi znaci!

  2. srce zna da voli i voleće ponovo, samo dok voda odnese ovo tuge, a odneće – to nije zavaravanje…
    veliki zagrljaj od mene i još veća bombonjera…🙂

    • Jos uvek sam u oblacima i ovo malo tuge me nece slomiti, obecavam😀
      Casna pionirska! Znam da umem i znam da imam veliko srce, ne moze tolika tuga biti da ono poklekne… zasluzilo je da ga vole… znam i to…
      Hvala ti na bombonjeri i na zagrljaju a gde je cmokic 😉 evo vec vidim Zelenu da koluta ocima:mrgreen:

  3. Ne ulazim u sadržaj tvoje pisanije; pre ili kasnije, svako ko ima makar malo talenta prema pisanju, naći će (ili naučiti) način kako najlakše da se izrazi; lepi pozdravi!

    • Char
      bas tako malo snage,- moj motor je dizelas i treba mu vremena da se pokrene-
      tresne me kisni oblak, baci u prasinu, napravi se blato i onda ja kao izronim😉
      cmokic

  4. „Rekao si samo :ti si moja dobra vila. Poslali su te Andjeli da me pronadjes i podaris mi krila. Svilena, mekana bela krila… nosila su me i jos me nose, jer za noc ne prolazi nista, pa cak ni ona poznata tezina sto me „davi“ u grudima. Pokidala bih dugmad na kosulji i isterala ovu nelagodu iz grudi zauvek..“

    Ovo u stihove pretvori i neka ga tu..

    • Braunovic
      hvala ti na ovom komentaru, cenim tvoje misljenje i tvoje tekstove. procitala sam skoro sve sto je na Blogu kod tebe i svaki put ostala bez reci. Hvala jos jednom na ovom komentaru!

  5. što više proživimo sve manje vjerujemo
    ili barem ja tako mislim
    potrebno je samo uzdahnuti jako i sagledati sve iz više uglova
    isntikt ponekad zna i da prevari

    ljutio se ko, ne ljutio, nema veze
    šaljem bezbroj poljubaca🙂

    Zelena samo se javi😉

    • Dolly
      mogla bih reci da je tako, sto vise prozivis manje verujes u to sam definitivno sigurna… ali, znas kad te ponesu krila, kad poletis ne mislis na pad, a onda ti onako iscupaju jedno krilo i ti neminovno tresnes… a takvi padovi nekad dodju sa pripremom a nekad bez nje… a ti uprkos svemu i dalje volis i dalje zelis i dalje se nadas… i cekas, cekas, na svaki mali znak… jer srce ono je ludo i nemozes ga iskljuciti na dugme, ono voli dlaje… i nosite visoko u oblake i na tren pomislis da se tvoj Anjdjeo samo malo uplasio i zelis da mu das snagu i moc da sagleda i da dozvoli ljubavi da pobedi… 😀
      napisah post, hoceme ovih sati nesto😀
      Zelence izgleda ne vidi dobro😆

  6. Meni su neke tvoje priče toliko lične da uglavnom ne znam šta bih ti rekla. Sve mi nekako zvuči k’o kliše (mislim, to što mi dodje da kažem :mrgreen: ), pa onda bolje da ćutim. Kad dodješ jednom na tu kafu, u čet’ri oka ću! 😛

    • Plava Baklava
      biti budan i verovati… so, budna ostajem lako ali verovati necu dugo moci nikako… jer da ne generalizujem, ali svi su u istom fazonu…
      najgore od svega je neiskrenost… e to je najgore mislim, kad vidis da neko hoce da te napravi blesavim…ali Boze moj, ovce su za sisanje :… 😆 😆 😆

      • Cuj, neces verovati .-) . Kao prvo, pusti ti njih. Uzivaj sto volis, to je dar. Biti voljen je posebna premija, sa nesigurnim rokom trajanja. Ponavljace se onoliko puta u zivotu koliko ti je zapisano negde medju zvezdama, te stedi dah i spremi padobran🙂 . Il´ montiraj mehanicka krila, a prava u bunker🙂 .

        Tvoja prednost je sto VIDIS. Njegova slabost je sto misli da si slepa kod ociju. Poletela si, pala si – najgore je proslo. Bravo za tebe. On se jos vuce po kaljuzi🙂🙂

  7. Sećanja koja bole! Sva sreća da vreme leči sve rane! Jadan je onaj koji nikada nije voleo! Voliš, padneš, ustaneš, i tako u krug. Ne bojim se ja za tebe!🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s