Tetoviranje maštom

 

KROJ

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

M.Antić

p.s*
poklanjam je svima sa srcem, iskrenoscu i dusom deteta…

16 thoughts on “Tetoviranje maštom

  1. “Imam providno čelo
    kao stakleno zvono,
    pa mi se misli čitaju,
    dok ovim danima crtam
    razbarušene šiške,
    i tepam i pevušim.“
    *******
    “Ušunjam se u tvoj jastuk kao tišina perja,
    kao tršave šiške večeri mirisave od lišća.
    od mesečine na peščanim obalama,
    od uvele svežine oktobra,
    – baš tako se ušunjam
    i slušam,
    slušam šta sanjaš.

    Nikome neći kazati.
    Ali hoću da znaš:
    čuo sam,
    čuo sam sve što sanjaš,
    jer drugo ništa i ne znam
    samo se u snove razumem,
    kao što se kauboji razumeju u laso,
    kao što se tvoj tata razume u politiku,
    kao što se najveći fudbaler razume
    u svoju veliku utakmicu,
    – tako se i ja samo u snove razumem.

    U snove zbog kojih, kad se probudimo,
    gledamo nekud visoko,
    visoko,
    i rastemo,
    rastemo,
    produžujemo se kroz rukave i nogavice,
    produžujemo se kroz oči i srce
    kao putevi,
    kao pruge,
    kao nevidljive šare ptičjeg leta,
    daleko,
    daleko,
    bez Aladinovih lampi,
    bez čizama od sedam milja,
    ošamućeni od bajke koja se zove detinjstvo.

    Ušunjam se u tvoj jastuk
    da ne znaš,
    ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
    pokrivam te celu noć,
    a pre no što se probudiš
    ostavim ti na rukama toplim od sna,
    na trepavicama i rumenim obrazima
    mali smotuljak jutra,
    jer drugo ništa i ne znam
    samo se u jutro razumem
    i raznosim ga kao mlekarice mleko,
    kao pekari kifle,
    kao poštari pisma
    velikom belom kočijom
    koja neću da ti kažem kako se zove,
    ali sam ćeš se setiti.“

  2. Saro, veliko je bogatstvo i kada samo uhvatimo rezonancu sa nekom pesmom. Skoro kao da si je i ti napisala. Umela si da je na lep način predaš nama🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s