Cika Ljubinom ulicom…

Prestala sam da pratim politicka zbivanja i da se zbog njih nerviram, jer nemam vise toliko zivaca da bih mogla i na njih da ih trosim. Prestala sam da gledam sve filmove koji u sebi sadrze bilo koju mucnu, tesku situaciju, pogotovo, psiho i horor scene. Prestala sam da pricam o bolestima i da o njima slusam, mada su oni deo mog „zanimanja“- poslovnog sveta…

Prestala sam da citam knjige, ali se taj prestanak ovog leta promenio.Nabavila sam brdasce knjiga na nasem jeziku i pocinjem da uzivam ponovo u nasoj literaturi.  Citala sam dosta na nemackom,uzivala takodje, ali ne kaze se za dzaba „svuda idi ali kuci dodji“… tako nekako.

Prestala sam da se druzim sa ljudima koji me svojim razmislajnjima „ukopavaju“ i podrivaju sve sto ja uradim. Podvukla sam mnoge crte, sabrala i oduzela. Od 11. avgusta, zapocela je nova svemirska avantura. Postoje jos mnogi delovi svemira koji nisu istrazeni, niti je na njih ikada kroceno. Zelim da ih vidim, dodirnem, osetim. Zelim da verujem, da je moguce, zelim da verujem da ja to umem i da imam srce koje je dovoljno jako da izdrzi sva katapultiranja.

Bila sam kratko u Beogradu. Prolazila sam „cika Ljubinom“ ulicom, scena koju sam tamo videla ostavila je novi pecat, na mojoj kozi, i verujem da je nikada u mojim najgorim problemima necu zaboraviti.

Smenjivali su se oblaci i sunce. Sa moje leve strane stajo je par. On je bio iza njenih ledja, grlio je i dodirivao njene mlade ruke… Sunce je tek izronilo iza oblaka i ona je svojim licem trazila te zrake i istezala vrat ne bi li ih dohvatila. Imala je lepo lice, poludugu kosu. Oblaci su se ponovo navukli, ali suncevi zraci su se probijali kroz njih. Celo nebo je bilo tamno i sivo, a tih nekoliko  suncevih zraka  je uporno trazilo njeno lice. Drzala je zatvorene oci i dozvoljavala suncu da je golica po kozi, izgledalo je kao da se igraju ili ljube ona i sunce.

On se  vedro osmehivao i dalje je grlio. Prelepa mlada zena sedela je u invalidskim kolicima…Iznenada se sagnuo i ona mu je nesto sapnula. Izgledali su srecno i zadovoljno.

Nosim trag tih trenutaka vidljivo u mojim ocima. Hodam, osmehujem se, zivim, i sta treba da uradim? Treba samo da se otrgnem ruci celicnog straha i da ispustim „krik“, onaj krik kakav je Berislav Blagojevic opisao u svojoj prici.

Zato nema mesta za „kukumavcenje“ i nema mesta za neverovanje. Tesko je ali znam da idem dalje u svemir, ka zvezdama u tami, verovatno na pocetku bez svetla, ali uhvaticu i tu jednu padalicu i pozeleti zelju, jednu jedinu, jos uvek ne ostvarenu…

Kad je uhvatim pisacu o njoj, do tada cu verovati da mi nece pobeci…

18 thoughts on “Cika Ljubinom ulicom…

  1. Kakva lepa priča! I kako pametne odluke.
    Skoro kažem Vladi kako smo se, sa gomile ljudi, sveli na svega nekoliko prijatelja sa kojima se smejemo, tugujemo, iskreno radujemo, letujemo, strepimo oko dece, znaš već. I prija mi tako. Od ostalih smo se polako udaljavali baš zbog tog emotivnog i nervnog iscrpljivanja. Ma, kratak je život da ti ga neko stalno sere (morala sam).
    Želim ti svu sreću Sarice.
    Kad ćeš na našu stranu?

    • Sanja, neka si morala 😆 😆
      Malkice se sve zakomplikovalo, ali bih trebala na jesen javicu😉
      Da, zivot pocne da se oseca kratkim od nekih godina, do 20 je on mnoooogo dugacak😉

  2. opet se ona u’vatila za ove ulice…
    sta je sa tobom zeno? da neces mozda samnom u gradsku cistocu da radimo po ulicama…
    aaaa… ni prespansku nismo do kraja ocistili, a ti o’ma zasla u cika ljubinu.
    e nece moci tako… istrazuj ti kosmos koliko hoces, al’ dok ne ocistimo prespansku nema tebi vrdanja😀 😉

    * lep opis pogotovo deo sa devojkom i suncem

    • Ivane
      da znas da taj predlog nije los, al bismo se nauzivali i ispricali i opustili mozgove😉
      Ok, cistimo prespanksu pa onda idemo dalje😉

      **kakkav je to momenat bio uh…

  3. postoje slike koje čuvamo u foto-albumima, a postoje i one druge koje nosimo u sebi.. ove druge uvek ispadnu vrednije, ne zato što ih češće ‘listamo’, već zato što ih gledamo kad treba…🙂
    Sviđa mi se tvoja slika buđenja iz Čika Ljubine. Kad malo razmislim ta mi ulica deluje baš zgodno mestašce za hvatanje zvezda padalica, ali svako mesto bez krova je savršeno za takvu zgodu, zato od sad kad god pođeš napolje neka bude sa jednim dlanom okrenutim ka gore.🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s