Kad te umesto Amorove strele pogodi neka druga

Najteze je ziveti sa svojom savescu. Posebno kad ona bas nije „cista“. Zna ona da muci, na razne nacine. Nesanicom, bolovima u stomaku, glavi, mucninom, umorom, nerovozom,povecanim znojenjem, snovima koji nisu bas najlepsi- rekose mi neki iskusni po tom pitanju jer moja necista savest je mnogo naivna i jos uvek se bori sa decijim bolestima.

Znaci, ovde se radi,o nama koji smo tom „velikom“ necistom savescu drugih pogodjeni. Mislim na ruzne postupke, izdaju, prevaru, lazi, otrovne reci- koje nas pogode kao strela, a onda ti koji su nas pogodili budu na gore navedenim mukama. Uh al’ su im muke? Sta cekamo? Da pocnu da se preznojavaju, da povracaju, dobiju proliv- uh, kako samo muci ta „necista savest“.  Verovatno zato, mnogi  jos uvek pristaju da zive u zajednici sa njom. Mozda kojim kilogramom manje, ali brate mili, zive. Mi ne mozemo da zavirimo u njihove duse, ali znamo kako izgleda u nasim.

E, sada ima onih koji ce reci: „sami ste krivi! Zasto ste dozvolili da vas uopste nesto ili neko povredi?“

Bas iz tog razloga, hocu  jos jednom, da podvucem, da sam ja, samo obicna zena sa svim svojim manama i vrlinama. Pazljiva  u odabiru najuzeg kruga ljudi, sa kojima provodim vreme. Naravno polazim uvek od toga da su ljudi bar na pocetku iskreni i dajem im sansu da se pokazu u svakom svetlu. Izgleda da ta moja teorija bas i ne „drzi vodu“. Sve vise je sebicnih ljudi u svakom krugu, pa cak i u onom najuzem.

Pocinjem da verujem da meni nesto fali. Neka daska ili bar letva. Rekli su mi da imam dozu preterane tolerancije. Zato pokusavam da je smanjim. Ucim svakodnevno. Mozda bas iz tog razloga, jer mi nije tesko da popustim i da mnoge stvari razumem, to neki iskoriste u svoju korist. U takvim trenucima se i dogodi pogodak strelom, ali nazalost ne Amorovom. Jer takvi su ipak egoisti i zele bez obzira na sve, prvo sebe da zadovolje. Zbog tog malog zakasnjenja ne stignem da navucem oklop i zastitim sebe.

Oklop do pola navucen, kaciga negde zaturena u podrumu a strela vec odapeta i taman da trepnem kad ono „tup“ pogodi me direktno u meso. Bar da hoce u „debelo meso“ da manje boli,pa bi moga i salu da zbijam na svoj racun, govoreci da me zabole  *upe, ne nego, direktno u srce. E taj pogodak kad se desi, kasno je za sve, osim za cupanje strele bez preteranog gubljenja krvi.

Koristimo sve vise rec „komunikacija“. Na sva usta pricamo o njoj. Da pricamo. Ali ne komuniciramo. I kada to radimo obicno padamo u fraze. Nekome sam nedavno  rekla „bolje da padnem u vatru, nego u fraze“ , mislila sam vatru- kao borbu za zivot, za prave vrednosti, i za njihovo ispravno tumacenje i ujedno na primeru pokazano sprovodjenje komunikacije. Ili onoga sto se u toj komunikaciji zakljuci.

Elem, opet nista pametno ne rekoh ali verujem da ce me vecina vas razumeti. Da rezimiram: komunikacije ima sve manje- ili ako je ima ona je totalno ne kvalitetna. Obicno se krece sa stavom „Ja- pa Ja“ tako da ona obicno nicemu ne vodi, zato mnogi i pribegavaju cutnji.

Egoizam je tesko oboljenje, ne izlecivo kad jednom uhvati maha.

Amorovih strela- onih pravih nekako sve manje ili sam ja u nekoj pogresnoj orbiti. Sebicnih strela premazanih otrovom je nazalost sve vise. Iz tih razloga „prodavnice“ za zastitu dusa sa oklopima i kacigama nicu kao pecurke posle kise. Retko gde ima slobodnih termina, a liste za cekanje su sve duze.

52 thoughts on “Kad te umesto Amorove strele pogodi neka druga

  1. Sarah, savršen tekst! Nažalost, sa nekima je nemoguće uspostaviti pravilnu komunikaciju ma koliko se trudili da upotrebimo sva umeća komunikacije. Posebno teško pada kada ne upotrebimo oklop tamo gde je najpotrebniji, a najmanje očekujemo da nam treba. To iskida!

    Ponekad mislim da što je čovek obrazovaniji sve manje je moguće sa njim imati dobru komunikaciju, jer neguje egoizam i sebičnost do besvesti. Sa jedne strane takvi ljudi su savršeni sagovornici za rođake, prijatelje i komšiluk, a sa druge strane za svoje najbliže uopšte nemaju strpljenje, niti im daju da su u nečemu u pravu i svaki pokušaj za komunikacijom, pravom, puca…

    P. S. Gde je opcija da se prijavim da primam komentare koji uslede?

    • Ma Zelence cija jeste. Onako skroz, kao kad uzmes varikinu pa izbelis ves :mrgreen:
      ma, ta nemoj’mo se lagati…nego Znas sta draga moja ima tu kao i u lazima, onih sitnih i onih krupnih ali u biti svi su lazovi😆 😆
      Ovde se radi o jednoj krupnoj, debeloj otrovnoj streli😆 sto ne bese Amorova😳 bio bi i tekst drugaciji😉
      presla sam u drugu fazu, „ludiranja“ :mrgreen:
      ali bolje i to nego da berem pecurke posle kise😉

  2. I mi ovih dana konstatovasmo da su se ljudi mnoooooogo prozlili, prosto ne mož’ da nadješ normalnog čoveka. Besparica, problemi, stres, jurnjava… pa svima nam je od prilike život takav, al’ ne shvatam kako im pomaže kad „komšiji crkne krava.“ Lepše žive?!
    p.s. morala da menjam mail, onaj mi zbog nekorišćenja ugasili! :mrgreen:

  3. Sanja drugaR’ice,
    hahah kao prvo! slacu ti jednom nedeljno mail da ti i ovaj ne ugase:mrgreen:
    heheh, ali znam te ‘tico, kako si neodgovorna prema tvom mailaKauntu ccccc 😆
    I sto kazes, ne znam sta je to u ljudima i sto se raduju crknutim kravama, apropros Krave- procitaj kod Branka Bacovica nesto o nasim kravama, neces se pokajati😉

  4. Nesto se mislim da ljudi tek sada pocinju da uce da komuniciraju. I nesto mi tako dolazi saznanje da to nikad pre umeli nisu, cast naprednim izuzecima, koje svako doba ima. Stvarna komunikacija je u povoju ili izumiranju. zelim da je ovo prvo, pa da lepo raste, s olupanim kolenima i krastavim laktovima, kao i svako nestasno dete.

    • PB
      hocu i ja da verujem…😀
      mnogo se o Njoj govori. Uvode se u skole kursevi. Trude se ljudi, guraju je i uvode u sve sfere naseg zivota, ali Ona nikako da se istakne u prvi plan😆 nije da nece nego treba joj sagovornik, a on obicno negde zasedne:mrgreen:

  5. Svako se bori sa svojom savešću, a neka te ne muči to što si uzalud verovala. Nekada nas prevari intuicija, ali idemo dalje. Ne treba pokleknuti zbog lošeg iskustva, ima i boljih ljudi. Tu su negde, neprimetni.

    • Breskvice
      da nisam nastavila da verujem, ne bi me ovde ni bilo😀
      verujem, volim i zivim😀
      Ima jos uvek dobrih ljudi, sretna sam sto takve poznajem, a neke sam tek upoznala i to bas tada kada sam bila na samoj ivici da prestanem da verujem, onda se dogodilo cudo i evo kao sto rekoh, od tada je sve moguce😉

      • Zato sto komunikacija ne znaci komuniciranje raciom nego srcem. A srca su ljudi zatvorili sistematski, podlezuci potrosackom nacinu zivota. Otudjeni od sebe kako da ne budu otudjeni od drugih. Sve se bazira na pretpostavkama umesto na osluskivanju. Ali je dobro da se prica o tome, znaci d aljudi sve vise uvidjaju gde je greska, sta je to sto je pokvareno i sto treba popraviti. Sagovornike srecem sve cesce. retki su oni koji ostaju prisutni duze od nekoliko sati ili dana, mozda nedelja, budu kao blesak komete. Ali, desi se …. desi se ……. i da bas osetim da pricaju duse i to je onda dragulj za tetosenje, cuvanje, glancanje, divljenje. Dobro je da postoji🙂

        • PB
          da smo se otudjili jedni od drugih a samim tim i od sebe samih to je u potpunosti tacno. Secam se ranijih okupljanja porodice, moje licno, moga pradede i dede,kako su drzali familiju na okupu. Nedeljni rucak i nedelja su bili svetinja, bilo je to za postovati i nastaviti, zatim vecernje sedelke uz vino i rakiju, pricali smo svi zajedno, prepricavali smo zivot. Pravili planove za sutra, za prekosutra, bilo je sloge i familija je funkcionisala, onog trenutka kad je to nestalo, nestalo je zapravo i familije u tom punom smislu reci… eto, podjimo prvo od svog praga… Stari nisu koristili rec komunikacija, ali su dobro znali sta je za odrzavanje medjuljudskih odnosa dobro i potrebno…😀
          Danas, sam sretna kao i ti kada se pojave osobe, koje umeju da komuniciraju, da konstruktivnu kritiku prihvate, da razmenjuju misljenja a da se pri tome ne dure i cute, i osecaju povredjeno. I ja sam bila takva, ali sam rekla sebi, menjaj se, uci…i jesam.. pomoglo mi je mnogo i obazovanje ovde u Austriji, jer bez komunikacije si u poslovneom svetu- ispod nule…ma nemas sta da u njemu trazis😀

          Radujem se svakom novom bljesku u vidu nove osobe, spremne da daje i uzima- misljenje.😀
          * a da napisem post, posle ovog kilometarskog komentara😆

          • Si sasava? Pa da ja napisem post umesto komentara, pa ti post moj post umesto komentara kod mene i aaaaaaaa . Dobro nam je ovde, taman se tema fino razvija, kao sveza kora za pitu🙂 Danas sujeta zauzima vodece mesto u ljudskim odnosima i to je uzrok mnogih problema. Stalno neko nadigravanje umesto zajednistva, sklada, plesa. U recima se trazi negativno skriveno znacenje. Nekada davno bilo je vise nemanja u materijalnom smislu, daleko manje mogucnosti i ljudi su bili prirodniji, vise s e sledila logika opstanka u odnosima, pa su bili zdraviji iako mozda nisu vladali suptilnoscu komunikacije na nivou emocija.

            Sad, komunikaciju mozemo podeliti na tu koja se tice poslovnog zivota i racionalnog okruzenja i onu koja se tice duse. Principi se malo razlikuju, odnosno komunikacija duse treba ipak da polazi od nekih drugih i osnova i motivacija. Motivacija u danasnjoj komunikaciji je sledeci veliki problem. Vecinom sesvodi na tamte za vamte, kalkulise se unapred koja korist iz toga sledi i malo je spontanosti, pretezno je svedeno na trgovinu. Ali, svaki boljitak dolazi posle kulminacije loseg, tako i meni susreti s retkima koji umeju ili razumeju deluje kao obecanje doalska nekih novih vremena. Za razliku od nasih predaka, gde je komunikacioja dolazila iz racionalne prirodnosti ova potreba za promenom koajs e sada javlja je bazirana na emocijama, na harmoniji duse, an energiji, sto obecava sasvimd rugaciji kvalitet. Samo treba strpljivo cekati i – bice🙂

            • PB
              samo pisi… i ja cu.. pomaze … verujem u to… i verujem u reci, mada bez dela, opet slaba vajda😀
              Opet si u pravu- nadigravanje i ljudska sujeta- u recima se trazi negativno znacenje, kao da se samo na to ceka. Nema zajednistva, nema -sloge. Opet cu upotrebiti tu rec. I ja ne zelim vise da cujem da je danasnji razvoj sveta, ovaj brzi ritam zivljenja doveo do toga. ma ko meni moze da zabrani da napisem pismo, svojerucno i mastilom, umesto emaila, da posaljem razglednicu sa kraja sveta.. . 😀 kao da je to sramota. A ja samo zelim da neko potrosi 10 minuta za mene, da kupi razglednicu zalepi marku i stavi svoj rukopis na nju…😀 e to je danasnji svet.😀
              Ne opravdava brzina zivljenja Ne-komunikaciju, ne- druzenje, ne-slogu…😀
              A nije tesko jel’ da? Ako se iskreno zeli, ako se iskreno oseca simpatija, ako se iskreno neko voli, onda ni motivacija ni komunikacija ne bi trebale da budu teske, ili ne izvodljive…
              O motivaciji bi opet moga u nedogled verujem i ti… A posebno sto mi je to uza specijalnost😉
              Da sada nesto kazem o licnom iskustvu sa ljudima koji ne znaju sta ce pre i kuda. Oni koji nisu pronasli sebe, nego jure za svim i svacim- bez da naprave listu i kazu, evo ovo. Ovo je najvaznije – pa onda na drugom mestu i na trecem ..itd. Zalosno je sto je danas porodica, mnogima na ko zna kojem mestu, a trebala bi da bude na prvom, jer je osnov i temelj naseg zivota. Takvih je sve vise- opet je sresno vreme i brzi zivot tu kao opravdanje!
              Bez temelja nema ni kuce ni solitera ni dvorca, bez temelja se brzo sve srusi…
              No, odoh predaleko, mada mislim da ima smisla i da je sve jedno sa drugim povezano. Jer komunikacija ako je zdrava i konstruktivna – je jedan od najvaznijih substanci u temelju svake familije…😀

              • Hahaha, pomislih ja grozna i nemoguca kad su slanja razglednica u pitanju. Koliko sam ih samo donela kuci, s nalepljenim markicama, ali neposlatih. zato pisma, mmmmm, daaaaa, pismaaaaa, njih sma uvek volela. Pravila i dekorisala papire sama, svaki drugaciji. I pisala, i pisala.

                Komunikacija nije teska kad covek prestane da projektuje sebe i pokusa da cita u energiji sagovornika, da je oseti. Onda je divna. Osim otkrivanja lepe tople komunikacije, koja puni dusu radoscu, meni u poslednje vreme predstavlja veliki izazov komunikacija s ljudima koji mi izazivaju negativne emocije. Trazim koren njihove agresivnosti i moje negativnosti i dolazim do izuzetno zanimljivih saznanja.

                Glavni kamen spoticanja, osim pretpostavki, u komunikaciji su ocekivanja, koja najcesce pod tim pritiskom prelaze u neispunjena. Kad pustimo da stvari prosto teku i ne ocekujemo i ne sudimo da li je nesto dobro ili lose nego ga takvo prihvatimo – sve postaje taaaaaako pitko, tako jednostavno, i desava se samo od sebe.

              • Komunikacija u porodici – to je najtuznije poglavlje. Bracni partneri ne komuniciraju, rvu se, nadmudruju. I neumitno se otudjuju. Deca – servisirana, ali nit koja se lagano kida i svodi na cinjenice. Postavlja se pitanje: da li su se partneri razumeli i na samom pocetku, ali je prosto radila hemija, racionalna odluka ili nesto trece, a kamen temeljac nikad nije ni bio postavljen. Deca: da li se podizanje svelo na tehnicko podizanje, odhranjivanje, odskolovavanje ili je bilo dublje, zainteresovanije?
                Jedan poznanik kao jedini je, prilikom pucanja bracne zajednice ostao stvarno na visini uz komentar: „Bila je deo mog licnog rasta i ako to ne budem postovao – pascu“. Ali, to je covek koji taaaako debelo radi na sebi, u svakom pogledu.

                  • Ispravila sam ne brini i ja pravim greske kucajuci brze od mozga🙂
                    E taj tvoj poznanik je jedini!!! To je ono sto mene izludjuje. Biti sa nekim godinama, deliti sve i onda pukne, i sve nestane sto je bilo, zaboravi se i hemija i zaljubljivanje i ljubav, ma sve …😦
                    Tuzno ali istinito. Ja ne umem ´da mrzim nekog ako sam ga volela, ma moze ne znam sta da mi uradi, ne znam mozda ja nisam normalna😀

                    Komunikacija u porodici. Dobro si rekla – nema nicega bez rada na sebi i „nama“. Strasno! Svi mi se kroz godine menjamo, ucimo, razvijamo, znamo da iskazemo nase potrebe, da ih artikulisemo, mozda na pocetku neke veze dok smo mladi ne obracamo toliko paznju ali sa godinama znamo sta zelimo.
                    Ne komunikacija dovodi do otudjenja i u to sam sigurna 100% . Prepucavanje i rvanje recima, odlican izraz si upotrebila, prebijanje reci preko kolena, nadmudrivanje i kojesta jos…

                    Zaboravlja se na smisao zivota, na decu… i juri za nekim prokletim egoizmom…. E mislim da u takvim vezama komunicira samo jedna strana, i takodje popusta prilikom donosenja odluka i tako se to vtri u krug dok ne pukne…

                    No, u danasnjem svetu skoro sve puca po savovima, a ne bi moralo. Zaista ne bi. Citam veceras 900 000 austrijanaca je psihicki bolesno!! Ej skoro milion ljudi. Usamljenost. Neimastina, Ne tolerancija, Ne razumevanje, Ne sloga, ne ljubav… ne komunikacija … Itd

                    Od komunikacije ocekujem razmenu misljenja, prihvatam kritiku i to konstruktivnu, gadim se uvreda i svega sto donosi komunikacija ljudi koji su negativni i prosti, recnikom.

                    Volim da pricam. Uzivam da slusam. Volim da podelim neku radost, tugu, srecu sa volejnom osobom, sa dragim ljudima… volim da su kroz komunikaciju deo mene a ja deo njih. Volim, zato i cesto pricam o tome… ponekad imam utisak da mozda preteram, ali rekla sam jednom sebi. NE- uvek ces reci sta mislis i osecas to je tvoje pravo, samo je na meni da izaberem nacin svog oglasavanja🙂

                    • Znam ja da je on jedini, pratim desavanja oko sebe. I mahom se svodi na to da se na bivseg partnera baca drvlje i kamenej, bez obzira da li je napustio ili je napusten. Ne razumem to (osim u ekstremnim slucajevima). Razumem da ljubav moze d apúrodje, da ne moze da se ponovo probudi sa istom osobom, da se pojavi neka nova …. sve to mogu d arazumem, ali ne mogu da razumem cemu sluzi dokazivanje da je prethodni izbor bio los. Bila sam u situaciji da molim coveka da mi kaze da je bivsu zenu voleo kad se zenio, da bih mogla iole da ga cenim. Mislim da vreme i deo zivotnog puta koji ljudipredju zajedno treba da bude osnov, pre svega, za prijateljstvo i ako nastane neko „posle“ jer pojesti zajedno dzak hleba i soli nije sala.

                      S druge strane, ljudi mahom beze od ozbiljne komunikacije, svode kontakt na lako neutralno caskanje, jer to ne dira ni u sta sto bi moglo da bude bolan ili klizav teren. Ili u profesionalno nadmudrivanje, kojim sebi dokazuju elokvenciju, obrazovanost, sopstvenu velicinu. Masa njih misli da komunicira ako razmeni informacije i cinjenice. Sve je manje onog „izmedju“ . A opet, cini mi se, i sve vise je onih koji toga postaju svesni i zele da bude drugacije. I to je talas koji zahvata kako ljude koji mogu da oboje misljenje mase (slikari, glumci, knjizevnici itd), tako i „malih“ obicnih anonimnih ljudi.

                    • PB
                      to isto ne mogu ni ja da razumem…ali sigurno se radi o osobama koje su isfrustrirane i koje ne vide nikada krivicu kod sebe ili u sebi, vec i samo iskljucivo kod drugih… otuda onda i precrtavanje i ponistavanje svih zajednickih godina. Mislim, smesno i ujedno zalosno… ne verovatno, ne znam ni kako takve osobe ocekuju da budu cenjene i postovane i voljene od strane drugih novih partnera, jer ja bih prva pobegla od takvog glavom bez obzira…😆

                      Moguce je da je vise onih koji zele da komuniciraju ili mi sada zapravo vise trazimo i nalazimo takve ili oni nas😀 Sigurno da i nase promene i nas razvoj licnosti utice i na pronalazenje takvih ljudi…😀
                      Drago mi je sto smo imale lepu i nadam se konstruktivnu komunikaciju😉

                      Zelim nam jos novih komunikativnih ljudi u nasem okruzenju😀

  6. Saro draga, kako budeš „starila“, odnosno sazrevala, pravićeš selekciju ljudi sa kojima se družiš, jer ćeš ukapirati da su ti neki od njih bili energetski vampiri, svih ovih godina. Neki dan su mi ćerke zamerile kako sam „ostala“ na jednoj prijateljici. Objasnila sam im da više ne mogu da trpim kuknjavu i negativne osobe i da nije do mene. Odnosno, sa svim „prijateljicama“ sa ostala dobra, ali mi njihovo društv odgovara na kašičicu.
    Napravi ti oklop oko sebe i primaj samo amorove strele, od njih bar imaš divan osećaj zadovoljstva! Poljubac!🙂

    • Hvala ti Dudo
      vec duze mislim da ja nisam normalna😆
      smanjila sam broj ljudi oko sebe bas iztog razloga, zato sto su samo videli materijalno, a nisu slusali moje srce, moju dusu.. i tesko mi je bilo dokazati, da sve drugo osim duse i ljubavi ne igra veliku ulogu… mnogo sam se borila i na kraju smanjila listu… ok… jos samo da se uverim da je ova strela koja je odapeta, prava Amorova😉 i da krenem, konacno se pomerim sa mesta😀
      Ljubac saljem na moj jug, a ti si juzno od mene😉

  7. Ovde se razvila prava, pravcata diskusija🙂

    Volela bih da me ljudi iz okruženja demantuju, ali ipak imam utisak da se danas mnogo više upotrebljavaju TI poruke (s onim ja, pa ja, a ti) koje optužuju sagovornika, od JA poruka koje bi trebalo da saslušaju, podrže i posavetuju istog…

    • Volim kad pricamo i komuniciramo na ovaj nacin. Drago mi je sto dolazite i ostavljate komentare😀
      Imas pravo, da sve cesce se cuju TI-poruke, pa zar se kod nas ne kaze. „napad je najbolja odbrana“ 😆
      Ma, mislim da je problem i sto ljudi uopste ne slusaju jedni druge nego pricaju istovremeno i pritom se samo optuzuju😦

      Ili jednostvano ne zele da dodju do nekog zakljucka. E ako mi ovako nastavimo ima da napisemo magistarski rad😆
      Radujem se Violeta uvek tvojoj poseti 😀

      • Stvar je i u tome da u želji da pomognu govore pogrešne stvari…😕
        „Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kada smo drugačije budni?“😉
        P.S. Volim kada me ljudi oslovljavaju imenom, alergična sam na Viki i Vikice 🙂

        • Prvo se izvinjavam sto sam upotrebila tvoje ime, videla sam ga kod tebe na sajtu, pa mi se ucinilo u tom momentu nekako blize ako ga upotrebim umesto crno ili belo….😀 pridrzavacu se avatarskog imena😆
          Ok. hvala😀
          Ma nekad , mozda i ne zele da pomognu ili ne znaju ili ma, ne znam ni sama, svasta sam videla i cula tako da me danas nista ne moze iznenaditi😉

          • Sarah, prihvaćeno izvinjenje.😀
            Više volim da sam violetna nego crnobela (razmazana😉 )
            Što se komunikacije tiče, naviše verujem komunikaciji uživo, ali sve manje pričam, jer pričanje nekome ko nešto ne shvata je čisto gubljenje vremena i uludo trošenje sebe….😆

            • Sve smo resili😀 hvala
              Onda violetna😆 milion puta sam rekla sebi, cuti ne pricaj, samo sama sebe kidas i trosis energiju, ionako to sto pricas ne dopire ni do uha a kamoli do mozga…😀 ali povuce me nekad i ljutnja, i bes i krenem da objasnjavam…ali obicno me posle svega toga boli samo zeludac …
              e, to je zivot, sa svim lepi i ruznim stvarima😀

  8. Povratni ping: Kad te umesto Amorove strele pogodi neka druga

  9. uh, tema je odlična, samo ne znam odakle da krenem.
    Od početka, vjerovatno🙂
    Mislila sam da sam prevazišla odapinjače strijela koji mi ne znače i odapinjače koji mi znače. Da bi neko mogao da me povrijedi mora da bude neko moj, neko kome vjerujem i koga volim.
    To sam samo mislila.
    Uvjerila sam se, na sopstvenom primjeru da sam slaba i na odapinjače preletače koji svoju pakost nose ne kao štit, nego kao kožu koja je srasla uz njihovo tijelo. I da i takva strijela zaboli i raskrvari srce.
    Shvatila sam na sopstvenom primjeru da mi ih na koncu ipak bude žao. Nisu oni krivi što nisu svjesni svoje nesvjesti i što su tako zli, zluradi i pakosni, što se otrovom hrane, uvjereni da je to jedino ispravno.
    Ja ne želim da komuniciram sa ljudima istetoviranim mržnjom i pakošću. Ja ih samo prezirem i žalim.
    Ne mogu da brinem o njihovoj savjesti, samo često kažem: „Teško njima sa samim sobom“.

    Da se ne lažemo, život me je prekalio podobro. Dao mi njuh, čulo, intuiciju ili ne znam šta već da prepoznam tetovaže. I nije da nikad nisam bila otrovna. Jesam, ali umjereno, tek da strijela izbije dah. Ali nikada nisam dozvolila da raskrvarim i da me sustigne tuđa suza.
    Valjda zato što znam koliko i kako boli. Naučila sam i trudim se da očvrsnem.

    • Dolly
      otvorila sam ovaj moj Mac uzela kaficu, napolju kisa, pa sam uzela za sebe malo vise vremena za budjenje i lepe stvari, samo moje…😀
      Odmah sam ugledala tvoj komentar i evo citam po drugi put. Najezila sam se kao macka, ucinilo mi se da ti cujem glas… ma, uf.. svaka rec, ali svaka je tako odzvanjala kao da ti govoris ispred mene😀
      Reci cu samo ovo, mene je zivot takodje kalio, ali sam iz ljubavi prema nekome i to prevelike ljubavi, pustala da me pogadjaju strele kao u pikadu krugove, mnogo sam krvarila,sama, u dusi, ali konacno sam rekla“ ne“ ! Ni ja nisam nikada dozvolila da me tudje suze stignu, Nikada! E zato i ne mogu da razumem sve one koji zele da nanose zlo i koji ne“ brenuju“ nista, nego gaze preko leseva do pobede…
      Hvala ti za ove reci, iza ovih mojih je i pokusaj da zastitim dve mlade pticice.
      E, kako bi sa tobom popila kafu, tamo daleko; a tako blizu; ali posto si ti putnik, mozda me posetis ovde izmedju alpa😉

      • e divno je kad već počinjemo da zamišljamo glasove🙂
        sve smo se razumjele, kao i uvijek.
        A kafu + sladoled … po planu sam u tvojoj blizini u drugoj polovini avgusta.
        Osmislićemo nešto😉

  10. Volim što ti duboko veruješ da ti otrov zapravo ništa ne može😆😀 I ne može😆 Ti, neki, zaborave da je bumerang odavno izmišljen.

      • Ivana ma nema veze gde je komentar, mislim da ova tema poludi s vremena na vreme. I moji komentari setaju gore-dole.
        Svidja mi se „Ti, neki, zaborave da je bumerang odavno izmišljen.“ da bas tako .
        Verujem, Ivana doslo je vreme da verujem, a proslo je toliko toga, neka sve ima svoje zasto, sada je dosao red na mene, da konacno zivim! Trajalo je dugo, ali kazu da nikada nije kasno, svaki i jedan novi dan sa punom dusom i sa verom u zivot je najveci poklon, koji mozemo sami sebi da damo…
        Hvala Ivana i u to ime Ziveli!😀

    • Od ovih komentara sto skacu gore-dole i mene boli glava, nemam pojma na koju foru dodje poslednji komenatr na sredinu😦 sorry Sanjar…#
      ali razumela sam sta si rekao .
      poz

  11. Nismo savrseni i ne mozemo vidjeti i predvidjeti, sve .Imamo samo dva oka ,u pocetku, ali sto vise takvih strijela nas snade kroz zivot, to su vece sanse da razvijemo i neke „druge oci“,koje su u stanju bolje da skeniraju ono sto culo vida i ostala dobro poznata cula, nisu u stanju.
    I jos nesto…
    I pored svih tih strijela,sacuvati ljubav u sebi jer zaista nesto!
    Sta nesto,to je tvoja ljepota i to ti niko ne moze oduzeti!🙂🙂❤

    • Afroditta
      Tacno pored svega ruznog ostati covek, ciste duse, cistog obraza i imati jos dovoljno ljubavi u sebi za nove pocetke i za nove ljude je vrednost koja nema cene… ma pronaci i cuvati tu mrvicu dobrote i voleti sebe, je vec novi pocetak…
      Komunikacija se uci, to sam i sama uvidela😉

    • Ja stvarno ne znam sta je sa komentarima🙄
      Kao domacin bloga, probacu da lupim sakom o sto ili bolje o Mac *
      mozda resim situaciju:mrgreen:

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s