Kad pomislite da ste u corsokaku, a kad ono…

Poslednji napisan clanak ( „prvi put“ ) je nastao u vrtlogu jednog vremena i emocionalnim previranjima … Hvala svima na dobronamernim i komentarima podrske. Mozda je bolje ovako, zatvoriti ga a to sto u njemu stoji ostace vama koji ste ga procitali poznato. Mozda je trebao biti napisan u trecem licu… mozda nije trebao ni biti napisan, kako-god… Ziv sam covek sa svim manama i vrlinama, emocijama…

Evo ovih sekunda razmisljam o promeni koncepcije bloga… Potrudicu se da pisem u trecem licu i kao mozda pre jedno tri-cetiri meseca sa potrebne distance… Nisam pisac, a ni pesnik… nekada neka prica uspe, pa bude cak i dobra, ponekad se sve otme kontroli i ode previse na privatnu stranu… a mozda ako ne nadjem resenje i prestanem da pisem… o svemu ovome vec dugo razmisljam…

Hvala svima koji citaju i posecuju ovaj blog.

47 thoughts on “Kad pomislite da ste u corsokaku, a kad ono…

  1. Tvoj život, tvoja stvar, tvoj blog, tvoja razmišljanja…šta te briga za sve. Piši kako ti dođe, nemoj da prestaneš. Jednog dana će ti zbog svega toga biti drago, jer je ostalo zabeleženo. U prvom, trećem ili šesnaestom licu…samo nemoj da prestaneš.🙂

    • Znam draga moja Char
      zato sam ovde jer mi treba ova mogucnost da mogu da pisem i da to neko procita, podrzi ili izkritkuje… sve je za ljude, a ja se trudim da razumem i da na posten i iskren nacin se i oduzim🙂
      Pronacicu vec neko „lice“, za nove i stare price… :mrgreen:
      Citamo se vec dugo i ti znas da sam ja uvek 100%, a kad nemam sta da kazem onda odcutim😉
      Hvala ti!!!!!!!!!!!

    • Tako je Zelenka! A ti Sarka, PIŠI U PRVOM LICU! Kome se ne sviđa, ne mora da čita, slobodan je, ohoho, još kako, jer ti si PRVO LICE i tačka!! Ina i inkognita, nek ostanu nedodirljiva u svom samoobožavanju, šta nas briga!

      Voli te tvoja Ćakulava😀

      • Ivana😀
        samo prvo lice dolazi u obzir😉
        a o drugom ima tek da razmatramo😆
        svidja mi se rec „samoobozavnje“ kao da si pogodila centric😉
        volem i ja tebe😀
        sta li ce sad zelnce reci :mrgreen:

  2. Sarice, znam da ćeš naći pravo rešenje. Oni koji te vole baš takvu kakva si uvek će te podržati, a za one druge nije te briga. Svi smo mi nekad slabi, nekad nežni, a uvek samo svoji. To je najvažnije.

  3. Sustina je da izbacis sve iz sebe ono sto ti je na umu, sto da pises u trecem licu ako ti ne lezi npr. radi onako kako se osecas, imas moju podrsku kako god da uradis!!!:)

    • Maki
      pokusavam da pisem i da osecaje prenesem na papir- kao neka vrsta terapije, nekad mi podje za rukom da zadrzim distancu nekad zaronim i ne umem da nadjem izlaz, kao ronjenje pod ledom, dok pronadjes otvor mozes i da potones …hvala na podrsci😀

  4. Sarah draga, svaku tvoju odluku ćemo poštovati, ali te ipak molim nemoj prestati da pišeš.
    Znaš li ti koliko nam svaka tvoja napisana reč znači, znaš li koliko sam samo puta umorna, tužna, shrvana, legla sretna znajući da još uvek ima ljudi s velikim srcem?
    Malo je danas ljudi poput tebe koji svoje emocije mogu pretočiti u reči i zato nemoj nam to oduzeti!
    Ljubim te mila naša devočice :*

    • Hvala Verkic,
      puno mi znace ove tvoje reci i to sto je moje srce vidljivo 😀
      malkice sam rastrgana izmedju juce i danas, mnoge nade su nestale, vera se drzi na klimavim nogama a ljubav ona je tek slojevita i vetropirna pa kad se sve to pomesa…uhhhh -zaboli glava, dusa i srce…

  5. aj samo pokusaj da prestanes da pises – shvati ovo kao pretnju😀

    sta ja posle da radim. LM – hoces reci da je izmedju ‘prvog puta’ i ovog sad clanka postojao jos jedan koji si obrisala???

    ne koristim reader pa ne znam😀

    • ne „prvi put“ je taj clanak o kome pisem🙂
      pretnju shvatam ozbiljno i ne mrdam se odavde😀
      i uvek me pogodis u osmeh:mrgreen: *koliko dugo smo vec na ovom netu aaaaa – nemam tacan datum ali sigurno ga imas ti😆 u nekoj arhivi😆
      a sta bi sa tvojim dragim readerom😉

      • izbrisao sam ga…
        a za google reader sam zagubio mail da bih povratio sifru xixixixiix

        koliko dugo… pa evo sad cu da ti kazem – 04.novembar 2007. i secam se da je prvi clanak bio o tome kako si „lopatala“ i mrzela sto pada sneg😀

        cetiri godine… ccccc
        i sto me podsecas? Znas da ja ne volim da pricam o godinama.

        • Hey Ivane ubacicu ovaj datum u profil, kao blogersko rodjenje😆
          hvala ti sto si ovo iskopao za mene !!!!! Hvalaaaaaaaaa do nebaaaaaaaa i nazad😉
          ma znam jbs. godine, nisu bitne samo zbog ovakvih nekih detalja su ok…
          E sada ako ti posaljem bussi ima Zelena da me udavi😆 😆

  6. Dođe ponekad vreme da se guta žaba. Ona, jeste grozna. Al’ kad je progutaš, više je nema. Ovaj svet ti je onda lepši. Jedna žaba manje. I, to je nešto.
    Napred Saro.

  7. Sad si me totalno iznenadila! Što da prestaješ čoveče, ženo?! 😯
    Pa to je samo tvoja stvar kako ćeš i da li ćeš sa nama da deliš ono što u tom trenutku osećaš, što bi se kajala? C, c, c! Sve me nasekira sad! Ja voooooooolim kod tebe da svratim!

    • Necu da bezim! Nikada nisam bezala od ljubavi i od odgovornosti pa necu ni sada. Moja savest je citsta a o iskrenosti neka se drugi zamisle.
      Pozzzz i masem ti sa mog jezera:))))

  8. Evo i ja da kažem!
    Saro draga, ne znam šta te je navelo da PRESTANEŠ sa pisanjem, ali, to sigurno nije dobra odluka.
    Piši kada ti se piše, u prvom, drugom ili trećem licu, nije bitno. Bitno je da to voliš da radiš. Moj ti je savet, dobro razmisli! Meni, a koliko vidim, i ostalim blogerima, bilo bi jako žao da te više ovde ne bude. Molim te, razmisli i ne žuri sa odlukom! Poljubac!🙂

    • Dudo
      volm da pisem.Ali ponekad baterije oksidiraju i motor stane.😀
      Pisaacu, potrudicu se zbog sebe i vas koji me posecujete…
      hvala😀

  9. Zivot je promena. neke faze prerastemo, neke reci vise se ne daju izgovoriti, neki putevi pocnu da zuljaju. Prirodno je menjati tada sve, slusajuci dusu. To si ti, tvoj izbor i tvoj put, za srcem treba ici. Nauceni smo da nam se tesko napustaju poznate stvari, moc navike, osecaj sigurnosti, strah od novog, nepoznatog. Ali, cim ga spoznamo krajickom oka samo, strah pocne da se topi i – opet smo kod kuce🙂 . Previres i to je dobro. Sedim u senci (da mi ne bljesti sunce u oci), tu su dva ohladjena pica, jedno za mene i jedno – kad stignes neka nova ti🙂 .

    • Plava Baklava
      previrem, izvirem i cini mi se da se ponovo radjam, kao potok koji izvire negde na planini i lagano ka dolini tece a ta voda je obicno hladna ali kad stigne i petvori se u recicu negde u podnozju brda i voda je toplija, i mi radje udjemo da okvasimo noge u plitkoj bisroj reci… i oglednemo se onako spontano i sa zanosno i pronadjemo neku novu sebe…
      hvala na picu pridruzujem se🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s